"U poslu sam 35 godina, ovakvo stanje kukuruza na terenu nisam video": Na kom području u Srbiji je situacija najteža?
Komentari30/07/2025
-21:04
Nakon suše, ovih dana poljoprivrednici su dočekali preko potrebnu kišu. Međutim, postavlja se pitanje da li će i koliko ove padavine doprineti oporavku ratarskih kultura – kukuruza, suncokreta i soje. Goran Bekavac iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu kaže za Euronews Srbija da su padavine prethodnih dana dobrodošle ali da te količine ni blizu nisu dovoljne.
On kaže da u proseku kukuruzu treba od 130 do 140 milimetara padavina, da su na nekim lokalitetima tokom jula bile ozbiljnije količine padavina, ali i da je u Novom Sadu bilo samo 22 milimetra padavina što je, kako ističe, daleko od one optimalne količine koja je potrebna za kukuruz.
"Na najvećem broju lokaliteta gde je (kukuruz) zadržao zelenu masu, svakako da će ova količina padavina dobro doći, on će nastaviti svoju fotosintetsku aktivnost", rekao je Bekavac.
On, međutim, navodi da ozbiljno zabrinjava to što je jako veliki broj parcela ove godine ostao sa veoma niskim usevima, da su biljke visine 1,2 metra ili 1,3 metra i da je na jako velikom broju parcela došlo do velike pojave jalovosti biljaka što znači da biljke nisu formirale klip.
"Na takvim parcelama nikakva kiša, voda, navodnjavanje više ne može da pomogne", rekao je on.
Bekavac kaže da je situacija pogotovo u Banatu izuzetno teška.
"Potez između Zrenjanina i Kikinde, na primer, te lokacije bliže Kikindi, tu se može videti da ljudi već tarupiraju kukuruz, odnosno malčiraju te svoje parcele. Naravno, oni su procenili da od roda nema ništa. Procenili su takođe da ta biljna masa nije dovoljnog kvaliteta da bi bila upotrebljena za ishranu stoke i onda pokušavaju da urade ono što se može uraditi sa organskom materijom, a to je da ona ostane na parceli i da se kasnije unese u parcelu, odnosno zaore. To je iznuđeno rešenje, odnosno to nije rešenje", rekao je on.
Euronews
Povezane vesti
Ako se posmatra Vojvodina, Bekavac kaže da Banat jeste najkritičniji i pojedine regije u Sremu, a zatim Južna Srbija i naravno Istočna Srbija, gde su tradicionalno nešto više temperature i lošija distribucija padavina.
"Na svim tim lokalitetima, recimo lokaliteti Zaječar, Negotin, Leskovac, Vranje, tu će proizvodnja kukuruza biti ozbiljno dovedena u pitanje. Vremenske prilike su bile toliko grube da mislim da će ovo biti verovatno najspecifičnija godina u zadnjih barem 50 godina. Od ozbiljne proizvodnje kukuruza na tim lokacijama nema ništa i prosto ljudi će morati da se snađu, Da li će se oni odlučiti za neke druge ratarske biljne vrste, za nešto više strnih žita i eventualno svetlog suncokreta, to ćemo da vidimo u mesecima koji su pred nama", rekao je on.
Ulaganje u proizvodnju kukuruza po hektaru je 1.000 evra, kaže Bekavac i dodaje da je onda jasno koliki će finansijski gubitak pretrpeti ovi proizvođači.
On je naglasio da su ratari na najvećem broju parcela uradili sve što su mogli.
"Na vreme su posejali, na vreme su uradili sve agrotehničke mere. Jednostavno, vremenske prilike nisu im išle na ruku i desilo se to što se desilo", rekao je Bekavac.
Kakva će biti cena?
Da je teško proceniti kolika će biti cena kukuruza kaže Bekavac.
On dodaje da će cena biti nešto viša, s obzirom na to da će biti veoma skromna proizvodnja kukuruza ove godine, ali i da verovatno neće biti tolika visoka da bi kompenzovala taj nedostatak prinosa.
Povezane vesti
"Već sad možemo da vidimo na Produktnoj berzi pomeranje cene kukuruza na gore. Kakvi će se trendovi nastaviti? Mislim da će se nastaviti trend porasta zato što je ceo region u problemu, ne samo naša zemlja, nego praktično cela jugoistočna Evropa ima slične probleme. Cena će definitivno ići gore, ali neće sigurno biti dovoljna da bi prosto proizvođače dovela na takozvanu pozitivnu nulu", rekao je on.
Euronews
Povodom poziva pojedinih poljoprivrednika da se proglasi elementarna nepogoda zbog suše, Bekavac navodi da je situacija na usevima toliko teška da ima mnogo elemenata za ozbiljno razmišljanje na ovu temu.
"Ovo što imamo prilike da vidimo ovih nedelja na parceli, to je nešto što nismo videli. Ja ovaj posao radim 35 godina i ovako stanje kukuruza na terenu nisam video. Ovo je verovatno jedna od najtežih godina u poslednjih 50 godina. Ako gledamo samo to, sigurno da ima prostora za razmišljanje na ovu temu", rekao je on.
Kako pomoći proizvođačima?
Sagovornik Euronews Srbija kaže da su proizvođači u izuzetno teškoj situaciji.
"Kako njima pomoći, to je apsolutno nešto što je izvan domašaja Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, ali sam siguran da Ministarstvo poljoprivrede razmišlja na ovu temu i svi se nadamo da će naći neka rešenja da se proizvođačima pomogne", rekao je on.
Na pitanje koja bi bila dugoročna rešenja i da li bi to bilo bolje navodnjavanje i bolja strategija u borbi protiv suša, Bekavac je naveo da se kukuruz u Srbiji gaji na 900.000 hektara i da je jasno da je navodnjavanje kukuruza izuzetno veliki poduhvat i sa finansijskog i sa tehničkog aspekta, ali i sa aspekta resursa.
"Vrlo često čujemo razgovore na temu koliko smo mi zemlja bogata vodom. To, nažalost, nije baš tako. Mi imamo neke reke koje su međunarodnog karaktera, imamo neke reke koje su samo naše, ali to su tekuće vode i one se tretiraju malo drugačije. Kada razgovaramo na temu rezervoara podzemnih voda, onda možemo slobodno reći da mi nismo u grupi zemalja koja je bogata tim podzemnim vodama. Eksploatacija takvih voda je u redu ukoliko bi se ona sa stručnog aspekta uredila. Međutim, ako svako od nas reši da sve svoje probleme rešava na svoj način, onda se bojim da ćemo mi preterano eksploatisati i te izvore i da ćemo se za 10-15 godina suočiti sa ozbiljnim problemom", rekao je on.
Komentari (0)