Zašto se ljudi više od 50 godina nisu vratili na Mesec?

Po prvi put u više od pola veka, čovečanstvo je konačno opet stiglo do Meseca. Misija Artemis 2 američke svemirske agencije NASA započela je svoje putovanje ka lunarnim prostranstvima 2. aprila, stigla u Mesečevu orbitu gde smo po prvi put mogli da vidimo kako izgleda tamna strana Meseca.

Četvoro astronauta misije Artemis 2 pratili su tragove NASA-inog programa Apolo, koji je poslednji put poslao ljude na Mesec u decembru 1972. godine. To nameće pitanje: zašto nam je trebalo toliko vremena da se vratimo?

Neko drugo vreme

Najkraći odgovor glasi – vremena su se promenila. Apolo je bio proizvod svemirske trke iz doba Hladnog rata. SAD su smatrale da je pobeda u toj trci, preteći Sovjetski Savez u dolasku na Mesec, imperativ nacionalne bezbednosti.

Svemirska trka je počela 1957. godine, serijom "Sputnjik momenata". Prvi je bio iznenadno lansiranje Sputnjika 1 od strane Sovjetskog Saveza, prvog veštačkog satelita u istoriji, 4. oktobra. Mesec dana kasnije, Sputnjik 2 je poslao prvu životinju u svemir – psa Lajku, koja nažalost nije preživela put.

Zatim su u decembru te godine Sjedinjene Američke Države pokušale da lansiraju svoj prvi satelit, malu letelicu nazvanu Vanguard Test Vehicle 3. Međutim, raketa je eksplodirala tokom televizijskog prenosa uživo, što je dodatno osramotilo SAD i podstaklo strahove da je nacija ozbiljno zaostala za svojim nuklearno naoružanim rivalom.

Keystone Archives / Heritage Images / Profimedia

U to vreme, upućeni su "shvatali činjenicu da, ako neko može da postavi satelit u orbitu, to znači da postoji prilično velika šansa da može da ispali oružje gde god poželi", objašnjava za portal "Space" Ed Stjuart, kustos američkog Svemirskog i raketnog centra. Zbog toga se istraživanje svemira pretvorilo u posredno bojno polje za unapređenje tehnologija koje su se jednako lako mogle iskoristiti u vojne svrhe.

Sovjeti su pobedili u prvih nekoliko krugova svemirske trke, uključujući i slanje prvog čoveka u svemir Jurija Gagarina, u aprilu 1961. godine. Ipak, spuštanje na Mesec postalo je konačna linija cilja.

Meka moć i Hladni rat

Trenutak u kom se odigravala svemirska trka takođe je bio ključan: dešavala se u vreme kada su mnoge tek oslobođene nacije, nakon pada imperijalizma, pokušavale da pronađu svoje mesto u svetu. Tokom kasnih četrdesetih, pedesetih i šezdesetih godina, mnoge azijske i afričke zemlje sticale su nezavisnost.

Keystone Archives / Heritage Images / Profimedia

I Sjedinjene Države i Sovjetski Savez želeli su ove mlade nacije na svojoj strani. Obe supersile videle su uspeh u svemirskoj trci kao način da ih pridobiju. "Apolo je bio demonstracija meke moći – to je svesno bila realnost", kaže bivši glavni istoričar NASA-e, Rodžer Lonijus.

Važnost te demonstracije ogledala se i u budžetu NASA-e. Tokom vrhunca programa Apolo, finansiranje svemirske agencije činilo je oko 4,4 odsto celokupnog federalnog budžeta SAD. Danas je to manje od 0,4 odsto.

Zašto smo prestali da idemo na Mesec?

Sjedinjene Države su pobedile u trci na Mesec, spustivši Nila Armstronga i Baza Oldrina u More spokoja na misiji Apolo 11 u julu 1969. godine. Usledilo je još pet uspešnih misija sletanja, ali nije bilo zamaha koji bi se nastavio nakon Apola 17 u 1972. godini.

Politička klima se promenila dolaskom predsednika Ričarda Niksona, koji je želeo pristupačniji svemirski program i fokusirao se na koncept spejs-šatlova, prekinuvši finansiranje Apola.

Credit: Roger-Viollet via AFP / Roger Viollet / Profimedia

Pored toga, Apolo program je bio deo geopolitičkog pejzaža koji su izbrisali vetrovi promena. Veliki hladnoratovski rival Sovjetski Savez, raspao se početkom devedesetih. Snažan geopolitički pritisak koji je gurao ljude u svemir je nestao.

Nova svemirska trka?

Nedavno se pojavio novi svemirski rival – Kina, koja svakim danom postaje sve ambicioznija na ovom polju. Kina je takođe usmerila pogled ka Mesecu, navodeći da želi da tamo spusti astronaute do 2030. godine.

Kao rezultat toga, mnogi politički i vojni zvaničnici u SAD navode da smo u novoj trci za Mesec. Ipak, trenutno takmičenje s Kinom se veoma razlikuje od onog pre dve generacije. Tada je postojao strah od egzistencijalne pretnje i nuklearnog uništenja, što danas nije slučaj.

Credit: Handout / AFP / Profimedia

Razlike u epohama su očigledne i u različitim ciljevima programa Apolo i Artemis. Apolo je osmišljen s trkom na umu - ostavio je otiske u sivoj prašini, ali nije pustio korenje. Artemis, nasuprot tome, ima za cilj uspostavljanje baze blizu lunarnog južnog pola, gradeći znanje i veštine koje će pomoći čovečanstvu da napravi sledeći veliki skok – na Mars.

"Ovaj put, cilj nisu samo zastave i otisci stopala", rekao je administrator NASA-e Džared Ajzakman krajem marta, nedelju dana pre lansiranja misije Artemis 2. "Ovoga puta, cilj je da ostanemo. Amerika nikada više neće odustati od Meseca".