Igre 
Upotreba biomase za dobijanje energije: Kolika je potrošnja i kakav je njen potencijal kao ogreva
Komentari17/06/2024
-07:07
Biomasa je jedan od najzastupljenijih obnovljivih izvora energije u Srbiji, a kao energent, najviše se koristi za dobijanje toplotne i električne energije. Podaci pokazuju da je primarna namena biomase za proizvodnju toplotne energije. Postavlja se pitanje koji je njen potencijal u Srbiji i da li može da nadomesti energiju uglja i gasa.
Sremska Mitrovica se već godinama greje pomoću suncokretove ljuske, a u lokalnom postrojenju kažu da se u toku jedne grejne sezone potroši oko 6.000 tona te biomase.
Direktor termotoplotne elektrane Sremska Mitrovica Nenad Džakić kaže za Euronews Srbija da još jedna prednost korišćenja biomase umesto prirodnog gasa jeste smanjenje zavisnosti od uvoza gasa.
Suncokret nabavljaju od lokalnog uljara, jer je jedini problem korišćenja te biomase, skladištenje ljuske suncokreta.
"Biomasa je malo nezgodna za skladištenje jer je kabasta i treba joj dosta prostora za skladištenje bilo da je u pitanju slama, kukuruzovina ili bilo koja druga, biomasa zauzima dosta prostora", rekao je Džakić.
Potrošnja biomase i zagađenje
Od 7,85 miliona tona koliko se proizvede biomase u Srbiji, 7,81 milion tona ili 99,5 odsto se koristi za proizvodnju toplote.
U Srbiji se najviše troši ogrevno drvo, a sledi pelet i drvni briket. Za potrebe domaćinstava, godišnje se potroši oko 400.000 tona peleta.
Povezane vesti
Pofesor Šumarskog fakulteta Branko Glavonjić kaže za Euronews Srbija da se za potrebe domaćinstva u Srbiji godišnje potroši između 6,7 i 7,1 milion tona biomase što predstavlja oko 84 odsto od ukupne potrošnje biomase za toplotne svrhe.
"Ovako visoko učešće domaćinstava u strukturi potrošnje biomase je rezultat činjenice da se skoro 49 odsto domaćinstava u Republici Srbiji greje na drvna goriva", rekao je profesor Glavonjić.
Kada je reč o biomasi i pitanju zagađenja životne sredine, termotoplotna elektrana Sremska Mitrovica ima zakonsku obavezu da dvaput godišnje šalje izveštaje o količini emisije dimnih gasova.
"Prilikom sagorevanja suncokretove ljuske ne stvaraju se nove količine ugljen-dioksida, za koje će se počevši od iduće plaćati takse za ispušteni novoformirani ugljen dioksid", rekao je Džakić.
Stručnjaci tvrde da biomasa kao energent ima mnogo veći potencijal korišćenja u Srbiji.
Ističu da se velika količina dodatne biomase može pronaći u poljoprivrednom zemljištu loših kategorija, koja su trenutno zapuštena i uglavnom se nalaze u Vojvodini.
Euronews Srbija
Prednosti i mane biomase
Profesor Mašinskog fakulteta Miloš Banjac kaže za Euronews Srbija da je potencijal biomase u Srbiji oko 40 teravat sati, od čega je oko 19 teravat sati u šumskoj biomasi za koju navodi da je mnogo atraktivnija za korišćenje, zato što nema taj sezonski problem prinosa jednom godišnje i lakše se sakuplja i obrađuje.
Povezane vesti
On navodi da se od tih 19 teravat sati, u Srbiji troši 18-18,5 i dodaje da je možda i malo više od toga, zato što podaci o potrošnji nisu dovoljno pouzdani, jer je prilično veliko crno tržište drvne biomase.
"Ta drvna biomasa koristi se pre svega u domaćinstvima, nekih 10 odsto u drvoprerađivačkoj industriji. Kada govorimo o korišćenju biomase u domaćinstvima, ona se koristi na prilično neefikasan i loš način. Uglavnom je to nepotpuno sagorevanje vlažnog drveta koje stvara ogromne probleme i bez obzira na to što je u pitanju biomasa, jedan je od najvećih zagađivača pogotovo velikih gradova, kao što imamo slučaj i sa Beogradom", rekao je profesor Banjac.
Ti problemi se, kako je naveo, prevazilaze primenom u toplanama zato što je reč o organizovanom i kontrolisanom sagorevanju.
"Naravno, za sve to je potrebno da se rukuje opremom i kotlovima na odgovarajući način, da se prati i sastav drvne biomase i da ona sagoreva kontrolisano. U tom slučaju imamo pozitivne rezultate, smanjenje emisija, pogotovo mikročestica PM 2,5, 5 i 10", rekao je Banjac.
Euronews Srbija
Upitan o potencijalu poljoprivredne biomase, Banjac kaže da je njeno korišćenje dosta otežano, iako je ona više od polovine energetskog potencijala Srbije.
On kaže da su parcele sa kojih se biomasa sakuplja rascepkane pa je teško prikupljenje, praktično prinos od nje je jednom godišnje, a potrebno je da se čuvaju ogromne količine biomasa, ako je namera da se kontinuirano snabdevaju, posebno toplane.
"Osim toga, dovoz te biomase, ukoliko je veći od 30 kilometara od samog potrošača, postavlja novi problem i ekonomski, a i u smislu emisije ugljen-dioksida (CO2). Dakle, za transport te biomase dodatno emitujete ugljen dioksid, tako da ona više ne postaje neutralna u smislu te emisije", rekao je Banjac.
Kada je reč o efikasnosti biomase nastale iz drveta i one nastale iz poljoprivrede, Banjac je naveo da je svakako energetski vrednija drvna biomasa, u odnosu na poljoprivrednu.
"Što se tiče efikasnosti sagorevanja, nešto efikasnija je šumska biomasa, dok ova poljoprivredna biomasa pored toga što su potrebne veće količine i što je manje efikasna, ima izvesne dodatne probleme, jer svi naši poljoprivredni zasadi koriste veštačka đubriva koja se posle ugrade u samu strukturu te biomase, pa prilikom sagorevanja imamo dodatne emisije natrijum oksida", objasnio je Banjac.
Kada je reč o efikasnosti biomase u odnosu na ugalj i gas, Banjac je rekao da je za toplane najbolji energent prirodni gas jer prilikom njegovog sagorevanja nema ni ugljen-dioksida niti jedne druge zagađujuće materije.
Euronews Srbija
"Sva ostala goriva emituju i čestice, sumpor-okside, natrijum-okside, tako da one nisu tako kvalitetne što se tiče ekologije. Naravno, velika prednost korišćenja biomase je ta što je to domaća sirovina i ukoliko se počne ozbiljno sa proizvodnjom te biomase, pogotovo šumske, ona može da postane značajan energent, koji možemo da koristimo u toplanama", rekao je Banjac.
On navodi da je Srbija na granici održivosti korišćenja biomase u Srbiji i da trenutno deset toplana, delimično, a ne u potpunosti, koristi biomasu u svojim postrojenjima za proizvodnju toplotne energije.
"To su uglavnom toplane u nekim manjim mestima, po jedan, dva kotla. Ukupan procenat, u snazi izraženo, nije ni jedan posto kotlova na biomasu u odnosnu na ostale energente, ali recimo potrošnja u energetskim vrednostima nekih dva posto od ukupne potrošnje energije za grejanje u Srbiji, kada govorimo samo o toplanama", rekao je Banjac.
On je napomenuo da trenutno biomasa dolazi od Srbija šuma, eventualno Vojvodina šuma i da bi bilo dobro, baš zbog granice održivosti korišćenja biomase, da se potpišu takvi ugovori sa toplanama koji bi podrazumevali obavezu dodatnog pošumljavanja područja koja se koriste za dobijanje biomase kao energenta.
Komentari (0)