Dug Amerike dostigao 40 biliona dolara: Tramp obećao fiskalnu disciplinu, ali potrošnja nastavila da raste
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Donald Tramp vratio se u Belu kuću obećavajući da će dovesti finansije Sjedinjenih Američkih Država u red tako što će smanjiti obim savezne vlade, okončati skupe "večne ratove" i podstaći privredni rast kako bi se obuzdao sve veći budžetski deficit, piše Reuters.
Umesto toga, javni dug je tokom prvih 19 meseci njegovog drugog mandata premašio 40 biliona dolara. Federalna potrošnja je porasla, a ne smanjila se. Šestomesečni rat sa Iranom pretvorio se u skupi zastoj. U međuvremenu, troškovi servisiranja američkog duga porasli su, dok su prinosi na pojedine američke obveznice dostigli najviši nivo za gotovo dve decenije.
Rezultat je, prema stručnjacima za budžet, sve ozbiljnija fiskalna kriza koja će verovatno primorati Kongres i budućeg predsednika da preduzmu politički nepopularne mere da povećaju poreze ili smanje socijalna davanja, što bi moglo da obuhvati i program Social Security.
"Ne postoji scenario u kojem bi se učinak predsednika Trampa, i u ovom i u prethodnom mandatu, mogao proglasiti fiskalnim uspehom", rekla je Maya MacGuineas, predsednica Komiteta za odgovoran savezni budžet, vašingtonske organizacije za analizu javnih politika koja zastupa centrističke stavove.
Ona je dodala da način na koji su SAD dospele dovde nije Trampova krivica, ali da je činjenica da su se našle u ovoj situaciji, a da zakonodavci nisu ništa učinili da je poprave, njihova odgovornost. Istakla je da je predsednik "očigledno ključan" i da ima centralnu ulogu u kreiranju političke agende.
Dug je premašio 40 biliona dolara neposredno uoči novembarskih izbora za Kongres, koji će odlučiti da li će republikanci zadržati kontrolu nad Kongresom tokom druge polovine Trampovog poslednjeg mandata.
Iako birači možda neće obraćati pažnju na ovo pitanje sve dok se fiskalni problemi zemlje ne pretvore u smanjenje socijalnih davanja ili povećanje poreza, posledice već osećaju kroz visoke kamatne stope na hipotekarne kredite, koje prate prinose na državne obveznice, kao i kroz inflaciju koja raste brže od plata.
Tanjug/AP/Jacquelyn Martin
Povezane vesti
Rastući dug
Tramp je tokom svoja dva mandata povećao državnu potrošnju. Smanjenje poreza koje je sproveo tokom prvog mandata povećalo je dug za 8,4 biliona dolara, prema podacima Komiteta za odgovoran federalni budžet.
Zakon o porezima i imigraciji koji je usvojen tokom njegovog drugog mandata povećao je dug za dodatnih 4,7 biliona dolara, prema proceni Kongresne kancelarije za budžet (CBO), nestranačkog tela koje izrađuje budžetske projekcije za zakonodavce.
Portparol Bele kuće Kush Desai izjavio je da je Tramp "prvi predsednik koji se ozbiljno uhvatio u koštac sa rasprostranjenim rasipanjem novca, prevarama i zloupotrebama" u saveznoj vladi, kao i da je smanjio potrošnju otpuštanjem hiljada federalnih radnika i ukidanjem "rasipničkih programa".
Tramp i republikanci u Kongresu jesu smanjili godišnji budžetski deficit tokom 2025. godine, ali samo neznatno, dok je ukupan javni dug nastavio da raste.
Decenije rasta deficita
Odgovornost dele obe političke stranke. Poreske olakšice koje su sprovodili republikanski predsednici Ronald Regan i Džordž V. Buš povećale su budžetske deficite, kao i ratovi tokom Bušove administracije.
Demokratski predsednici Barak Obama i Džo Bajden povećali su državnu potrošnju kroz pakete ekonomskih podsticaja nakon finansijske krize 2008. godine, odnosno pandemije kovida 19.
Demokratski predsednik Bil Klinton ostvarivao je skromne godišnje budžetske suficite tokom svog drugog mandata, u periodu snažnog ekonomskog rasta i reformi programa socijalne zaštite, koje su sprovedene kroz kompromisno zakonodavstvo sa republikancima koji su tada kontrolisali Kongres. Demografske promene takođe predstavljaju dodatni pritisak na budžet.
Povezane vesti
Kako generacija "bejbi bumera", rođena u godinama nakon Drugog svetskog rata, odlazi u penziju, fondovi koji finansiraju programe Social Security i Medicare sve su prazniji, dok prihodi od poreza na zarade nisu dovoljni da pokriju buduća davanja.
Prethodne generacije republikanaca zalagale su se za reformu sistema socijalne zaštite, ali je Tramp naveo svoju stranku da odstupi od tradicionalnog konzervativnog pristupa, uvodeći nove programe nalik socijalnoj zaštiti, kao što su državni investicioni računi za novorođenčad.
Tanjug/AP/Julia Demaree Nikhinson
Njegova administracija promenila je strukturu američkih prihoda, između ostalog povećanjem carina i smanjenjem stope poreza na dobit preduzeća, čime se poreski sistem dodatno pomera ka oporezivanju radnika i domaćinstava, a dalje od oporezivanja kompanija i investitora.
Povezane vesti
Time su državni prihodi postali zavisniji od vrste oporezivanja koja predstavlja sve manji deo ukupne ekonomske aktivnosti, usled globalnih finansijskih promena i sve većeg broja ljudi koji odlaze u penziju.
Istovremeno, poresko opterećenje se sve više prebacuje na domaćinstva sa niskim i srednjim prihodima, a sve manje na najbogatije, navode kongresni budžetski zvaničnici.
"Sada imamo situaciju da republikanci postaju veoma naklonjeni alternativnim načinima povećanja poreza kako bi izbegli politički teške reforme programa socijalne zaštite", rekla je Romina Boccia, direktorka za budžetsku i socijalnu politiku u konzervativnom Kejto institutu.
Oslanjanje na privredni rast
Konzervativci dugo zastupaju stav da niže poreske stope i manja državna regulacija podstiču investicije i privredni rast, što zauzvrat donosi veće poreske prihode, smanjuje troškove programa za pomoć siromašnima i omogućava da ekonomski rast bude brži od rasta duga. Tramp je ponovio upravo tu strategiju.
"Rast će to veoma lako rešiti", rekao je Tramp 21. avgusta, dok je putovao na politički skup.
Iz Ovalne kancelarije u ponedeljak je izjavio da bi njegove politike mogle da povećaju američku ekonomsku proizvodnju za 20 odsto godišnje, što je nivo koji je zabeležen samo jednom od 1947. godine kada se američka ekonomija naglo oporavila u trećem kvartalu 2020. nakon ukidanja restrikcija uvedenih zbog pandemije kovida 19.
Njegov optimizam bio je u suprotnosti sa porukom predsednika Federalnih rezervi Kevina Vorša, koji je u ponedeljak na sastanku ministara finansija G20 u Severnoj Karolini rekao da trenutni rekordan nivo ulaganja u veštačku inteligenciju i velike tehnološke kompanije ukazuje na nedostatak kapitala.
AI, ilustracija
To primorava vlade i kompanije koje predvode procvat ulaganja u veštačku inteligenciju da se takmiče za sledeći dolar namenjen investiranju, što podiže kamatne stope i dodatno pogoršava probleme vlade sa finansiranjem. Tramp je tokom predizborne kampanje govorio da će poreske olakšice biti praćene generacijskim smanjenjem državne potrošnje, a angažovao je Ilona Maska da predvodi sada već ugašeno Ministarstvo za efikasnost vlade SAD.
Mask je obećao da će smanjiti budžet za 2 biliona dolara.Ta agencija je na kraju prijavila uštede od 110 milijardi dolara, ali je Kancelarija za odgovornost američke vlade (GAO) saopštila da se ta cifra zasnivala na preuveličanim ili nepotvrđenim tvrdnjama. Bela kuća nije odgovorila na zahtev za komentar u vezi sa tim nalazima.
"Nije stvar u tome da ne možete da smanjite poreze. Možete, ali to morate da spojite sa smanjenjem potrošnje, a oni to nisu uradili", rekla je MacGuineas.
Sadašnji i bivši zvaničnici administracije tvrde da Bela kuća ne dobija dovoljno priznanja za ekonomske napretke i poteze kojima je pokušala da ublaži rast cena za potrošače, mere za koje smatraju da će poboljšati fiskalnu situaciju zemlje.
Međutim, William Emmons, bivši potpredsednik Federalne rezervne banke Sent Luis, rekao je da su Trampove politike dodatno pogoršale već tešku fiskalnu situaciju.
"Nasledio je loš zamah. Nikome nije bilo iznenađenje da je budžetsko okruženje bilo teško, kako 2016. godine kada je prvi put došao na vlast, tako i danas, on je lošu situaciju učinio još gorom", rekao je Emmons
Komentari (0)