Milijarde za borbu protiv dronova: Ključne odluke NATO samita u Ankari u pogledu vojne industrije
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Samit NATO-a, koji je juče završen u Ankari, rezultirao je nizom strateških inicijativa usmerenih na jačanje vojno-industrijskih kapaciteta Alijanse.
Iako su lideri 32 zemlje članice postigli značajne dogovore o zajedničkim nabavkama i modernizaciji naoružanja, podaci o planiranim budžetskim izdvajanjima ukazuju na zadržanu uzdržanost većine država po pitanju ubrzanja vojnih investicija.
Fokus na protivvazdušnu odbranu i borbu protiv dronova
Jedna od ključnih odluka sa samita odnosi se na jačanje sposobnosti za suprotstavljanje bespilotnim letelicama.
Članice NATO-a obavezale su se na zajedničko ulaganje od 40 milijardi dolara u narednih pet godina, sa ciljem masovne proizvodnje i raspoređivanja sistema protiv dronova, kao i povećanje broja vojnih operatera u ovoj oblasti za pet puta.
Istovremeno, kroz NATO Agenciju za podršku i nabavku (NSPA) dogovorena je kupovina dodatnih 900 raketa "Patriot".
profimedia
Ugovor obuhvata 700 prestrečača tipa PAC-2 GEM-T i 200 naprednijih PAC-3 MSE projektila, posebno prilagođenih za odbranu od balističkih pretnji.
Alijansa je predstavila i četiri ključne inicijative za unapređenje koordinacije odbrambene industrije:
Povezane vesti
Osiguranje lanaca snabdevanja: Dvanaest država pridružilo se sporazumu o strateškim sirovinama i komponentama.
"NATO prednja vrata": Uvođenje jedinstvene platforme koja će kompanijama olakšati pristup programima nabavki i istraživačkim projektima.
"NATO motor": Razvoj informacione platforme za mapiranje proizvodnih kapaciteta širom članica.
Podsticaj investicijama: Inicijativa „Poziv na akciju“, koju podržavaju vodeće međunarodne bankarske institucije, usmerena je na privlačenje privatnog kapitala u odbrambenu industriju.
Izazovi budžetskog planiranja
Uprkos ovim industrijskim iskoracima, projektovani podaci o potrošnji ukazuju na nesklad između deklarisanih ciljeva i stvarne budžetske alokacije.
Očekuje se da će 17 od 32 članice NATO-a 2026. godine izdvajati manje od 2,5 odsto BDP-a za odbranu.
Tanjug/AP/Filip Singer
Analitičari napominju da pojedine države pojedine rashode, poput penzionih davanja, uključuju u vojne budžete kako bi formalno dostigle ciljani prag od 2 odsto BDP-a, što dovodi do statističkih razlika u odnosu na stvarna ulaganja u naoružanje.
Povezane vesti
Kao primer navodi se Italija, koja beleži stvarna izdvajanja od oko 1,5 odsto BDP-a, kao i Slovenija, čiji se budžet trenutno nalazi na nivou od 1,61 odsto, uz obavezu naknadnog povećanja.
Ukrajina i budžeti: Transformacija pod pritiskom
U srcu agende bila je i podrška Ukrajini. NATO se obavezao na paket pomoći Kijevu u iznosu od neverovatnih 70 milijardi evra, uz obećanje o daljem povećanju vojnih rashoda. Generalni sekretar Mark Rute izjavio je da prisustvujemo "istinskoj transformaciji NATO-a", naglašavajući da će evropski saveznici postati znatno sposobniji za saradnju sa SAD kako bi osigurali bezbednost za milijardu ljudi.
Tanjug/AP/Alex Brandon
Dok je Donald Tramp samit opisao kao "veoma uspešan" uz tvrdnje o "ogromnom jedinstvu", realnost na terenu bila je znatno kompleksnija. Pored istorijskih obećanja, Samit su obeležile i neočekivane tenzije koje su ponovo potekle iz Vašingtona.
Povezane vesti
Više o ovoj temi pročitajte u našem odvojenom tekstu.
Poruke iz Ankare nakon NATO samita: Tramp zaoštrio kurs prema Evropi
Trideset šesti samit NATO-a, koji je održan u Ankari, protekao je i u znaku oštrih izjava američkog predsednika Donalda Trampa, koje su dodatno produbile podele unutar Alijanse.
Tokom skupa, Tramp je ponovo kritikovao pojedine evropske saveznike, pokrenuo pitanje suvereniteta Grenlanda i nagovestio mogućnost promene američke politike prema evropskim članicama, dok su razgovori o bezbednosnoj budućnosti Turske ostali obavijeni neizvesnošću.
Tanjug/AP/Alex Brandon
Fokus javnosti bio je usmeren na susret Donalda Trampa i predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana. Iako je američki predsednik istakao "odlične odnose" i "hemiju" sa turskim liderom, uz ocenu da je Turska "lojalniji saveznik od nekih drugih zemalja", ostao je uzdržan u pogledu konkretnih koraka za povratak Ankare u program proizvodnje lovaca F-35.
Komentari (0)