Sedam scenarija rata Amerike i Irana: Stručnjaci predviđaju šta će se desiti ako Tramp "povuče okidač"

Dok Izrael i Iran razmenjuju vazdušne i raketne udare, a ajatolah Ali Hamenei odbija poziv na bezuslovnu kapitulaciju američkog predsednika Donalda Trampa, sve je izvesniji direktan napad SAD, i to na pre svega na postrojenje za obogaćivanje uranijuma Fordo, bombama za razbijanje bunkera teškim 13.600 kg.

Kada su ga novinari upitali da pojasni svoje planove Tramp je rekao "Niko ne zna šta ću uraditi.“

Kako bi izgledao scenario napada SAD na Iran istraživao je Politico, obrativši se nizu stručnjaka, od bivših ambasadora do lidera spoljnih politika. Njihove procene ukazuju na čitav spektar potencijalnih posledica – od ograničenog sukoba, preko regionalne destabilizacije, do mogućeg širenja rata koji bi mogao uključiti i druge sile poput Rusije i Kine.

Tanjug/AP/Planet Labs PBC

Rajan Kroker: Malo je verovatno da će vazdušna sila eliminisati iransku sposobnost da proizvodi nuklearno oružje

Rajan Kroker je počasni predsednik za diplomatiju i bezbednost u RAND-u, karijerni američki diplomata koji je šest puta služio kao američki ambasador u Avganistanu, Iraku, Pakistanu, Siriji, Kuvajtu i Libanu.

"Ako SAD direktno napadnu Iran, Teheran će imati dva glavna izbora: da se vrati pregovorima, spreman da se odrekne bilo kakvih kapaciteta za obogaćivanje uranijuma, ili da odgovori odmazdom. Odmazda bi mogla da uključuje blokadu Ormuskog moreuza, napade na energetsku infrastrukturu država Arapskog zaliva ili napade na američke vojne i diplomatske ciljeve u regionu – bilo direktno, bilo preko povezanih milicija. Iranska sposobnost da nanese štetu Izraelu postepeno opada, ali Teheran i dalje ima kapacitete za sprovođenje ovakvih operacija.

Osveta bi izazvala masivan odgovor SAD. Međutim, malo je verovatno da će sama vazdušna snaga eliminisati iransku sposobnost za proizvodnju nuklearnog oružja. Oni imaju znanje, a ni Izrael ni SAD ne mogu ubiti sve nuklearne naučnike. Kraj iranske sposobnosti za nuklearno oružje može doći samo kroz proverljiv sporazum o napuštanju nuklearnog obogaćivanja. Možda bi američka sila ubedila Iran da pristane na takva ograničenja. Ako ne, to će proširiti sukob i produbiti iransku odlučnost da stekne nuklearno oružje, po svaku na cenu", rekao je Kroker.

Denis Ros: Za uništenje postrojenja Fordo potreban je razarač planina, a ne bunkera

Ambasador Denis Ros je istaknuti u Vašingtonskom institutu za politiku Bliskog istoka i bivši specijalni izaslanik SAD za Bliski istok. Njegova najnovija knjiga je "Statecraft 2.0: What America Needs to Lead in a Multipolar World".

"Znam da se pitanje 'Šta će se desiti ako SAD bombarduju Iran' na prvi pogled čini jednostavnim. Ali možda i nije tako jednostavno: važno je koji je cilj napada i kako se on predstavi javnosti. Recimo da Tramp objavi da su SAD odlučile da bombarduju Fordo kako bi se osiguralo da Iran nikada ne dođe u poziciju da razvije nuklearno oružje. Fordo je postrojenje za obogaćivanje uranijuma izgrađeno u planini. Za njegovo uništavanje potreban je razarač planina, a ne obična "bunker-buster" bomba. Pošto Izrael ne poseduje bombu poput masivne penetrirajuće bombe, niti ima avion koji bi mogao da je nosi, samo SAD mogu uništiti to postrojenje iz vazduha. Ako Iran zadrži postrojenje za obogaćivanje Fordo, to bi značilo da zadržava važan element nuklearne infrastrukture koji osigurava opciju za pravljenje bombe.

Ako predsednik kaže da je naš udar samo o pragu iranske sposobnosti za nuklearno oružje i da SAD neće gađati druge lokacije, rat bi mogao biti ograničen. Međutim, ako SAD odluče da bombarduju mnogo šire, možda s ciljem promene režima, iranski lideri bi mogli da osete da nemaju šta da izgube i da je njihov najbolji potez da pokažu da nas mogu skupo koštati. U tim okolnostima, Iran bi mogao da napadne naftna postrojenja naših prijatelja u regionu i, možda, blokira Ormuski moreuz — dramatično podižući cenu nafte, što Trampova administracija ne želi", smatra Ros.

Jan Bremer: Mnogo je lakše započeti ratove nego ih završiti

Jan Bremer je predsednik i osnivač Evroazijske grupe.

"Do sada je iransko rukovodstvo pokazalo značajnu uzdržanost. Fokusirali su se samo na uzvratne udare protiv Izraela (u čemu nisu veoma sposobni) i nisu preduzeli korake da ometaju saobraćaj tankera u Ormuskom moreuzu, napadaju energetsku infrastrukturu u Persijskom zalivu ili izvode napade na američke vojne ciljeve u regionu.

Da li bi se to moglo promeniti ako se Amerikanci direktno uključe u rat? Ako je reč samo o uništenju Fordoa, pretpostavljam da ne bi. Na kraju krajeva, SAD i Izrael i dalje imaju sposobnost da izvedu udare na iransko rukovodstvo i držali bi to u rezervi. Ali to podrazumeva da iransko rukovodstvo ostane koordinisano i da ne deluje iz očajanja. Šta ako pobunjeni vojni akteri unutar teško pogođenog iranskog vojnog rukovodstva odluče da preuzmu stvari u svoje ruke? To bi lako moglo dovesti do eskalacije. Ili ako vrhovni vođa oseti da njegova kontrola nad vojskom počinje da slabi. Ili čak ako Izrael nije zadovoljan time što su završili nakon Fordoa i počne da napada rukovodstvo.

Mnogo je lakše započeti ratove nego ih završiti", kaže Bremer.

Rej Takej: Bombardovanje Fordoa neće biti poslednji udarac u ovom sukobu

Rej Takej je viši saradnik u Savetu za spoljne odnose (CFR).

U protekloj nedelji, Izrael je naneo značajnu štetu iranskom nuklearnom programu. Jedino atomsko postrojenje koje izgleda izvan logističkih mogućnosti Izraela je postrojenje Fordo, zakopano duboko u planini pored svetog grada Koma. Samo SAD, sa svojim naprednim avionima i specijalizovanom municijom, mogu da unište ovu lokaciju. Izazov za Trampa je da uravnoteži brige o potencijalnom uvlačenju u još jedan bliskoistočni sukob sa željom da razoruža Iran. Izbor će verovatno definisati putanju odnosa SAD-Iran na neko vreme.

Ako se Amerika uključi u kampanju Izraela, to će potvrditi sumnje verskih lidera da je Vašington ipak podstrekivao nedavne izraelske poteze. Režim danas nije u stanju da uzvrati. Njegovo vojno rukovodstvo je desetkovano, protivvazdušna odbrana ugrožena, a lideri su u bekstvu. Bilo kakav potez protiv američkih snaga ili brodova verovatno bi izazvao razarajuću odmazdu u trenutku kada Iran ne može sebi priuštiti da proširi zonu sukoba.

Ali verski oligarsi dugo pamte. Kada se prašina slegne, oni će pribeći taktikama koje su najbolje radile tokom godina: terorizmu i asimetričnom sukobu. Američke ambasade, turisti i vojne baze mogli bi biti meta iranskih klijenata dok Teheran tvrdi da ne zna ništa o tome. Bilo koji predsednik koji bude svedok takvog gubitka života biće primoran da odgovori ili se suoči sa političkim posledicama neaktivnosti. To bi moglo započeti ciklus udara i protivudara. Važna stvar koju Trampova administracija treba da prepozna je da bombardovanje Fordoa neće biti poslednji udarac u ovom sukobu. Sve to ne znači da ne treba napasti, već da to treba učiniti sa potpuno otvorenim očima", kaže Takej.

Robert A. Pejp: Postoje snažni podsticaji da se napadne celo rukovodstvo i sve komunikacione mreže

Robert A. Pejp je profesor političkih nauka na Univerzitetu u Čikagu i autor knjige Bombing to Win: Air Power and Coercion in War.

"Očekujem da će nuklearno postrojenje u Fordou biti pogođeno odmah, ne samo prvog dana već tokom prvog sata američkih udara. Natanz će verovatno biti napadnut istovremeno. To je najkritičniji cilj. Bez snažnog udara na ova nuklearna postrojenja, nema svrhe od bilo kakvog američkog vazdušnog napada.

"Takođe ne treba da nas iznenadi iznenađenje. Najverovatniji scenario je da će mnogo širi skup ciljeva biti pogođen nego onaj usko povezan sa iranskim nuklearnim programom. SAD znaju da bi Iran mogao brzo da odgovori napadom na američke vojne baze, koje su udaljene samo desetak minuta leta bilo kojih raketa. Da bi se ograničili ovi i drugi vojni odgovori, postoje snažni podsticaji da se napadne celo rukovodstvo, sve komunikacione mreže širom zemlje (čak i one koje koriste civili) i iranske rakete i vojne baze — sve u jednom zamahu.

Još jedno iznenađenje moglo bi biti pokušaj upotrebe komandosa u Fordou i Natanzu, kako za posleratno izviđanje, tako i za moguće postavljanje eksploziva za urušavanje ulaza u podzemne tunele. To bi bila misija visokog rizika, ali isto važi i za ceo poduhvat", rekao je Pejp.

Robin Rajt: Ne postoji vojno rešenje za sukob između Izraela i Irana

Robin Rajt je analitičar spoljnih odnosa koji je napisao više knjiga o Bliskom istoku, uključujući Rock the Casbah: Rage and Rebellion Across the Islamic World.

"Na kraju krajeva, ne postoji vojno rešenje za sukob između Izraela i Irana. Svaki sukob mora da uključi neku vrstu diplomatije kako bi se rešile osnovne tačke trvenja radi postizanja trajnog ishoda koji sprečava nove sukobe. Bez obzira da li se SAD vojno angažuju, Vašington je jedina strana sposobna da posreduje u dogovoru i smiri sukob između Izraela i Irana, dve zemlje koje decenijama vode rat u senci koji se sada odigrava u vidu zapanjujućih raketnih baraža. Dakle, SAD su već sada deo igre, bilo vojno ili diplomatski.

"Jedna uznemirujuća opasnost je što ni SAD ni Izrael nisu detaljno opisali svoje dugoročne namere prema Iranu — nakon što pucnjava prestane. Tramp je pozvao na bezuslovnu predaju. Da li to znači potpunu predaju nuklearnog programa i balističkih raketa? Ili Tramp govori o nekoj vrsti političke predaje? Onog dana kada je pokrenuo vazdušne udare na Iran, premijer (Izraela) Benjamin Netanjahu obratio se iranskoj javnosti. Rekao je da je Izrael očistio put Irancima da se pobune protiv teokratske vladavine u Teheranu. Promena režima bila je implicirana. Tramp i Netanjahu su navodno razgovarali o tome da li da ubiju Hameneija, koji je na vlasti od 1989. Tramp je rekao da je za sada protiv, iako je u sredu popodne naveo da bi teokratija zaista mogla pasti kao rezultat ovog rata.

Iran će iz rata izaći znatno oslabljen, bez sumnje. Ali on je više nego dvostruko veći od Teksasa, za razliku od Gaze, koja je veličine većeg okruga u Filadelfiji. Izrael je još uvek u ratu tamo nakon 20 meseci borbe. Iran je takođe dvostruko veći od Avganistana, gde su SAD vodile svoj najduži rat. Tri puta je veći od Iraka, gde su SAD vodile osmogodišnji rat koji je, kao nenameru posledicu, izrodio Islamsku državu, ekstremistički pokret koji je primorao SAD da se ponovo angažuju u Iraku. Trupe su još uvek tamo. Postoji toliko nedavnih presedana, ali i lekcija, koje treba uzeti u obzir pri navigaciji onoga što Vašington radi u satima, danima i nedeljama koji slede", smatra Rajt.

Araš Azizi: Bilo da SAD bombarduju Iran ili ne Teheran će izabrati put diplomatije

Araš Azizi je dopisnik The Atlantic-a i autor knjige What Iranians Want: Women, Life, Freedom.

"Iran će se suočiti sa izborom da li da pokuša da proširi sukob odlučnim udarima na američke ciljeve u regionu ili da prihvati dogovor putem pregovora, zapravo oblik predaje, kako Tramp to tumači.

Teško je predvideti, ali bilo da SAD bombarduju Iran ili ne, mislim da će Teheran na kraju izabrati put diplomatije i dogovora. Ovo će biti u skladu sa rezonovanjem režima koji želi da se očuva i sa preovlađujućim raspoloženjem na iranskim ulicama. Ali takođe je moguće da Iran izdrži duže, nadajući se da može iscrpeti Trampa i Izrael. Mogao bi da napusti Sporazum o neširenju nuklearnog oružja (NPT) i krene da testira nuklearno naoružanje. To će biti opasan put, posebno ako se završi podstrekom za Trampa da se odlučnije angažuje na Bliskom istoku", objašnjava Azizi.