Vertikalne farme kao odgovor na izazove: Da li mogu da zamene tradicionalnu proizvodnju i koliko smo daleko od njih?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Vertikalne farme omogućavaju proizvodnju biljaka u kontrolisanim uslovima, tokom cele godine i na malom prostoru. Dok se u svetu razvijaju kao jedan od mogućih odgovora na izazove buduće proizvodnje hrane, u Srbiji pravih vertikalnih farmi još nema. Koliko smo daleko od takvog načina proizvodnje i može li on ikada да zameni tradicionalnu poljoprivredu - proveravala je novinarka "Euronews Srbija".
Umesto sunca - LED rasveta. Umesto njive - zatvoren prostor u kojem se kontroliše gotovo sve što je biljci potrebno. U vertikalnoj proizvodnji, biljke se uzgajaju u više nivoa, pa se na relativno maloj površini dobija znatno veći prostor za proizvodnju.
"Vertikalne farme, iako se zovu vertikalne, nekada predstavljaju samo horizontalno postavljene stolove koji omogućavaju da se u nekim potpuno kontrolisanim uslovima proizvode biljke za ljudsku upotrebu", rekao je profesor dr Nenad Magazin, dekan Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
Euronews Srbija
U Srbiji takvih komercijalnih farmi nema, ali tehnologija na kojoj se često zasnivaju nije nepoznata. Na poljoprivrednom gazdinstvu "Đukić" u Gospođincima se paradajz i paprika proizvode hidroponski - bez zemlje, u veštačkom supstratu, uz precizno kontrolisano snabdevanje vodom i hranljivim materijama.
"Korenov sistem ne raste u zemljištu, znači, ovo je sistem gajenja bez zemlje, on raste i razvija se u veštačkom supstratu koji je napravljen od kamene vune, koji se još popularno zove grodan. Taj supstrat služi kao oslonac biljci i kao prostor u kome će se on razvijati i služi kao prostor i mesto u kome će se, u vidu vodenog rastvora, dopremati voda i rastvorene hranljive materije", rekao je dr Đorđe Vojnović, docent na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.
Koliko će biljka dobiti vode određuju senzori i meteorološka stanica. Sistem prilagođava navodnjavanje vremenskim uslovima, pa se voda i hranljive materije koriste preciznije, uz manje gubitaka nego u proizvodnji na otvorenom.
"Prinosi su enormno veći u odnosu na proizvodnju na zemljištu, a što se tiče kvaliteta, i tu su zapaženi i utvrđeni brojni benefiti", rekao je Vojnović.
Euronews Srbija
Povezane vesti
Princip hidroponije koristi se i u vertikalnim farmama, iz razliku što se proizvodnja odvija i bez prirodne svetlosti. To donosi i najveći problem - visoku potrošnju energije.
"Ograničenje je to što vam je potreban izvor energije. Struja je u mnogim zemljama skupa Ja bih rekao da za sada verovatno nije ni blizu toga da cena tog proizvoda bude blizu ceni proizvoda iz neke redovne proizvodnje", rekao je Magazin.
Zbog visokih ulaganja i troškova, u Srbiji su vertikalne farme još predmet naučnih istraživanja, a ne ozbiljne komercijalne proizvodnje.
Euronews Srbija
"Nauka mora da napreduje, moramo se baviti time i mi na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu se bavimo time, da čovečanstvo mora da napreduje i mi moramo to da istražimo to kao neki, da kažemo, bekap – šta ako zaista jednog dana nekom prirodnom katastrofom ostanemo bez mogućnosti proizvodnje hrane onako kao što smo do sad navikli.", pojasnio je Magazin.
Vertikalne farme, bar za sada, nisu zamena za njive i tradicionalnu poljoprivredu, već moguća rezerva za budućnost. Dok ova proizvodnja čeka jeftiniju energiju i tehnologiju, hidroponija već pokazuje kako izgleda proizvodnja sa manje resursa i manjom zavisnošću od vremenskih uslova.
Komentari (0)