"Izrael ne može da spreči Iran": Rat ulazi u kritičnu fazu, nazire se opasni nuklearni scenario
Komentari17/06/2025
-21:32
Izrael ne može da spreči Iran da napravi nuklearnu bombu, već mu je glavni cilj obaranje režima, po mišnjenju naučnog saradnika Instituta za međunarodnu politiku i privredu Bogdana Stojanovića.
"Da je Izrael zaista hteo da spreči Iran da se domogne nuklearnog oružja, oni bi napali 2012. Tada je (izraelski premijer Benjamin) Netanjahu izašao javno na televiziju pokazujući crvenu liniju, posle koje nema povratka. Iran je već prešao tu crvenu liniju. Mislim da je ovaj momenat, zašto se sada udarilo po Iranu, jeste sa ciljem da se destabiliše unutrašnja politička situacija u Iranu i da se eventualno smeni režim. Izrael zna da ne može tim udarima da spreči iranski nuklearni program", rekao je analitičar za Euronews Srbija.
Izrael je u prethodna četiri dana ciljao nuklearna postrojenja Natanz, Fordov i Isfahan. Pored nadzemnih objekata, na dubinama većim od 100 metara, nalaze se utvrđena postrojenja i tuneli.
Postrojenje Fordov Tanjug/AP/Planet Labs PBC
"Oni mogu da naprave štetu površinskim slojevima, ali Izrael nema te penetracione bombe koje mogu da probiju i da unište te bunkere koje postoje. Znači, za to im je potrebna pomoć Amerikanaca. Amerikanci imaju, to su bombe GBU-57, koje mogu da probiju do 60 metara dubine. Međutim, pitanje je na kojoj dubini oni čuvaju to, jer imali smo izjavu (šef Međunarodne agencije za atomsku energiju Rafaela) Grosija, koji je rekao da je u pitanju 500 metara dubine. Na 500 metara dubine ne postoji oružje koje to može da probije, osim da kopneno uđete tu da ih sprečite", kazao je Stojanović.
Stručnjak napominje da je Iran zapravo prihvatio sporazum o nuklearnom programu sa SAD 2015. godine, ali su Amerikanci iz njega unilateralno izašli 2018. Prema sporazumu (JCPOA) Iranu je u trajanju od 15 godina bilo dozvoljeno da obogaćuje uranijum samo do nivoa od 3,67 procenata i nije smeo da pravi postrojenja za proizvodnju teške vode, poput onog u Araku.
U martu 2018. godine, direktor IAEA Jukija Amano rekao je da je organizacija potvrdila da Iran sprovodi svoje obaveze u vezi sa nuklearnim programom.
Marta ove godine, direktorka američke Nacionalne obaveštajne službe Tulsi Gabard rekla je Kongresu da američka obaveštajna zajednica "nastavlja da procenjuje da Iran ne gradi nuklearno oružje i da vrhovni vođa (ajatolah Ali) Hamnei nije odobrio program nuklearnog oružja koji je obustavljen 2003. godine“. U oktobru 2003. godine, Hamnei je izdao usmenu fatvu, kojom je zabranio proizvodnju i upotrebu bilo kog oblika oružja za masovno uništenje.
Povezane vesti
"Iran je možda i tim sporazumom želeo da kupi vreme, ali Iran, ako ga pogledamo čisto formalno, je ispoštovao sve što se u tom sporazumu od njega tražilo. Amerikanci su izašli, imali smo čak tada ubistvo Kasema Sulejmanija, koji je bio drugi najmoćniji čovek u Iranu u to vreme, koga su Amerikanci ubili u januaru 2020. godine. Tako da, deluje mi da je sve ovo velika hipokrizija, jer nekim državama je dozvoljeno da imaju nuklearno oružje. Izrael ima nuklearno oružje, a onda Izrael daje izjave kako mora da spreči Iran da bi se Iran domogao nuklearnog oružja. Pa valjda je onda Izrael trebao da se odrekne tog nuklearnog oružja ako ćemo da govorimo o nekom međunarodnom pravu. Izrael smatra da je Iran izvor nestabilnosti u regionu", rekao je Stojanović.
Po njemu, nuklearna bomba Irana mogla bi, nasuprot tome, da uvede jednu dozu stabilnosti u odnose na Bliskom istoku.
"O tome je pisao i američki profesor, poznati jedan od najvećih teoretičara međunarodnih odnosa, Kenet Volc. On je napisao jedan članak koji se zvao 'Nuklearni Iran, pa šta?', I koji je izazvao itekako velike reakcije u javnosti u SAD", navodi naš sagovornik.
Priča o tome kako je Izrael, koji nije potpisnik Sporazuma o neširenju nuklearnog naoružanja, nabavio svoju prvu atomsku bombu je poput špijunskog trilera. Procenjuje se da sada ima između 90 i čak 400 nuklearnih bojevih glava.
Lista država koje su prodale svoje nuklearne tajne, ili se pretvarale da ne vide krađu istih uključuje SAD, Francusku, Nemačku, Veliku Britaniju, pa čak i Norvešku. U Americi je od 60-ih operisao špijunski prsten zvani "Lakam", čiji je deo, po sopstvenom priznanju, bio i režiser Arnon Milčan. On je u jednom dokumentarcu rekao da se osećao kao Džejms Bond, a kaže da je sve priznao Robertu de Niru. Više o tome, kao i apokaliptičnom "Samsonovom rešenju" za Bliski istok, pročitajte u našem POSEBNOM TEKSTU.
Stojanović ipak ne misli da će se Amerikanci otvoreno uključiti u rat Izraela protiv Irana.
"Sukob neće stati. Da li će on eskalirati do nekog nivoa da se uključe neke druge države, ja ne bih to isključio. Isključio bih u ovom momentu uključivanje Amerikanaca direktno u sukob, iako će oni davati podršku logistički Izraelcima, ali mislim da se neće uključiti ukoliko Iran ne napravi neki pogrešan potez pa pogodi američku bazu. To je moguće i nije isključeno. Videli smo najave Pakistana da će ukoliko Izrael ubaci nuklearno oružje na Iran, Pakistan odgovoriti nuklearno prema Izraelu", procenjuje analitičar.
Povezane vesti
On napominje da je Izrael površine Vojvodine, na oko 22.000 km², što znači da bi jedna jača nuklearna bomba mogla da ga sravni sa zemljom.
"Ja se nadam da do tog scenarija neće doći i Izrael, ja mislim da neće posegnuti za, kako oni to nazivaju, Samsonovom doktrinom. To je poslednje rešenje, da kažem, ukoliko bi se Izrael osećao toliko ugroženim, on bi verovatno posegnuo da baci nuklearno oružje na Iran, ali ja mislim da do toga neće doći jer Iran je pre svega defanzivna sila. Iran se u ovoj situaciji brani. Iran nikog nije prvi napao. Dakle, Izrael je taj koji je prvi napao i to ne prvi put. Izrael je zapravo napao sve države regiona. Siriju je 2007. napao isto zbog nuklearnog programa", rekao je Stojanović.
Ceo razgovor sa Bogdanom Stojanovićem pogledajte u videu ispod.
Povezane vesti
Kratka istorija iranskog nuklearnog programa
Izrael je godinama jedan od najglasnijih kritičara iranskog nuklearnog programa, koji smatra jednim od najvećih bezbednosnih pretnji. Još od prvog dana razmene vatre na udaru izraelske aviacije, našla su se nuklearna postrojenja Natanz i Isfahan.
Iako nije poznato da li poseduje nuklearno oružje, Iran poseduje tehnologiju neophodnu za izradu nuklearnih bojevih glava. Njegove zalihe obogaćenog uranijuma iznose 60 odsto, dok je za izradu nuklearnog oružja neophodna obogaćenost od 90 odsto.
Temelj iranskog nuklearnog programa postavljen je još 1957. pod američkim programom "Atomi za mir" koji je pokrenuo predsednik Dvajt Ajzenhauer.
SAD su obezbedile istraživačke reaktore, gorivo i obuku naučnika zemljama u razvoju koje žele civilne nuklearne programe, među kojima je bio Iran sa šahom Mohamedom Rezom Pahlavijem na čelu. Šah je kao američki saveznik došao na vlast pučem 1953. koji su podržale SAD, svrgnuvši demokratski izabranog progresivnog premijera Mohameda Mosadeka.
Zauzvrat, države primaoci američke pomoći su se obavezale da će tehnologiju i obrazovanje koristiti samo u mirnodopske, civilne svrhe. Prema Ajzenhaurevovom govoru iz 1953. ideja je bila da, ako cela planeta deli strah od nuklearnog rata, onda sve nacije treba da gaje nadu proizvodnje nuklearne energije.
Tokom 70-ih godina prošlog veka razvijani su ambiciozni nuklearni projekti isključivo u civilne svrhe, na šta se ova zemlja obavezala potpisivanjem sporazuma o neširenju nuklearnog oružja 1970. godine. Međutim, šah je zbačen sa vlasti tako kako je i došao, pučem 1979. nazvanim Islamska revolucija.
Tokom 90-uh, nakon razarajućeg rata sa Irakom (1980-1988), uz pomoć Rusije, Kine i Pakistana, Iran je obnovio nuklearni program, ali u pravcu izrade nuklearnog oružja.
Iranski disidenti otkrili su 2002. godine postojanje tajnih nuklearnih lokacija Natanz i Arak. Prvi je služio za obogaćivanje uranijuma, a drugi za proizvodnju teške vode. Međunarodna agencija za atomsku energiju je potom optužila Iran da je prekršio sporazum o neširenju nuklearnog oružja, nakon čega su počeli međunarodni pritisci na Teheran, koji su kulminirali 2010. godine uvođenjem opsežnih sankcija od strane Ujedinjenih nacija, Evropske unije i SAD.
Sankcijama je sprečena prodaja iranske nafte na međunarodnom tržištu i zamrznuta iranska imovina u inostranstvu vredna stotinu milijardi dolara, što je predstavljalo veliki udar na iransku ekonomiju.
Komentari (0)