"Ko je prodao za 23 dinara, dobro je odlučio": Analiza cene pšenice - šta mogu da očekuju ratari, a šta potrošači?

Zbog vremenskih neprilika u Zapadnoj Evropi, očekuje se da će usevi pšenice značajno podbaciti u rodu, zbog čega bi proizvodnja te kulture mogla da bude ugrožena. Očekuje se i da će rod pšenice u Ukrajini, koja je evropska žitnica, biti niži za oko 30 odsto zbog prolećnog mraza, ali i ratnih dejstava. Kako će se to odraziti na Srbiju?

Padavine i olujno nevreme uzrokovaće manji prinos pšenice u Evropskoj uniji, koja je drugi najveći proizvođač pšenice u svetu, upozoravaju agroekonomisti.

"Cena pšenice je otišla gore. Situacija se stabilizovala u nekim delovima Evrope, ali posledice će biti očigledne kada se ceo usev skine", kaže agroekonomista Žarko Galetin.

Manji prinos zbog vremenskih prilika, očekuje se i u Srbiji.

"Ove godine prinos pšenice biće manji nego prošle godine, sa očekivanim prinosom od oko tri miliona tona u Srbiji, što je manje za 15 odsto u odnosu na prošlu godinu", dodao je Galetin.

Srpska polja pšenice ove se godine prema rečima poljoprivrednika suočavaju i sa insektima koji su, kako kažu, posledica klimatskih promena.

"Imamo najezdu insekata koje ranije nismo imali. Sada smo na parceli gde imamo pojavu leme. Pšenica izgleda zdravo, ali lema ju je napala, pa ćemo morati da prskamo insekticidom", istakao je poljoprivrednik Bora Šuljmanac.

Euronews/Ljiljana Gradinac

Srbija trenutno ima dovoljne količine za domaće potrebe i izvoz, potvrđeno nam je u Privrednoj komori Srbije. Do sada je bio problem kako se rešiti viška iz prethodnih godina.

Zalihe pšenice u martu iznosile su više od dva miliona tona, a očekuje se do kraja tržišne godine rekordni višak do 1,8 miliona tona. Ukupno nam je za domaću potrošnju potrebno skoro 1,7 miliona tona, a za izvoz  oko 2,7 miliona tona pšenice.

Savović: Ko je prodao pšenicu za 23 dinara, dobro je odlučio

Podaci američkog ministarstva poljoprivrede pokazuju da nas očekuje proizvodnja pšenice koja je u liniji sa prošlom godinom, rekla je za Euronews Srbija Sunčina Savović iz Udruženja "Žita Srbije".

"Dakle, smanjenje u Rusiji od devet miliona tona na godišnjem nivou je nešto što je već uračunato, kao i eventualni problemi smanjenja koji se mogu javiti u Ukrajini i u Rumuniji koja je bila bez neophodne vlage", rekla je Savović. 

Ističe da je neki vrhunac cena pšenice u skorašnjem periodu dostignut pre tri nedelje, kada je cena bila na najvišem nivou u poslednjih devet meseci.

"Prebacujemo se na domaće tržište. Ono koji su prodali pšenicu pre neke tri nedelje po ceni od 23 dinara po kilogramu mogu da smatraju da su oneli dobru odluku. Otakako su se finansijski i investicioni fondovi povukli sa svetskih berzi nakon te kulminacije, svedoci smo toga da su cene u poslednje dve sedmice na svetskim berzama i na našem unutrašnjem tržištu u padu. Tome je dodatno doprineo i početak žetve koja je kod nas još uvek u pokušaju zbog ovih vremenskih prilika", rekla je sagovornica Euronews Srbija i napomenula da je OPEK najavio veću proizvodnju nafte u trećem kvartalu, što je takođe uticalo na silazni trend kretanja cena žitarica. 

Sunčica Savović je rekla da je izveštaj američkog ministarstva o svetskoj ponudi i potražnji bio u potpunosti neutralan za pšenicu i kukuruz. 

"Cene su nastavile silaznom putanjom, Ali je već dve godine unazad to izraženije, od kovida naovamo i otkako su se finansijski investicioni fondovi ukljućili na tržište roba i nisu ga napustili", rekla je napominjući da se enjihovi potezi na tržištu poljoprivrednih roba ne mogu predvideti i da njihove kupovine utiču na skokove cena, a njihove prodaje na pad cena.

"Otkako su oni prisutni, a posebno od kada je počeo sukob u Ukrajini, više nisu isti faktori koji su ranije bili bitni za cenu - koliko će roditi, kolika je ponuda i potražnja i kolije su prethodne zalihe. Za određivanje kretanja cena poljoprivrednih proizvoda nažalost su ključna geopolitička dešavanja i aktivnost finansijskih fondova", objašnjava Savović.

Da li rekordne zalihe mogu da izazovu probleme pri skladištenju?

Govoreći o zalihama pšenice, rekla je da smo prošle godine imali rekordan rod od preko 3,4 miliona tona koji je ostao u senci nezadovoljstva proizvođača cenom koja je bila u vreme žetve. Takođe, i ovu godinu smo započeli sa drugim po veličini rekordnim zalihama pšenice.

"Počeli smo godinu sa zalihama od oko milion i 200 hiljada tona pšenice roda 2022. godine. Izvoz pšenice i brašna preračunat na zrno je do 1. juna stigao do 1,25 miliona tona. Mesečno trošimo okvirno oko 150.000 tona na domaćem tržištu. To znači da smo mi 1. juna u zemlji imali 1.800.000 tona pčenice okvirno u silosima i skladištima. A sada smo već na polovini juna, tako da je sasvim sigurno da do kraja ove tržišne godine koja se završava za petnaestak dana nećemo izvesti više od 120.000 tona pšenice i brašna preračunatog na zrno od prošlogodišnjeg roda. Znači neminovno nam sledi još jedna tržišna godina sa rekordnim zalihama koje će biti najmanje milion i 400.000 tona roda 2023. godine", rekla je Savović. 

profimedia

Dodaje da to može da znači probleme u skladištenju, možda ne u žetvi pšenice, ali verovatno kasnije.

"Podsetiću na prošlu godinu kada je bila žetva kukurza, a zalihe prenesene pšenice su bile nešto manje nego ove godine. Kada je krenula berba kukuruza, mnogi su zaboravili da je nastao haos, jer nismo imali gde da skladištimo kukuruz. Skladištio se po pistama oko silosa, pokrivao se, ili je pšenica iznošena kako bi bio unesen kukuruz kao jedna roba koja je zapravo naš osnovni izbozni proizvod što se tiče žitarica", napomenula je.

"Još ne znam da su cene hrane išle dole"

Na pitanje o ceni brašna i kako bi to moglo da se odrazi na proizvođače kroz cene proizvoda, Savović kaže da se cena hleba "Sava" sigurno neće menjati jer nju štiti država.

Pixabay

S obzirom da će cene pšenice u ovoj žetvi biti u liniji sa prošlogodišnjim, Savović ni tu ne vidi prostor ni razlog za poskupljenje samog brašna.

"Jeste činjenica da su cene repromaterijala svakako poskupele. Ako govorimo o nekom poskupljenju, to bi eventualno mogle da budu neke vrste specijalnih upakovanih hlebova sa dugim rokom trajanja. A za ovo vreme koliko sam ja u našem sektoru, nekih 17 godina, još ne znam da su cene hrane išle dole", kaže sagovornica Euronews Srbija.