Igre 
Hod po ivici svetske ekonomske katastrofe: U trci za čipove sve oči uprte su ka samo jednom ostrvu
Komentari14/01/2023
-22:46
Od mobilnih telefona i automobila, preko kućnih aparata, do naprednih računara, sistema naoružanja i nuklearnih elektrana – za sve to neophodni su čipovi. A kada je reč o proizvodnji čipova, oči sveta su uprte u Tajvan. Prvo pandemija, a zatim ruska invazija na Ukrajinu malene komade silicijuma izbacili su na površinu geopolitičke arene u kojoj se vodi borba za "najvažniju svetsku tehnologiju", kako je nazivaju određeni analitičari.
Svet je shvatio koliko je zavistan od čipova, a u prvom planu je rivalstvo između Kine i SAD. Zbog toga je isplivalo pitanje - šta bi se dogodilo ukoliko bi proizvodnja na Tajvanu iz bilo kog razloga bila obustavljena? Stručnjaci nemaju dilemu - bila bi to ekonomska katastrofa koja bi mogla da izazove velike posledice.
Kako smo došli do toga da se tolika pažnja u međunarodnim odnosima posvećuje čipovima, koji su se do pre nekoliko godina pominjali gotovo isključivo u kontekstu njihovog sve bržeg razvoja, na primer u mobilnim telefonima i računarima novijih generacija?
O tome kolumnista Blumberga Aleks Veb piše na sledeći način: "U 2022. godini čitav svet kao da se probudio sa idejom da su poluprovodnici, a ne podaci, ‘nova nafta’. Skup različitih faktora, od ruske invazije na Ukrajinu do posledica koje je ostavio kovid 19, pretvorio je ovu tezu u široko prihvaćenu doktrinu koja kao rezultat ima milijarde dolara državnih investicija".
Kako je ocenio Veb, za razliku od nafte, podataka ima mnogo i oni su prilično jeftini, ali prava vrednost leži u mogućnosti da se podaci obrade i razumeju. Tu dolazimo do čipova koji su za to presudan faktor, a pandemija je zapravo "otvorila oči" velikom delu sveta koji je uvideo da bi život bez čipova bio veoma težak.
Jedan od primera je automobilska industrija. Zbog smanjene potražnje u 2020. godini, proizvođači su otkazali mnogobrojne narudžbine čipova, a zatim, kada je potražnja neočekivano skočila, kompanije nisu mogle da dođu do komponenti koje su im bile neophodne. Hiljade i hiljade gotovo potpuno završenih automobila čekale su u skladištima, a prekidi u lancu snabdevanja samo su pogoršali situaciju.
profimedia
Ključna stvar je što veliki deo čipova koje svet koristi dolazi iz Tajvana, zemlje koja sedi na geopolitičkim linijama podela. Upravo zavisnost od Tajvana po tom pitanju dospela je u fokus kreatora politika određenih zemalja. Financial Times je za biznis knjigu godine proglasio "Rat čipova: Borba za najvažniju svetsku tehnologiju" autora Krisa Mileta. Taj rad govori o istoriji poluprovodnika kao proizvoda koji više nego ijedan drugi ima svoj udeo u osnovama ekonomije, vojne i geopolitičke moći.
Povezane vesti
"Želeo sam da razumem zašto određene zemlje proizvode određene napredne tehnologije, a druge to ne čine. Rusija ima komplikovanu istoriju kada je reč o tehnologiji. Ima sjajne naučnike, impresivan sistem obrazovanja, i neke prave uspehe. Na primer bila je prva zemlja koja je lansirala satelit i druga kada je reč o atomskoj bombi. Ali je potpuno omanula kada je reč o računarima. Želeo sam da razumem zašto i otkrio sam da je ključni razlog u tome što Rusija nikad nije mogla da proizvede najsavremenije čipove - sitne komade silicijuma koji obezbeđuju svetsku računarsku snagu", rekao je Kris Miler u intervjuu na Sajtu Saveta za inostrane odnose sa sedištem u Vašingtonu.
Danas, tajvanska kompanija TSMC skoro da je postala sinonim za poluprovodnike, a neki je čak nazivaju i najvažnijom svetskom kompanijom. Novinar je upitao Krisa Milera kako je TSMC stigao do tog statusa i šta je to što oni imaju, a drugi nemaju?
AP/Chiang Ying-ying
"Danas TSMC proizvodi 90 odsto najnaprednijih čipova u svetu, dok tajvanske kompanije proizvode više od trećine računarske snage koja nastaje u svetu svake godine. TSMC je postao najveći svetski proizvođač čipova iz dva razloga. Prvi, razvio je jedinstveni poslovni model, da ne pravi čipove dizajnirane unutar firme, već proizvodi čipove koje su dizajnirali ostali. Drugo, zbog toga što je kompanija fokusirana samo na proizvodnju, usavršila je najnaprednije procese. Danas, kada govorimo o pravljenju najnaprednijih čipova, TSMC je jedina kompanija koja to može", ukazao je autor nagrađene knjige.
Otvoreni strahovi od nedostatka čipova sa Tajvana
Šta bi se dogodilo ukoliko bi svetske supersile izguble pristup čipovima sa Tajvana? Miler nema dilemu kada je reč o odgovoru na to pitanje.
"To bi bila katastrofa, odnosno najveći udarac za proizvodnju još od Velike depresije. Danas skoro svaki elektronski uređaj ima čip. Svetska proizvodnja pametnih telefona bi opala za više od polovine. Mnogi procesori za računare, uključujući one koje pravi Epl, trenutno mogu da se proizvedu isključivo u Tajvanu. Skoro svi grafički procesori koji pokreću aplikacije veštačke inteligencije prave se u Tajvanu. Neke od najvećih američkih tehnoloških kompanija bi bile u velikom problemu", istakao je.
Dodaje da bi se uticaj toga proširio mnogo dalje od Silicijumske doline. Opet se vraćamo na primer automobila koji u sebi imaju desetine stotina čipova u sebi. Ali i svi kućni uređaju se oslanjaju na čipove.
"Nisu svi ti čipovi napravljeni u Tajvanu, ali veliki deo jeste. Kada je reč o čipovima niže tehnologije, 31 odsto proizvodnih kapaciteta je u Tajvanu, a 23 odsto je u Kini. Problem nije samo u tome što ćemo imati upola manje čipova, već i što nisu svi čipovi lako zamenjivi. Ono što su automobilske kompanije naučile tokom nestašice čipova 2020. i 2021. godine je da, ako proizvod ima sve potrebne čipove osim jednog, to nije dovoljno", napominje Miler.
profimedia
Povezane vesti
Dodatno pojašnjava da bi u slučaju tajvanske krize bile potrebne godine za izgradnju kapaciteta u inostranstvu zbog toga što su ograničene zalihe najkompleksinijih alata za čipove.
"Da stvar bude još komplikovanija, i te mašine imaju u sebi čipove. Tokom nedavne nestašice, kompanije koje proizvode alate za pravljenje čipova takođe su prijavljivale kašnjenja, jer nisu imale sve čipove koji su im bili potrebni. Zamena kapaciteta u Tajvanu trajala bi godinama, a to bi značilo i nekoliko biliona dolara gubitaka za svetsku proizvodnju", navodi Miler.
Da li "silicijumski štit" zaista funkcioniše?
Često smo u prethodnim godima slušali i da to što je svet zavistan od čipova iz Tajvana predstavlja i takozvani "silicijumski štit" koji ovu zemlju čuva od rata, međutim Kris Miler po tom pitanju nije optimista.
Povezane vesti
"Nemačka se u prethodnim godinama kladila na to da će energetska i ekonomska zavisnost učiniti Rusiju miroljubivijom. Ta kocka se nije isplatila, a Rusija je izabrala da uništi budućnost svoje gasne industrije u težnji za geopolitičkim dobicima. Računica predsednika Sija za donošenje odluka možda nije ista kao Putinova. Ali mislim da su koraci ojačavanja tajvanskih odbrambenih kapaciteta pametniji nego oslanjanje na silicijumski štit", rekao je on.
Miler je ekonomski istoričar koji je specijalizovan za Rusiju, a prvi fokus njegovog rada bio je na jazu između SAD i Sovjeta osamdesetih godina, ali je tokom pisanja shvatio da su čipovi ključna tehnologija koja oblikuje današnje nadmetanje Kine i SAD. Njegovo interesovanje je zacementirao podatak koji je proverio u bazi Ujedinjenih nacija, a to je da Kina troši više novca na uvoz čipova nego na naftu.
To je verovatno jedan od razloga zbog kojih je Predstavnički dom SAD usvojio Zakon o čipovima i nauci kojim se izdvajaju milijarde dolara podsticaja za izgradnju fabrika čipova na tlu SAD. Inače, TSMC gradi fabriku čipova vrednu 12 milijardi dolara u Arizoni koja će proizvodit čipove od 4 nanometra. Na simboličnoj ceremoniji u decembru, predsednik SAD Džozef Bajden je bio kraj osnivača kompanije Morisa Čenga. Oni su se pojavili uz izvršne direktore Epla i firme Nvidia, dve najveće mušterije TSMC-a.
Tanjug/AP/Ross D. Franklin
S druge strane, i Kina je dala milijarde dolara domaćim kompanijama u nadi da će proizvesti najsavremenije čipove, ali za sada ti napori uglavnom nisu urodili plodom. Ključno je navesti da je i na tom polju Tajvan bio neprikosnoven - to je jedina zemlja na svetu koja je imala tehnologiju za proizvodnju najnovije generacije čipova od 3 nanometra. Sada se i to polako menja. Samsung je od juna prošle godine počeo sa proizvodnjom najnovije generacije čipova, a kao odgovor na to TSMC najavljuje još moćnije poluprovodnike od 2 nanometra.
"Proizvodnja naprednih poluprovodnika je najkopleksniji i najprecizniji proizvodni proces koji su ljudi ikada preduzeli. Na neki način nije iznenađenje što Kina ne može da kopira tajvanske mogućnosti, niko drugi to takođe ne može. Peking je potrošio desetine milijardi dolara da podstakne industriju čipova. Ali osim određenih uspeha, naročito kada je reč o dizajnu, bilo je i velikih neuspeha i nekih prevara. Veliki podsticaji koje Kina daje trebalo bi da zabrinu SAD, ali to nije nešto što bi Amerika trebalo da oponaša", smatra Miler.
Ni Evropska unija ne sedi skrštenih ruku iako daleko zaostaje za globalnim proizvođačima. Brisel je predvideo ambiciozan paket od 43 milijarde evra s namerom da 2030. godine EU proizvodi 20 odsto čipova u svetu.
Konflikt u kojem bi svi bili gubitnici
profimedia
Ipak, SAD i Kina su glavni igrači u ovoj utakmici, a predsednik Bajden je predstavio mere zabrane izvoza u Kinu, i to ne samo čipova koji se koriste u računarima visokih performansi i veštačkoj inteligenciji, već i u opremi koja se koristi za njihovu proizvodnju.
"Dok to može izgledati kao pravi potez suprotstavljanja rastućoj pretnji, takođe i naglašava rizik od kineskog napada na Tajvan. Neki su zabranu izvoza povezali sa naftnim embargom Japanu iz 1941. godine, koji je doveo do napada na Perl Harbur", piše Aleks Veb za Blumberg.
Kina je zbog nametanja kontrole izvoza čipova podnela tužbu Svetskoj trgovinskoj organizaciji, navedeno je u Tviter objavi lista Global Tajms koji podržava kineske vlasti. Ovim potezom Peking pokušava pravnim sredstvima da razreši svoju zabrinutost i zaštiti svoje "legitimne interese", navodi se u tvitu, preneo je Rojters.
A rat čipova i sankcije koje je Amerika uvela Kini rizikuju širi konflikt u ekonomskoj i u fizičkoj sferi. Kako piše Financial Times, donedavno su kompanije bile uverene da će globalizovane mreže podupirati njihove lance sabdevanja. Međutim, u bordovima je odjednom zavladala briga zbog rizika tajvanske krize i svih implikacija koje bi to moglo da ima.
Sve ovo pojačava rizik od šireg konflikta, a u samoj kompaniji TSMC ističu da bi u tom slučaju svi bili gubitnici. Izvršni direktor Mark Liu je rekao za CNN da se oni oslanjaju na globalne lance snabdevanja i da u slučaju vojne intervencije oni neće raditi.
"Rat ne donosi pobednike, svako je gubitnik", rekao je Liu.
Komentari (0)