Bogatije zemlje zagadile planetu, a siromašni trpe: "Neto nula" ne rešava istorijsku nepravdu u tropskim krajevima
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Siromašnije zemlje će među poslednjima osetiti koristi ako se globalne emisije svedu na nivo takozvane “neto nule”, navodi se u najnovijem istraživanju, prenosi danas Gardijan. Naučnici su utvrdili da se neravnopravan uticaj klimatske krize ne bi poništio čak ni ako bi se ostvario implicitni cilj Pariskog sporazuma iz 2015. godine.
Novo istraživanje ukazuje na neravnopravan uticaj klimatske krize na najsiromašnije nacije sveta, uključujući one u tropskim krajevima, i pokazuje da će oni među poslednjima osetiti poboljšanja ukoliko se globalne emisije gasova sa efektom staklene bašte svedu na “neto nulu”.
Kako se navodi, temperature su u tropskim krajevima porasle značajnije u odnosu na istorijske vrednosti nego na višim geografskim širinama, uključujući i bogatije zemlje Evrope i Severne Amerike. Tim australijskih klimatologa utvrdio je da se ova nejednakost ne bi poništila čak ni ako bi globalne emisije dostigle nulu, što je implicitni cilj značajnog Pariskog sporazuma iz 2015. godine, kao i da bi moglo da prođe mnogo decenija pre nego što bi taj proces počeo da se preokreće, čak i u slučaju uklanjanja ugljen-dioksida iz atmosfere.
Istraživanje je objavljeno u trenutku kada je Agencija Ujedinjenih nacija za izbeglice izdala izveštaj koji pokazuje kako klimatska kriza povećava rizik da ljudi ostanu bez državljanstva.
Studiju o klimatskoj nejednakosti, objavljenu u časopisu “Environmental Research Letters”, predvodili su Endru King i njegove kolege sa Univerziteta u Melburnu.
Oni su analizirali tri seta kompjuterskih simulacija o verovatnim promenama temperature u slučaju dostizanja “neto nule” globalnih emisija i uporedili te rezultate sa bruto domaćim proizvodom pojedinih zemalja.
“Ako sledimo put koji vodi ka ’neto nuli’, nejednakost koju danas vidimo u pogledu zagrevanja ostaće prisutna na neodređeno vreme”, rekao je King.
Povezane vesti
On je dodao da bogatije zemlje, koje su u većoj meri izazvale ovaj problem, nisu one koje su najviše izložene posledicama, čak ni nakon dostizanja ’neto nule’.
“Regioni koji nisu izazvali zagrevanje upravo su oni koji trpe najveći porast temperature”, ukazao je King.
On je naveo da će sudbina najsiromašnijih regiona planete, koji su uglavnom koncentrisani blizu ekvatora, zavisiti od količine gasova sa efektom staklene bašte emitovanih pre nego što svet dostigne “neto nulu”.
“Čak i kada dostignemo ’neto nulu’, u atmosferu smo već ispustili ogromnu količinu ugljenika, a posledice toga će se osećati vekovima. Ne možemo lako da poništimo svu tu štetu”, rekao je King.
On je dodao da ’neto nula’ mora da bude što pre dostignuta kako bi se ograničila ta nejednakost.
King je izjavio da su se tropski ekosistemi, poput pojedinih koralnih grebena, uglavnom razvili tako da opstaju u užem temperaturnom rasponu u odnosu na ekosisteme na višim geografskim širinama, kao i da će i dalje trpeti ozbiljne posledice tokom dužeg perioda, čak i dok svet bude smanjivao emisije štetnih gasova.
U posebnom izveštaju o uticaju klimatskih promena na lica bez državljanstva, koji je naručila Agencija UN za izbeglice (UNHCR) i objavila ga u saradnji sa Centrom “Piter Mekmalin”, upućen je poziv državama da podrže “kontinuitet državnosti” zemalja koje se suočavaju sa ekstremnim klimatskim štetama. Navedeno je da su među ugroženima i pacifička ostrva koja gube teritoriju usled porasta nivoa mora.
Povezane vesti
Agencija je procenila da oko 4,5 miliona ljudi nema državljanstvo, ali je napomenula da je taj broj verovatno mnogo veći, s obzirom na to da su takve osobe “nevidljive za zvaničnu statistiku”.
U izveštaju se ističe da klimatska kriza nosi rizik od povećanja broja lica bez državljanstva usled raseljavanja nakon katastrofa izazvanih klimatskim promenama, kao što su požari, poplave i porast nivoa mora. Vanredna profesorka Univerziteta u Melburnu Radha Govil, jedna od autorki izveštaja, izjavila je da postoji povezanost između regiona najviše pogođenih klimatskim promenama i pojave lica bez državljanstva.
Izveštaj preporučuje pružanje pomoći zemljama u digitalizaciji evidencije o državljanstvu, kao i preduzimanje mera kako bi se deci koja nakon katastrofe ostanu bez roditelja obezbedilo državljanstvo.
Navedeno je da su rizici po decu veći ukoliko majke nemaju ista prava kao očevi da svojoj deci prenesu sopstveno državljanstvo.
“Preporuke koje smo izneli apsolutno su izvodljive”, rekla je Govil, dodajući da one mogu da spreče rizik od gubitka državljanstva i omoguće da se taj problem preduhitri.
Komentari (0)