Američka "superbomba" koja može da probije planinu: Šta zapravo radi GBU-57 kojim su SAD gađale Iran (VIDEo)

Američka "majka svih bombi" GBU-57 MOP (Massive Ordnance Penetrator) postala je glavna tema u medijima širom sveta nakon sinoćnjeg napada na tri iranska nuklearna postrojenja.

Ovo oružje ne pripada klasi nuklearnog naoružanja, ali njegova destruktivna moć i specifična namena čine ga jednim od najmoćnijih konvencionalnih projektila u arsenalu američkog vazduhoplovstva.

GBU-57 je vođeni penetratorski projektil koji je razvila američka kompanija "Boing", namenjen za uništavanje duboko ukopanih i snažno utvrđenih ciljeva, poput podzemnih bunkera, komandnih centara, nuklearnih objekata i skladišta oružja.

Raketa je dugačka preko šest metara, teška više od 13 tona, i nosi oko 2.5 tone eksploziva. Zbog dimenzija i težine, može se lansirati isključivo sa teških bombardera kao što su B-2 Spirit.

Glavna prednost GBU-57 ne leži samo u eksplozivnoj moći, već u sposobnosti da probije debele slojeve zemlje, betona ili stene pre nego što eksplodira, čak do 60 metara.

To uspeva zahvaljujući aerodinamičnom dizajnu, izuzetno čvrstom čeličnom oklopu, koji čini veliku većinu mase bombe, kao i preciznom navođenju pomoću GPS-a i inercijalnih sistema.

Bomba pada slobodno sa velike visine i koristi sopstvenu kinetičku energiju da prodre duboko u zemlju, stenu i beton, pre nego što detonira. Eksplozija se tada dešava unutar ciljanog objekta, što značajno povećava štetu i smanjuje efikasnost eventualne protivvazdušne odbrane.

Zašto je razvijena?

Američka vojska je razvila GBU-57 kao odgovor na sve češću izgradnju podzemnih vojnih objekata, naročito u zemljama poput Irana, Severne Koreje i drugih država koje pokušavaju da zaštite svoje vojne i nuklearne kapacitete od konvencionalnih napada.

Za razliku od prethodnih bombi kao što je BLU-109, MOP je specijalizovana za "hard target kill" – što znači da je cilj da se objekti unište u korenu, a ne samo oštete.

Taktika i posledice upotrebe

GBU-57 se ne koristi tek tako. Njeno raspoređivanje obično je deo strateškog upozorenja i šalje snažan signal političke volje da se ciljevi unište bez potrebe za nuklearnim oružjem.

Njena preciznost i prodorna moć omogućavaju vojsci SAD da cilja neprijateljske objekte uz relativno ograničenje kolateralne štete, ali samo pod uslovom tačnog obaveštajnog rada i pažljive pripreme.

Njen efekat na geopolitičke odnose može biti ogroman, kao što je danas slučaj. Sama najava da bi GBU-57 mogao biti korišćen često ima psihološki efekat odvraćanja, s obzirom na ograničen broj protivmera koje većina država ima na raspolaganju protiv takvog oružja.

Ako se bombarder B-2 pojavi na nebu, to znači da je diplomatija potpuno poražena.