Za dan skijanja potrebno izdvojiti više od 40 evra: Najskuplja planina u regionu upravo je u Srbiji

Komentari

Autor: Bloomberg Businessweek Adria

02/01/2024

11:45

Za dan skijanja potrebno izdvojiti više od 40 evra: Najskuplja planina u regionu upravo je u Srbiji - Copyright Tanjug/Foto STA/Aljoša Rehar

veličina teksta

Aa Aa

Cene skijaških karata na većim skijalištima u regionu, izuzev u Hrvatskoj i Severnoj Makedoniji, dosegle su nivoe slovenačkih. Za jedan dan skijanja potrebno je platiti više od 40 evra.

"Za nezaboravno iskustvo slobodnog skijanja, Severna Makedonija pravi je izbor. Naravno, tu su još i sever Francuske, još bolje Kanada ili Sjedinjene Američke Države, ali Severna Makedonija prilično je blizu", priča strastveni skijaš Mitja Urh, koji je inače zaposlen u kompaniji Elan, koja proizvodi sportsku opremu, a poznata je po skijama. Iako se dolazak na aerodrom u Skoplju sa skijaškom opremom nekome može činiti smešnim, Slovenac već razmišlja o ponovnoj poseti Popovoj Šapki, budući da ga je to skijalište na Šar planini oduševilo, prenosi u tekstu Bloomberg Businessweek Adria.

Iako se Severna Makedonija možda čini pomalo egzotičnim skijaškim odredištem, sve više ljudi iz regiona posećuje upravo njihova skijališta. Slovenija je poznata kao skijaška destinacija, a Slovenci se odavno smatraju skijaškim narodom, stoga nije iznenađujuće što žele da okuse bele padine na Balkanu. Upravo to sve više brine upravnike slovenačkih skijališta. "Zabrinuto pratimo konkurentna skijališta u državama nekadašnje Jugoslavije, ponajviše zato što su se tamošnji skijaški centri u poslednjih deset godina ubrzano razvijali", istakao je predsednik Udruženja slovenačkih žičara Boštjan Paradiž u intervjuu za Bloomberg Businessweek Adria.

Mitja Urh odlučio se za slobodno skijanje. "Na Popovoj Šapki imaju samo jednu žičaru, po padinama te voze tabač. Takvo iskustvo preporučio bih svakome, slično sam se osećao samo u Kanadi", opisuje. Trošak je, prema njegovim rečima, upola manji u poređenju s cenama u Sloveniji, ali naravno, ne možemo očekivati "iskustvo od pet zvezdica".

Makedonski Dolomiti

Urh nije bio jedini "egzotični" gost na makedonskim padinama. Tamo dolaze skijaši iz celog sveta. "Tokom našeg skijanja na Popovoj Šapki, novinari časopisa National Geographic snimali su reportažu, sreli smo i Australijance i Šveđane, a uveče u hotelu čuješ gotovo sve evropske jezike", priseća se sagovornik Bloomberg Businessweek Adria.

Severna Makedonija ima dva veća zimska centra, Popovu Šapku i Mavrovo, koja se tako zovu još od vremena nekadašnje Jugoslavije. Trenutno na prvom čekaju nove investicije prema planovima novog vlasnika. Projekat obnove i razvoja Popove Šapke koštaće više od 180 miliona evra.

Popova Šapka nije jedino skijalište u Adria regionu koje je Urh posetio, pre toga je skijao na Kopaoniku u Srbiji, gde je skijalište, prema njegovoj oceni, vrlo napredno. Razmišlja i o poseti Bjelašnici i Jahorini u Bosni i Hercegovini (BiH).

Kopaonik skuplji od slovenačkih skijališta

Jedan od najvećih skijaških centara u Jugoistočnoj Evropi, Kopaonik, već tradicionalno ne spada u jeftina skijališta nego je planina koja nije za svačiji džep. To je najveći skijaški centar u Srbiji s otprilike 50 staza i više od 20 žičara. Cene karata su za 25 odsto više nego u prethodne dve sezone, kada nisu bile povećavane. Dnevna karta za odrasle košta oko 45 evra. Dakle, Kopaonik je najskuplje skijalište u regionu. Poređenja radi, prosečne cene dnevnih skijaških karata na srednjim i većim slovenačkim skijalištima kreću se između 36 i 44 evra.

Više cene primetne su i po strukturi posetilaca. Ranije su na Kopaonik dolazili mnogi Rumuni i Crnogorci, a sada dolazi sve više Rusa i Kineza, ali i skijaša iz Zapadne Evrope.

Ove godine je devet slovenačkih skijaških centara uložilo skoro 80 miliona evra u investicije, što znači da su na mnogim skijalištima zamenili žičare stare nekoliko decenija. Zbog relativno starih uređaja i viših cena karata na domaćim padinama, prošle godine među Slovencima je pravi hit bilo bosansko skijalište Jahorina.

Na Jahorini ista cena kao i na Kranjskoj Gori

Prošle godine na Jahorini je bilo skoro 300.000 turista. Ove godine je skijašima na raspolaganju 52 kilometra staza, a cena dnevne karte nešto je viša i bliže slovenačkim - kreće se od 37,5 evra pre sezone do 44 evra tokom sezone. Baš kao cena dnevnog skijanja u slovenačkoj skijaškoj meki Kranjskoj Gori.

Manje su posećena, ali i dalje popularna skijališta Bjelašnica i Igman. Prošle sezone posetilo ih je skoro 100.000 skijaša. "Najviše je domaćih posetilaca, dolaze iz svih krajeva, slede državljani Srbije, Hrvatske, Slovenije, Austrije i Nemačke, ali sve je više i gostiju iz zalivskih zemalja (Kuvajt, Bahrein, Saudijska Arabija, Katar, Ujedinjeni Arapski Emirati…)", rekli su za Bloomberg Businessweek Adria u upravi skijališta KJP ZOI '84.

Skijaške karte i tamo su ove godine malo poskupele. Nova dnevna karta za odrasle iznosi 24 evra. "U februaru nas očekuje organizacija velikog takmičenja Evropskog kupa u superveleslalomu za muškarce, što je najbolji način za proslavu 40. godišnjice zimskih olimpijskih igara, koju obeležavamo ove sezone", ističu u skijalištu ZOI '84.

Žičara u Crnoj Gori s grejanim sedištima, ozvučenjem i vajfajem

Spomenimo i skijalište Kolašin u Crnoj Gori. Tamo je za dnevnu ulaznicu za odraslu osobu potrebno izdvojiti 25 evra, navodi se na njihovoj internet stranici za sezonu 2022–2023. Kao zanimljivost, spomenimo da je otvaranju 2019. godine prisustvovao bivši jugoslovenski skijaš Bojan Križaj. Reč je o modernom skijaškom centru, žičara ima grejana sedišta, a opremljena je ozvučenjem i vajfajem. Novu žičaru K7 sa šest sedišta otvorili su prošlog februara. S novom gondolom skijaške centre spojili su u mrežu od 45 kilometara skijaških staza različitih težina, zbog čega je to skijalište jedno od najvećih u regionu.

Sljeme je najjeftinije, ali nema garancije snega

Najjeftinije skijanje u Adria regionu je u Hrvatskoj, gde postoje samo dve srednjevelike skijaške destinacije. Sljeme, koje se prostire iznad glavnog grada, godinama je bilo domaćin takmičenja Svetskog kupa u alpskom skijanju, ali ove sezone nije na kalendaru. Među razlozima za to verovatno su zahtevni snežni uslovi prošle godine, zbog kojih je otkazana muška trka. Za skijanje prošle sezone trebalo je izdvojiti više od 13 evra. To je, na primer, trećina cene na većim skijalištima u regionu. S obzirom na sve uočljivije klimatske promene, skijališta nižeg položaja, kao što su i mariborsko Pohorje, imaju velike probleme sa snegom.

Spomenimo i manje hrvatsko skijalište Platak iznad Rijeke, koje se može pohvaliti pogledom na more. Ove godine će skijaše iznenaditi novom žičarom sa po četiri sedišta. Dnevna karta prošle godine je bila 18 evra. Nekada je bilo popularno i hrvatsko skijalište Bjelolasica, ali je već deset godina zatvoreno. Nažalost, situacija se ni s novim slovačkim vlasnicima nije promenila.

Skijališta u regionu već godinama povezuju nostalgična nota i sličan jezik, ali budući da više nema cenovnog jaza između Slovenije i ostatka regiona, nemoguće je predvideti gde ćemo skijati.