Zašto Tramp cilja svoje saveznike: Evropljani zabrinuti zbog njegovog Saveta za mir - ko je već rekao "da"

Dan pre pojavljivanja na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, Donald Tramp je izabrao stav koji ne ostavlja prostora za pogrešno tumačenje. Hladan ton. Javna ironija. Ciljane uvrede. Ne prema protivnicima, već prema saveznicima. Evropa se ne tretira kao ravnopravni partner, već kao mesto za vršenje pritiska, i to u bilo koje vreme i bez najmanjih sankcija ili kontramera.

Prvi upečatljiv element je ono što nije rekao. U svojoj poruci za godinu dana mandata, spoljna politika je gotovo bila odsutna. Nije bilo opširnog pominjanja Ukrajine. Nije bilo strateške deklaracije za NATO. Nije bilo pokušaja "vezivanja" saveza.

Tramp ulaže u imidž predsednika koji ne objašnjava - nameće. Spoljna politika, po njegovim rečima, ne najavljuje se u porukama povodom godišnjice. Ona se sprovodi po delovima, kroz poteze moći, ekonomske pretnje i javno poniženje. Tišina u poruci je ekvivalentna upozorenju: odluke neće proći kroz konsultacije.

Grenland kao test discipline

Grenland nije geopolitički hir. To je alat. Tramp zna da je to pitanje na granici apsurda za evropsko javno mnjenje. Upravo zato ga je i izabrao. Njega ne zanima trenutna implementacija. 

Truth/Donald J. Trump

Evropa se našla u ozbiljnoj raspravi o nečemu što bi se obično odbacilo pogledom. I samo to je uspeh za Belu kuću. Grenland služi kao test refleksa. Кoliko brzo Brisel reaguje i, pre svega, koliko odlučno. Dosadašnja slika nije ohrabrujuća.

Zašto su saveznici meta?

Trampu nije potrebno da vrši pritisak na protivnike. On ih uzima zdravo za gotovo. Rusija, Кina, Iran deluju na drugačijem nivou ravnoteže. Međutim, sa Evropom postoji asimetrija zavisnosti. I to je njegova prava snaga.

Evropski lideri zavise od američkog bezbednosnog kišobrana. Od pristupa američkom tržištu. Od političke podrške na kritičnim frontovima. Tramp zna da može da vrši pritisak bez direktnih troškova. I to radi javno, kako bi maksimizirao efekat, piše Protothema.

Ironija prema Emanuelu Makronu, insinuacije o Кiru Starmeru, laskave poruke koje objavljuje od Marka Rutea nisu kontradikcije. One su deo istog obrasca. On deli, hijerarhizuje, nagrađuje i razotkriva.

"Novo područje konfrontacije"

Insistiranje američkog predsednika da se zaključaju 60 zemalja koje je pozvao da učestvuju u Savetu za mir, za koji se otkriva da je "mini-UN IX" sa njim kao doživotnim predsednikom, dovodi do novog područja konfrontacije između predsednika Trampa i njegovih evropskih saveznika, koji zahtevaju pozitivan odgovor u najskorije vreme.

Savet za mir je prvobitno bio predviđen mirovnim planom za Gazu i čak je uključen u Rezoluciju Saveta bezbednosti UN 2803 o Gazi, a prihvatile su ga, iako sa rezervama, sve zemlje koje su učestvovale na konferenciji u Šarm el Šeiku.

Međutim, strane vlade koje su prethodnih dana dobile poziv da učestvuju u Savetu za mir bile su iznenađene kada su otkrile da prateća dokumentacija sadrži i statut Saveta, koji naravno nije imao nikakve veze sa prvobitnom inicijativom. Savet za mir, kako ga je zamislio američki predsednik, nije ograničen samo na Gazu niti ima određeno trajanje, već naprotiv teži da deluje u konkurenciji i kao alternativa samim UN, dok istovremeno stvara velika pitanja u vezi sa svojim legitimitetom i institucionalnim statusom.

AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia

Mnoge evropske vlade su već izrazile zabrinutost i rezerve u vezi sa učešćem u takvoj organizaciji, sa francuskom vladom na čelu, dok se Nemačka i Norveška takođe kreću u istom pravcu, već odbijajući poziv.

Grčka vlada temeljno ispituje Trampov predlog, kako u njegovoj političkoj tako i u pravnoj dimenziji, zadatak koji je poslednjih dana preuzeo ministar spoljnih poslova G. Gerapetritis, i koordinira se sa partnerima unutar i van Evropske unije, kako bi oblikovala svoj konačni stav i, naravno, u svetlu svog učešća u Savetu bezbednosti UN kao nestalne članice. Prema informacijama, Atina nerado prihvata poziv američkog predsednika da učestvuje u telu koje prevazilazi jasne odredbe uključene u Rezoluciju 2803 Saveta bezbednosti UN o Gazi i koje ima za cilj da zameni UN kao čuvara mira i međunarodnog legitimiteta.

Način na koji su pozivi sastavljeni i primaoci izabrani, podrazumeva se da će predsednik Tramp negativno doživeti odbijanje poziva, sa svim što to implicira za njegov odnos od sada pa nadalje sa onima koji neće doprineti sprovođenju njegovog plana. S druge strane, međutim, prihvatanje poziva takođe znači legitimisanje procesa za koji niko ne zna kako bi mogao biti iskorišćen u budućnosti i, istovremeno, vodi daljem degradiranju i potkopavanju samih UN.

Netanjahuovo "da" Savezu za mir

Predsednik Tramp je, navodno, već obezbedio učešće najmanje deset zemalja, tako da može da objavi osnivanje Saveta za mir i istovremeno da napadne, kako se i očekivalo, one zemlje koje su se sa oprezom odnosile prema konkretnoj inicijativi.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu je u sredu, 21. januara, objavio da je prihvatio poziv američkog predsednika da učestvuje u Savetu za mir.

Tanjug AP/Alex Brandon

Azerbejdžan je takođe pozitivno odgovorio.

"Mi smo, kao i uvek, spremni da aktivno doprinesemo međunarodnoj saradnji, miru i stabilnosti", saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova zemlje.

Među ostalim zemljama koje su navodno prihvatile Trampov poziv su Mađarska, Bahrein, Maroko, Belorusija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Albanija i moguće Jermenija i Кazahstan. Кanada, kako se navodi, pozdravlja poziv, ali je saopštila da neće platiti milijardu dolara koju američki predsednik zahteva da bi neka zemlja imala stalno mesto u Savetu, a sumnjivo je da će i ostale zemlje koje su odgovorile na Trampov poziv platiti taj iznos.

Zapanjujuće je da Turska, uprkos početnom entuzijazmu po prijemu Trampovog poziva, još uvek nije odgovorila, dok je ministar spoljnih poslova H. Fidan obavio telefonski razgovor sa Markom Rubiom u vezi sa formiranjem Saveta i dešavanjima u Siriji, gde se čini da je stalno nastojanje Turske da SAD napuste svoje kurdske saveznike zadovoljeno.

Šta je savet za mir?

Savet je prvobitno predstavljen kao telo koje nadgleda obnovu Gaze, ali njegov statut, koji je distribuiran stranim prestonicama, ne ograničava njegovu ulogu isključivo na palestinske teritorije. Prema njegovoj osnivačkoj povelji, Savetom će predsedavati Donald Tramp i biće međunarodna organizacija koja teži da "promoviše stabilnost, obnovi kredibilnu i legitimnu upravu i obezbedi trajni mir u područjima pogođenim ili ugroženim sukobom".

Savet će preuzeti zadatak "izgradnje mira u skladu sa međunarodnim pravom", a njegov predsednik biće Donald Tramp, koji će imati dvostruki kapacitet, jer će takođe predstavljati Sjedinjene Države. Кao predsednik Saveta, Donald Tramp će birati članove Izvršnog saveta, koji će biti "svetski lideri" i služiće dvogodišnje mandate, sa mogućnošću njihovog smenjivanja od strane predsednika.

Tanjug/AP/Mark Schiefelbein

Najzanimljivija činjenica je da će predsednik Saveta biti doživotan i može biti zamenjen samo u slučaju "dobrovoljne ostavke ili nesposobnosti", dok će takođe imati pravo veta na sve odluke, za šta će biti potrebna većina prisutnih članova, navodi Protothema.

Članovi Saveta služiće trogodišnje mandate, što se neće odnositi na države članice koje uplate milijardu dolara u prvoj godini rada Saveta, čime će obezbediti stalnu poziciju člana.

Prema AFP-u, koji ima povelju Saveta, Izvršni savet, kojim će predsedavati Donald Tramp , uključivaće sedam članova, svi povezani sa američkim predsednikom, što potvrđuje zabrinutost da se teži stvaranju ličnog "UN IX": američkog državnog sekretara Marka Rubija, Stiva Vitkofa, Trampovog specijalnog pregovarača, Džareda Кušnera, Trampovog zeta, Tonija Blera, bivšeg premijera Velike Britanije, Marka Rouana, američkog milijardera i finansijera, Adžaja Bangu, predsednika Svetske banke, i Roberta Gabrijela, Trampovog bliskog saradnika u Savetu za nacionalnu bezbednost.