Ogromna anomalija - Antarktik "gori” od zimskih vrućina: Zabrinjavajući toplotni talas, značajno premašeni rekordi

Novi temperaturni rekord zabeležen je usred dugotrajnog toplotnog talasa, tokom kojeg su najviše dnevne temperature već tri uzastopne nedelje ostajale iznad nule. Antarktik se ovog meseca suočava sa zabrinjavajuće visokim temperaturama. Na jednoj meteorološkoj stanici u junu je izmereno više od 15°C, čime su značajno premašeni dosadašnji rekordi zimskih temperatura. Umesto uobičajenog sloja snega od oko 20 centimetara, u nekim oblastima moglo se videti golo tlo. Ove neuobičajene temperature podstiču strahove od ubrzavanja klimatskog kolapsa.

Temperature na Antarktiku su 6. juna dostigle 15,4°C, prenosi britanski list The Guardian. Podatke je zabeležila argentinska baza Esperanza na poluostrvu Trinidad.

Novi temperaturni rekord zabeležen je usred dugotrajnog toplotnog talasa, tokom kojeg su maksimalne dnevne temperature već tri uzastopne nedelje bile iznad nule.

Ova temperatura oborila je prethodni rekord koji je na istoj stanici postavljen 1998. godine, i to za 2°C.

Raul Kordero, klimatski profesor sa Univerziteta u Groningenu, rekao je za The Guardian da je situacija "potpuno suluda”, prenosi Euronews.

"To je takođe oko 20°C iznad uobičajenih vrednosti za ovo doba godine. To je ogromna anomalija”, dodao je on.

Topljenje leda na vrhovima glečera

I druge oblasti zabeležile su znatno više temperature od uobičajenih, dok su neuobičajeno jaki topli vetrovi sa severa zahvatili veliki deo Antarktičkog poluostrva.

Jedna čileanska meteorološka stanica, Boonen Rivera, zabeležila je temperaturu od skoro 13°C.

Istraživači stacionirani na Ostrvu Kralj Džordž, udaljenom 160 km od Esperanze, prijavili su velika područja gde je bilo vidljivo golo tlo nakon što je temperatura porasla na 4,6°C 6. juna.

"Prošli vikend je bio veoma neobičan. Temperature su ovde porasle toliko da se sve napolju otopilo. U ovo doba godine obično ima oko 20 cm snega i dosta leda na tlu”, rekao je za The Guardian Luis Munoz, čileanski glaciolog.

Trinity Boost / Alamy / Profimedia

Čak i na vrhu 500 metara visokog grebena obližnjeg glečera Kolins, Munoz je primetio kišu koja je topila led.

"Došlo je do direktnog uticaja na glečer, koji bi u ovom periodu trebalo da dobija sneg. Ne bi trebalo da dolazi do topljenja u ovo doba godine. Očigledno je da ovo nije dobro za glečer,” rekao je on.

Budućnost Antarktika "zavisi od odluka koje donosimo danas”

Ranije ove godine objavljen je izveštaj koji je naglasio koliko su ulozi postali visoki dok klimatske promene izazvane ljudskim delovanjem nastavljaju da ubrzano zagrevaju Antarktik.

Studija, objavljena u časopisu Frontiers in Environmental Science, modelirala je scenarije najboljeg i najgoreg ishoda globalnog zagrevanja na Antarktičkom poluostrvu, najsjevernijem delu kontinenta.

U scenariju sa najvećim emisijama, pokrivenost morskim ledom mogla bi da opadne za 20 odsto. To bi imalo ozbiljne posledice po vrste koje zavise od leda, poput krila, koji je važna hrana za kitove i pingvine.

Credit: AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia

Povišeno zagrevanje okeana moglo bi dodatno da optereti ekosisteme i doprinese ekstremnim vremenskim pojavama. Više ekstremnih vremenskih događaja poslednjih godina povezano je sa sagorevanjem fosilnih goriva, uključujući smrtonosne poplave u Valensiji 2024. godine i prošlogodišnje monsunske oluje u Aziji.

Istraživači upozoravaju da budućnost kontinenta "zavisi od odluka koje donosimo danas”, uz ocenu da bi smanjenje emisija moglo da spreči najznačajnije i najštetnije posledice klimatske krize.