Vukan Marković za Euronews Srbija: Tandem Dik Čejni - Džordž Buš je bio poguban po američki imidž

Umro je Dik Čejni, najpoznatiji američki potpredsednik, između ostalog arhitekta Bušovog rata protiv terora i najglasniji zagovornik teze da Sadam Husein ima oružje za masovno uništenje. Bio je i veliki protivnik Donalda Trampa. Gost  Euronews Srbija, Vukan Marković, istraživač i saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, ističe daje Čejni imao ogroman uticaj na američku spoljnu politiku.

Marković dodaje da je Čejni bio nesvakidašnje moćan potpredsednik SAD

"Od kako je umro, postoji ta jedna tendencija da se čak i u zapadnim medijima zaboravlja Bušova uloga u celoj ovoj priči. Dakle, Buš je i dalje poveo Ameriku u dva katastrofalna rata na Bliskom istoku. Situacija na Bliskom istoku je apsolutno posledica 2001. i 2003. Hladni rat koji je trajao između, mini hladni rat između Saudijske Arabije i Irana ima veze sa američkom invazijom Iraka i Afganistana", rekao je Marković.

On objašnjava da je taj američki intervencionizam od Čjnija i Buša na steroidima.

"I ta prva decenija 21. veka je označena tim hiperintervencionizmom američkim koji zadržava tu ljušturu humanitarne intervencije, a to su., nećemo zaboraviti, patentirali Bil Klinton i Toni Bler i to su na nama patentirani. Dakle ta ideološka ljuštura humanitarnih intervencija je iskorišćena za nešto što je beskrupulozni rat koji je u krajnjoj liniji u oba slučaja izgubljen. U jednom slučaju u Afganistanu je potpuno izgubljen, u Iraku je u većini slučajeva izgubljen jer je posle otvorio prostor za Islamsku državu i za dodatnu destabilizaciju Bliskog istoka", ističe Marković i dodaje:

"Treba imati u vidu da je čuveni samit u Bukureštu kojim je otvoren put za ukrajinsko pristupanje NATO-paktu upravo bio u doba Buša i Čejnija. Tako da, taj tandem je poguban po američki imidž svakako u svetu, ali nije došao ni otkuda. Dakle, nije Čejni patentirao humanitarnu intervenciju. On je možda ciničan u odnosu na prethodne američke potpredsednike ili predsednike, ali svakako nije jedini. Bilo bi pogrešno da se Čejniju pripisuje sve sve to. Ono gde on zaista jeste zanimljiv jeste ta promena unutrašnje dinamike koja je postojala u Beloj kući i pogotovo odnos između Kongresa i predsednika. Dakle, ta takozvana egzekutivna unitarna teorija, čiji je Čejni najveći proponent, to je ta ideja da je predsednik oličenje cele izvršne vlasti, tu zapravo verovatno leži njegov najveći pečat, jer on omogućava kasnije i Obami i Trampu kraljevska ovlašćenja kao predsednika", zaključuje Marković.

Celo gostovanje Vukana Markovića pogledajte u snimku iznad teksta