Stari problemi uoči žetve pšenice: Rod dobar, ali kakva će biti otkupna cena
Komentari03/07/2025
-15:55
Žetva pšenice u Srbiji ove godine protiče u znaku starih problema. Niska akontna otkupna cena od 20 dinara po kilogramu izaziva nezadovoljstvo proizvođača koji upozoravaju da zarade nema, dok skladištari i izvoznici ukazuju na slabiji kvalitet zrna i otežan transport zbog niskog vodostaja Dunava. Očekivani rod od oko 6,5 tona po hektaru obezbediće dovoljne količine za domaće potrebe i izvoz ali bez jasne cenovne politike i efikasne logistike postoji opasnost da se novi rod zadrži u silosima i dodatno uruši tržište. Agroekonomista Milan Prostran kaže za Euronews Srbija da značajan rod pre svega zemlji obezbeđuje prehrambenu sigurnost.
Navodeći da su problemi prisutni i ove godine, Prostran je rekao da su poljoprivrednici ušli u proizvodnju sa velikom neizvesnošću kako će ekonomski proći na kraju.
On dodaje da poljoprivrednicama koji su se odlučili prošle jeseni da uđu u proizvodnju treba odati priznanje i da su oni bili pred velikom dilemom da li da uopšte uđu u setvu pšenice zbog visokih cena troškova.
"Njima je tek skoro priznat trošak semena, ali tu je bila visoka cena i nafte, mineralnih đubriva, rezervnih delova", kaže Prostran.
Euronews Srbija
Ono što je, navodi on, prošle jeseni posejano, pre svega uljana repica koja se prva seje, pa onda sve druge žitarice, sem kukuruza, a to su pšenica, ječam, raž, ovas i neke krmne kulture, u ovim klimatskim promenama, kada nije rešeno pitanje sistema za navodnjavanje i mnogo drugih pitanja, na kraju je donelo jedan značajan rod.
On je napomenuo da se zbog neizvesnosti na kulturama koje su proletos sejane, ostaje veliki znak pitanja šta će biti s kukuruzom, sojom, suncokretom i šećernom repom, na zasadima većim od dva miliona hektara.
Kakva će biti cena pšenice?
Prostran kaže da postoji dilema što se tiče cene pšenice, navodeći da se verovatno neće ponoviti situacija da dostigne cenu veću od 40 dinara po kilogramu, koja je bila kad je počeo sukob Rusije i Ukrajine.
"Cena je tada bila 416 dolara po toni, danas je ona na svetskoj berzi 200 dolara", rekao je on.
Povezane vesti
Kada je reč o otkupnoj ceni u Srbiji, Prostran kaže da su prve ponude bile među 18 i 20 dinara.
Tanjug AP/Mathew Helm/ARS via AP
"To kupuju žitarsko-mlinska preduzeća, izvoznici, dakle, oni koji imaju kapital, a država je izašla već u javnost sa cenom koja će biti za kupovinu pšenice za robne rezerve, to je 23 dinara", rekao je on.
Prostran je rekao da je država cenom od 23 dinara po kilogramu provocirala i ostale kupce da malo koriguju tu cenu na više.
"Ona je pre svega obezbedila ovoj zemlji, što se tiče hleba, sasvim jedan miran period pred nama. To treba poštovati i na neki način učiniti da se, pored ove cene koju priznaje tržište ili koju priznaju izvoznici ili žitarsko-mlinske kuće, ipak pomoći da se dođe do neke cene, bar ja navijam još neke premije do pet dinara. Da li je to tri, četiri ili koliko, ali da se tu nađe neko rešenje da se popravi jednostavno taj takozvani nivo cene pšenice", rekao je on.
On kaže da država ima mogućnost da pomogne ili kompenzacijom nekih troškova koje su imali proizvođači ili da nekom premijom na neki način stimuliše proizvođače.
"Vidim da su neke kalkulacije u javnosti prisutne od Zadružnog saveza Vojvodine, gde oni smatraju da bi trebalo biti 26,50 dinara, da je trošak 150.000 po hektaru. Ali država bi pokazala dobru volju, znam da to nije tako mali novac u pitanju, ali ona mora pre svega da otvori put za setvu na jesen. Mora se sada razmišljati o setvi koja počinje već 1. oktobra ove godine", rekao je Prostran.
Srbija kao značajan proizvođač
Prostran je naglasio značajan potencijal za izvoz.
Povezane vesti
Navodeći da je Republički zavod za statistiku zvanično saopštenje da će ove godine biti proizvodnja 3,6 miliona tona, Prostran kaže da su zalihe verovatno oko milion tona.
"Mi trošimo oko 1,3 miliona tona, imamo viška negde najmanje dva do 2,5 miliona tona. Sad tu treba razigrati taj ceo posao vezano za zemlje koje nemaju pšenice, videti kakva je situacija uopšte sa žetvom pšenice i u Evropi i u tzv. zemljama severne hemisfere", rekao je on.
AP/Sunday Alamba
Prema njegovi rečima, Srbija je najveći proizvođači pšenice u okviru zemalja CEFTA, pa i od značajnog broja zemalja Evropske unije.
"Mi imamo neke tradicionalne kupce, pre svega to su Bosna, Severna Makedonija, Crna Gora i Albanija. Mi smo bili u pokušaju da sa Egiptom pregovaramo i s nekim drugim, ali u tom celom izvoznom poslu trenutno se javljaju mnogi problemi. Nemamo razvijeni železnički transport, Dunav je opao što se tiče vodostaja, pa je problem i tog transporta, a nama je glavni izvozni transport pšenice preko Konstance, preko Dunava. Kamionski je, ipak, manjeg kapaciteta. Razgovaralo se da možda deo ili jedan značajni deo količina ode prema Kini", rekao je Prostran.
On kaže da je pšenica instrument vođenja raznih političkih i strateških interesa mnogih zemalja.
Prostran je naglasio da će država morati da rešava pre svega problem suše.
"Ono što suša i visoke temperature uzimaju danak, to je strašno, ne samo kod nas, nego i u okruženju i čitavoj Evropi. Mi kao agrarna zemlja moramo da, po meni, uđemo u ozbiljne investicione angažmane, da li preko Svetske banke, Međunarodnog monetarnog fonda, Evropske banke za obnovu i razvoj, čak još bih rekao intenzivnije ili odgovornije nego što to sad činimo kad je u pitanju izgradnja infrastrukturnih objekata", rekao je on.
Komentari (0)