Svet u "spirali ludila": Profesor Mijušković o drastičnim posledicama blokade Ormuskog moreuza, inflaciji i krizi
Komentari17/06/2025
-14:04
Rat između Izraela i Irana i posledice eskalacije po ceo svet, pa i Srbiju, neke su od glavnih tema na naslovnim strana novina u Srbiji 17. juna. Usred tenzija pojavile su se slike tankera u plamenu u Omanskom zalivu. Prema prvim izveštajima došlo je do sudara brodova "Front Igl" i "Adalin".
Ovim putem prolazi oko 20 odsto svetske nafte, ili 17 miliona barela dnevno. Tuda ide i oko 25 odsto trasa za snabdevanje tečnim prirodnim gasom (LNG) od strane Kuwejta kao ostalim zemljama. Ovaj tesnac ke pod kontrolom Irana i Omana, širok je samo 21 nautičku milju i više od 3000 brodova, mahom natovarenih naftom i gasom, prolazi svakoga meseca kroz njega.
Na naslovnoj strani Politike dominira naslov "Cena crnog zlata u Ormuskom tesnacu". Upravo energetski front ovog rata bila je u fokusu emisije Prelistavanje, čiji je gost bio profesor Ekonomskog fakulteta Veljko Mijušković.
Iako stručnjak ne misli da je blokada ovog ključnog pomorskog prolaza garantovana, on upozorava da je kriza duboka i da je sasvim moguća američka vojna intervencija. Po mišljenju profesora Mijuškovića svet je od pandemije kovida-19 ušao u "spiralu ludila", a ništa ne obećava da će sutra situacija biti bolja.
S obzirom da je Ormuski moreuz najvažniji energetski tesnac, kroz koji se na dnevnom nivou transportuju najveće količine nafte iz Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Irana, Iraka, Kuvajta, dovedeno je u pitanje snabdevanje energentima, napominje profesor.
profimedia
"Kroz taj tesnac oni se distribuiraju dalje ka Aziji, ka Evropi, ka Sjedinjenim Američkim Državama. Sada imamo pitanje šta će se dalje dešavati ukoliko eskalacija ovih sukoba dovede do toga da se, na primer, ovaj tesnac blokira, što je najava, ili, što je možda manje verovatno, da dođe do kompletne blokade, ili da se pojave neke opstrukcije koje mogu biti vezane za postavljanje mina, napade dronovima, napade na pojedinačne tankerske brodove i sl. Situacija je veoma kompleksna i suštinski može drastično uticati na globalnu ekonomiju", upozorava Mijušković.
On ipak nije siguran da će doći do potpune blokade tog prostora jer je to neka vrsta alata koji Iran koristi u pregovorima. Tako drastična akcija bi značila veliku eskalaciju sukoba.
Povezane vesti
"Bojim se da kada bi došlo do zatvaranja, ubrzo bi usledila određena vojna intervencija, verovatno od strane SAD, i to bi dovelo do dalje eskalacije sukoba. Ali kao što sam rekao, očekuju se ove stvari. I sama najava da potencijalno može doći do ove blokade, ozbiljno može da uzdrma svetsku berzu po pitanju cena, s jedne strane nafte, s druge strane prirodnog gasa. Ostaje da se vidi šta će biti, ali, evo, čuli smo i neke analitičare jutros, nije izvesno koliko će sukob trajati. Lično, takođe ne verujem da može preterano dugo da traje, ali ništa nas ne može iznenaditi. Kad je krenuo sukob na relacija Rusije i Ukrajine niko nije mogao očekivati prvo da će do njega doći, a onda da će ovoliko trajati", kaže stručnjak.
profimedia
Nikolić kaže da je pitanje kako će se nadomestiti ruta kroz Ormuski moreuz, ako do blokade dođe. Očekuje oštar skok cena nafte u slučaju najgoreg scenarija, daleko iznad psihološke granice od 100 dolara po barelu.
"S jedne strane, automatski se destabilizuje tržište i automatski se očekuje cena od 120 do 150 dolara po barelu. Imali smo već te situacije i 1973. godine i 1979. godine. Čak i da do blokade nije došlo, ova finansijska tržišta su jako psihološki osetljiva. Čim osete da može doći do određenih poremećaja, onda automatski se uvodi nervoza među investitore i to onda dalje podrazumeva neke akcije koje utiču na rast cene nafte. U tom smislu, imaćete s jedne strane i inflatorni pritisak u zemljama i s druge strane dodatni pritisak na industrije, s obzirom da porast cene nafte ili gasa je porast inputa za proizvodnju što se tiče cene nafte. To automatski onda stavlja veći pritisak na te kompanije, odnosno proizvodna postrojenja. Znači, ovde se otvara čitava jedna spirala negativnih događaja koja može samo usporiti globalnu ekonomiju", prognozira Mijušković.
profimedia
Još jedan problem je što ne postoje dobre alternativne rute, pa je krizu moguće samo ublažiti parcijalnim rešenjima. Postoji takozvana istočna alternativna ruta koja ide od Saudijske Arabije, ali ona je ograničenog kapaciteta na oko pet miliona barela dnevno. Postoji i prolaz koji ide od Fudžire u Emiratima, koji je takođe ograničenog kapaciteta.
GLedajući istorijske primere, profesor kao opciju navodi uspostavljanje vojnih konvoja kao što je bio slučaj 80-ih godina prošlog veka.
"Ne vidim da se ide ka smirivanju tenzija, tako da ostaje pitanje šta će biti. Pored ovih konvoja koji mogu pratiti određene brodove, koji bi se kretali kroz taj moreuz, imate varijantu da formirate neke međunarodne pomorske koalicije, sve to je postojalo već ranije kao rešenje. Ostaje da vidimo", kaže profesor.
U slučaju blokade došlo bi do globalnih promena i Azija bi bila najviše energetski pogođena jer najviše zavisi od ove trase. Međutim, profesor napominje da bi u Evropska unija tu trpela
Povezane vesti
"Konačno bile bi pogođene i same zemlje izvoznice, jer čim ne mogu da izvezu određene energente onda je to problem i dolazite u situaciju da nemate finansijske prilive koji su potrebni. Na globalnom nivou to čak može dovesti i do određenih recesionih poteza iz prostog razloga, čim vam rastu cene energenata, rastu troškovi proizvodnje, veći je inflatorni pritisak, usporava se privreda i ulazite u jednu spiralu koja nije dobra", kaže Mijušković.
Detaljno "seciranje" globalnih posledica sukoba na Bliskom istoku, po ceo svet, ali i Srbiju pogledajte u videu na početku teksta.
Komentari (0)