Kako je masovna glad u Gazi mogla da se izbegne: Da li je ignorisanje upozorenja dovelo do humanitarne katastrofe?
Komentari
31/07/2025
-21:30
U nedelju 19. jula Ministarstvo zdravlja u Gazi pod kontrolom Hamasa objavilo je da je u prethodna 24 sata 18 ljudi je umrlo od gladi. Do tog trenutka, tokom 21-mesečnog rata, ukupno 86 ljudi bilo je dokumentovano kao žrtve gladi. To znači da je više od 20 odsto svih smrtnih slučajeva povezanih sa glađu u Gazi dogodilo se u jednom danu.
To je označilo početak novog talasa gladi koji i dalje traje, da bi u devet dana nakon toga još 61 osoba umrla je od gladi, piše izraelski list Haaretz.
Za one koji pažljivo prate situaciju u Gazi, porast broja smrti usled gladi nije bio neočekivan jer su već nekoliko nedelja nakon početka rata međunarodni stručnjaci, humanitarne organizacije i strane vlade počele da upućuju sve hitnija upozorenja Izraelu o riziku od gladi.
Izrael je, kako navodi Haaretz u svojoj analizi, ignorisao upozorenja, iako je masovna glad u Gazi bila predviđena.
"Bavim se ovim pitanjem već četiri decenije, i od Drugog svetskog rata nije zabeležen nijedan slučaj gladi koji je bio ovako pažljivo planiran i kontrolisan. Svaka faza bila je predvidiva“, rekao je svetski priznati stručnjak za glad Aleks de Val za izraelski list.
Kada je rat počeo u oktobru 2023. godine, opšte zdravstveno stanje stanovništva u Gazi bilo je relativno stabilno. Iako su neki već tada mogli da priušte manje hrane zbog siromaštva i višegodišnje blokade, većina ljudi bila je dobrog zdravlja. Gaza je imala poljoprivredu, ribarstvo i milione kokošaka, ovaca i koza. Hiljade kamiona sa hranom mesečno su ulazile iz Izraela i Egipta.
Danas, prema podacima UN, u Gazi je ostao samo jedan procenat kokošaka koje nose jaja i šest procenata stočnog fonda. Količina ribe ulovljene uz obalu Gaze sada je manja od sedam procenata predratnog nivoa. Najrazorniji udarac zadalo je uništavanje unutrašnje distribucije hrane unutar Gaze.
Tanjug/AP/Jehad Alshrafi
Povezane vesti
Do decembra 2023, svega 100 dana nakon početka rata, panel UN-a upozorio je da četvrtina stanovništva Gaze već ima ozbiljan problem sa pristupom hrani i pijaćoj vodi. U februaru 2024. godine, UNICEF je izvestio da 90 procenata dece u Gazi nema dovoljno hrane.
Kako su domovi uništavani, porodice su bile prinuđene da žive u šatorima, bez struje, gasa za kuvanje ili frižidera. Kolaps sistema za vodosnabdevanje, kanalizacije i higijene doveo je do širenja bolesti. Deca i odrasli počeli su da obolevaju usled kombinacije loše higijene i nedostatka ishrane. UNICEF je procenio da 70 odsto dece pati od dijareje.
Upozorenja međunarodnih organizacija nastavila su da pristižu tokom proleća i leta. U maju 2024. godine, zauzimanje grada Rafe i uništenje graničnog prelaza sa Egiptom prekinuli su glavni humanitarni koridor.
Istog meseca, i Međunarodni sud pravde (MSP) i Međunarodni krivični sud (MKS) u Hagu pozabavili su se pitanjem gladi u Gazi. ICC je naveo izgladnjivanje kao prvu tačku optužnice protiv premijera Izraela Benjamina Netanjahua i tadašnjeg ministra odbrane Joava Galanta. MSP je, postupajući po tužbi Južnoafričke Republike, naložio Izraelu da omogući neometan ulazak hrane i humanitarne pomoći, što je Izrael odbio.
U izraelskom javnom diskursu, ideja o izgladnjivanju Gaze kao legitimnoj ratnoj taktici dobila je na popularnosti, navodi Haaretz. Aktivistička grupa "Tzav 9" više puta je blokirala konvoje sa humanitarnom pomoći, dok je policija stajala po strani. Ministar finansija Bezalel Smotrič izjavio je u avgustu 2024. da je "možda moralno izgladnjivati dva miliona stanovnika Gaze“. Grupa penzionisanih generala predložila je plan da se glađu primora stanovništvo severne Gaze na bekstvo.
AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia
Početkom 2025. godine, tokom primirja, pomoć u hrani je ponovo počela da pristiže. Desetine klinika počele su da mere obim nadlaktice dece, ključni pokazatelj akutne neuhranjenosti. Vrednost manja od 12,5 cm kod deteta mlađeg od tri godine označava tešku neuhranjenost. U februaru, dva odsto dece mlađe od pet godina u Gazi ispunjavalo je taj kriterijum.
Ali 2. marta, usred primirja, izraelska vlada je iznenada promenila kurs. "Premijer Netanjahu je odlučio da se od jutros sav ulazak robe i zaliha u Gazu obustavi“, saopštila je vlada. Opsada je trajala 78 dana, tokom kojih su zalihe hrane u Gazi potpuno iscrpljene.
Povezane vesti
Dva meseca kasnije, zatvorena je i poslednja komunalna pekara. Dve nedelje potom, stopa akutne neuhranjenosti među decom porasla je na četiri odsto. Izrael je i dalje ograničavao pomoć, a krajem marta, skoro četiri nedelje nakon početka blokade, izraelski Vrhovni sud odbacio je tužbu organizacija za ljudska prava koje su tražile ukidanje ove politike.
Krajem aprila, Svetski program za hranu UN-a objavio je da su njihova skladišta u Gazi prazna. Početkom maja, izraelska vlada predstavila je alternativni plan: angažovanje privatnih američkih firmi da direktno distribuiraju pakete suve hrane porodicama. Zvanično obrazloženje bilo je da se tako pomaže civilima, a ne Hamasu, uprkos tome što nije objavljen dokaz da je Hamas prisvajao pomoć UN-a. Istraga New York Times-a kasnije je otkrila da su visoki oficiri izraelske vojske rekli da je priča o krađi pomoći izmišljena.
Stručnjaci za humanitarnu pomoć ponovo su uputili upozorenja, ovog puta zbog plana da se distribucija hrane poveri "Gaza Humanitarnoj Fondaciji" (GHF), koju finansiraju SAD. Dana 8. maja, Kancelarija UN za koordinaciju humanitarnih poslova (OCHA) poslala je dopis Savetu bezbednosti UN-a u kojem je navela rizike tog plana.
U dopisu su izražene bojazni da će plan drastično smanjiti broj mesta za distribuciju hrane, zbog čega bi postala teško dostupna za veći deo stanovništva. Upozoreno je da će raseljeni stanovnici Gaze biti primorani da nose pakete hrane teške 20 kilograma na velike udaljenosti, što je neizvodljivo za žene, starije i ranjene. Takođe je naglašena opasnost da izraelski vojnici mogu otvoriti vatru na okupljene mase. U roku od nedelju dana nakon upozorenja OCHA-e, 4,7 odsto dece u Gazi patilo je od akutne neuhranjenosti.
Uprkos upozorenjima, Izrael je otvorio centre za distribuciju pod GHF-om. Desetine hiljada izgladnelih građana Gaze pohrlilo je ka tim centrima. Bez mera za kontrolu mase, izraelska vojska je odgovorila bojevom municijom.
Stotine ljudi ubijene su na putu ka centrima ili u njihovoj blizini. Količina hrane bila je nedovoljna i neravnomerno raspoređena, pretežno mladim muškarcima koji su fizički mogli da joj priđu.
Do sredine juna, Šest odsto dece u Gazi bilo je akutno neuhranjeno. Ipak, izraelska vlada je nastavila da sprečava isporuku pomoći, a Carinska uprava je zahtevala od humanitarnih organizacija da se registruju pre nego što mogu da prenesu robu iz Jordana ili sa Zapadne obale.
Ministar za dijasporu Izraela Amičaj Čikli, zadužen za izdavanje viza humanitarnim organizacijama, uveo je dodatne slojeve birokratije. Ministar spoljnih poslova Gideon Saar najavio je da će ukinuti vizu Džonatanu Vitolu, šefu OCHA operacija u Gazi i ključnom koordinatoru isporuke pomoći.
Ogroman izazov nije bio samo dopremanje hrane u Gazu, već i distribucija unutar nje. Svako kretanje zahtevalo je prethodno odobrenje izraelske vojske, koje se retko dobijalo. U periodu od 11. do 17. juna, UN su podnele 100 zahteva za kretanje, a samo 23 su realizovana. Ostali su odbijeni, otkazani ili povučeni zbog logističkih problema proisteklih iz društvenog kolapsa Gaze.
Humanitarne organizacije sve teže su uspevale da dostave hranu do naseljenih oblasti. Očaj je doveo do učestalih pljački konvoja s pomoći. Vojska je nastavila da izdaje naređenja za evakuaciju, što je dovodilo do zatvaranja centara za ishranu dece, bilo zato što su se nalazili u zonama evakuacije, bilo zato što su ostali bez hrane i lekova.
Dana 9. juna, samo 11 dana pre nego što je započeo trenutni talas smrti usled gladi, devojčica po imenu Salam stigla je u kliniku UNRWA. Obim njene nadlaktice iznosio je samo 8,3 cm, skoro 4 cm ispod granice teške neuhranjenosti. Umrla je tog dana.
Šest dana kasnije, stopa akutne neuhranjenosti među decom u Gazi porasla je na 8,8 odsto i tada su počela da umiru.
Optužbe za kontrolu broja kalorija u Gazi davno pre početka rata
Optužbe protiv Izraela za ograničavanje količine hrane sežu godinama unazad. Kako je Guardian pisao 2012. izraelska vojska je napravila precizne proračune o dnevnim kalorijskim potrebama stanovništva Gaze kako bi se izbegla neuhranjenost tokom blokade koja je bila na snazi od 2007. do sredine 2010. godine, prema dokumentima koje je Ministarstvo odbrane Izraela objavilo, po nalogu suda.
Izrael tvrdi da nikada nije ograničavao broj kalorija dostupan stanovnicima Gaze, ali kritičari navode da dokument dokazuje kako je vlada namerno ograničavala isporuku hrane kako bi izvršila pritisak na Hamas.
U periodu najstrože blokade, Izrael je takođe održavao spisak namirnica koje su bile dozvoljene i zabranjene za ulazak u Gazu.
Major Gaj Inbar, portparol izraelske vojske, izjavio je da je proračun, zasnovan na prosečnoj potrebi od 2.300 kalorija dnevno po osobi, imao za cilj da identifikuje rane znake potencijalne humanitarne krize i da nikada nije korišćen za ograničavanje protoka hrane.
Analiza je uključivala prilagođavanja na osnovu lokalne poljoprivredne proizvodnje, kao i procenu vrsta hrane iz uvoza neophodnih za opstanak stanovništva.
Izraelska nevladina organizacija "Giša", tada je vodila dug sudski proces kako bi dokument bio objavljen. Njeni članovi su tvrdili da je Izrael izračunao kalorijske potrebe stanovništva Gaze kako bi precizno ograničio količinu hrane kojoj dozvoljava ulaz.
Izrael je uveo blokadu nakon što je Gazu u septembru 2007. godine proglasio "neprijateljskom teritorijom“, nakon što je Hamas preuzeo vlast. U zvaničnoj rezoluciji, Izrael je naveo da mu je cilj bio uvođenje strogih ograničenja za civile.
Izrael je tada tvrdio da je blokada bila neophodna radi slabljenja Hamasa.
Komentari (0)