"Kakvu ćemo hranu jesti i da li će je biti dovoljno": Alarmantna procena EU o nezdravom zemljištu, kakvo je u Srbiji
Komentari28/10/2025
-15:31
Evropski parlament odobrio je zakon EU o praćenju zemljišta, što je prvi propis na nivou Unije o zaštiti i obnovi evropskog zemljišta do 2050. godine. Zakon zahteva od država članica da prate zdravlje zemljišta, da podrže poljoprivrednike u poboljšanju otpornosti zemljišta i da razviju podatke koji su potrebni za rešavanje krize zemljišta u Evropi. Izneta je jedna alarmantna procena da je 60 do 70 odsto zemljišta trenutno nezdravo. Postavlja se pitanje kako očuvati zemljište i kakva je situacija u Srbiji.
Agroekonomski analitičar Žarko Galetin kaže za Euronews Srbija da je taj zakon, koji će stupiti na snagu početkom novembra, u okviru jednog krovnog dokumenta Evropske unije koji se zove "zelena agenda", zajedničke agrarne politike Evropske unije i da je deo jedne Direktive praćenje i otpornosti zemljišta, koja je doneta još pre praktično dve godine.
Sada je to, dodaje on, pretočeno u jedan zakon, obavezujući dokument, koji će pratiti otpornost zemljišta.
On kaže da je izuzetno mnogo to što se navodi da nezdravog zemljišta ima čak 60-70 odsto ukupnog zemljišnog resursa.
"To znači da je zemljište zagađeno, recimo teškim metalima, poput olova, cinka, kadmijuma, bakra, da sadrži neke kancerogene preparate u samoj strukturi zemljišta zbog prekomerne upotrebe hemijskih preparata za zaštitu bilja. To se podrazumeva pod nezdravim zemljištima", rekao je Galetin.
On, međutim, navodi da postoji još jedna mnogo opasnija stvar, a to je kontaminirano zemljište.
"Dakle, rekli su da je tu nekako 60-70 odsto, po procenama, po izveštaju za Evropsku uniju, nezdravog zemljišta, ali kontaminiranog zemljišta je negde 15 odsto u celom svetu. Dakle, negde oko 240 miliona hektara i to je ono što brine. To su visoke koncentracije ovih teških metala, ostataka recimo nafte, curenja nafte, jednostavno konstatacija da se u zemljištu nalaze neke materije, neki metali i otrovi koji mogu da budu, ukoliko se to zemljište tretira u svrhu prekomerne proizvodnje, opasni po zdravlje", objašnjava Galetin.
Povezane vesti
Kako do zdravog zemljišta
Postavlja se pitanje koliko je vremena potrebno da bi se zemljište ponovo klasifikovalo kao ispravno i zdravo.
Da na to pitanje nema jednoznačnog i jednog isključivog odgovora kaže Galetin i navodi da to zavisi od toga od čega je kontaminirano i zavisi od perioda koji je potreban da se oporavi.
Tanjug/Nenad Mihajlović
"Sada čak prelazimo na teren domaće proizvodnje, koja godinama kuburi sa jednim problemom, a to je recimo paljenje žetvenih ostataka. Mi palimo jednu organsku materiju, uništavamo i ne damo joj da se vrati u zemlju. Zatim upotreba stajnjaka. Vi vraćate zemljištu organsku materiju preko stajnjaka. Naše stočarstvo je u ozbiljnoj krizi, imamo drastičan pad broja goveda, i to je problem da mi jednostavno nemamo to stočarstvo koje bismo kasnije mogli, taj stajnjak na tim parcelama, da upotrebimo, zalivne sisteme, recimo, ograničenje duboke obrade zemlje", rekao je sagovornik Euronews Srbija.
Postoji, dodaje on, puno faktora koji mogu poljoprivrednici odmah i da primene.
Prema njegovim rečima, Evropska unija o tome vodi računa i Srbija mora da se upodobi sa merama EU.
On kaže da iz Srbije ne mogu da se izvezu neki proizvodi, ukoliko se konstatuje, recimo, preveliko prisustvo zaštitnih sredstava koji su Evropskoj uniji nedozvoljeni.
Povezane vesti
"U mnogim stvari mi jednostavno moramo da se približimo tim pravilima koja Evropska unija propisuje. Evropska unija, po mom utisaku, jeste najdoslednija u primeni te humane poljoprivrede, upravo vodi računa oko zelenih površina, zdravlja zemljišta, zdrave proizvodnje, smanjenje pesticida", rekao je on.
Kakva je situacija u Srbiji
Galetin kaže da EU ima propis koji predviđa obaveznost da se ne koristi 100 odsto zemljišnih resursa i da je svake godine 10 odsto zemljišta stavljeno na tzv. režim odmaranja, da ne dođe do crpenja hranljivih materija i minerala.
On dodaje da ta "zelena agenda" nije dobro primljena, pogotovo u zemljama koje su nerazvijenije.
Upitan o situaciji u Srbiji, Galetin kaže da je primena veštačkog đubriva propisana u nekim normativima koji su poželjni u primeni pune agrotehnike.
"Ali, ako vi isključivo primenjujete, recimo, samo podizanje kalijuma i fosfora u zemlji preko mineralnih đubriva, vama će to na duži rok devastirati zemljište i da dovede do toga da ono bude čak i zarazno. U Srbiji je, prema nekim procenama, između osam i 12 odsto obradivih površina koje su delimično u manjoj ili većoj meri kontaminirane", rekao je Galetin.
On dodaje da su od dva do tri odsto visoko kontaminirane zemljišne površine i da se to, pre svega odnosi na jug i jugozapadni deo Srbije, kao posledica 1999. godine zbog prisustva radioaktivnih elemenata.
"Generalno, Srbija je ispod tog proseka u svetu, u EU što se tiče zaraženosti, ali o tome treba na duži rok voditi računa. Zemlja je ograničeni resurs i zemlja je fabrika koja je odgovorna za prehrambenu sigurnost neke nacije", rekao je Galetin.
On kaže da je u svetu 12 odsto od ukupne kopnene površine privedeno nameni i koristi se za obradu.
"Ako mi i tih 12 odsto, negde oko 1,5 milijardi hektara, tako koristimo, zaražavamo i unišavamo, postavlja se pitanje o nekoj prehrambenoj sigurnosti i perspektivi kuda to svet ide, kakvu ćemo hranu jesti i da li će je uopšte biti dovoljno", zaključio je Galetin.
Komentari (0)