Tiha epidemija: Studija otkrila da poslodavci u Evropi izdvajaju 100 milijardi evra godišnje za lečenje ovih bolesti

Studija koju je sproveo Evropski institut za sindikalne studije procenila je troškove kardiovaskularnih bolesti i depresivnih poremećaja koji se pripisuju pet psihosocijalnih rizika na više od 100 milijardi evra godišnje. 

To je godišnji trošak depresije uzrokovane radom u Evropskoj uniji, prema studiji objavljenoj u ponedeljak od strane Evropskog instituta za sindikalne studije (ETUI). Ovaj think-tank identifikovao je pet psihosocijalnih rizika u korenu mentalnih bolesti:

• stres na poslu
• dugački radni sati 
• nesigurnost posla 
• neravnoteža između uloženog truda i nagrade 
• moralno uznemiravanje.

Ovi rizici mogu imati tragične posledice, prema dostupnim podacima, koji datiraju iz 2015. godine.

"Oko 6.000 smrtnih slučajeva od koronarne bolesti srca moglo se pripisati izloženosti psihosocijalnim rizicima, a više od 5.000 smrtnih slučajeva bilo je uzrokovano samoubistvom usled depresije", objasnila je Sonja Navrocka, istraživačica u ETUI-u. Iste godine, izgubljeno je više od 400.000 godina života zbog kardiovaskularnih bolesti i depresije, prema izveštaju. 

"Ovo su smrti koje su mogle biti sprečene", piše Dimitra Teodori, šefica odeljenja za zdravlje i bezbednost u ETUI-u. 

Prema institutu, osam odsto kardiovaskularnih bolesti i 23 odsto slučajeva depresije se može pripisati ovim psihosocijalnim rizicima.

Poslodavci plaćaju za depresiju

Ova studija je prva koja je kvantifikovala ekonomski trošak ne samo depresije, već i kardiovaskularnih bolesti, posebno koronarne bolesti srca i moždanog udara, povezanih sa psihosocijalnim faktorima na radu, kaže institut.

U ovoj tabeli Francuska, Belgija, Finska, Irska i Nizozemska su pet zemalja koje su najteže pogođene u smislu troška na 100.000 radnika.

Ovaj finansijski teret je podeljen između poslodavca i zaposlenog, ali ponekad asimetrično.

"Za obe bolesti, utvrdili smo da je najteži teret pao na zaposlene, ali i na poslodavce. Konkretno, kada je u pitanju trošak depresije, možemo proceniti da je više od 80 odsto ukupnog troška depresije u Evropi 2015. godine bilo pripisivo psihosocijalnim rizicima na radu", objasnila je Sonija Navrocka.

"Ovaj trošak su snosili poslodavci zbog gubitka produktivnosti i njenog smanjenja uzrokovanog bolešću i odsustvom"

Navrocka takođe pominje "prezentizam", kada zaposleni dolaze na posao, ali rade slabije zbog zdravstvenih razloga, posebno mentalnog zdravlja.

Ovi podaci se zasnivaju na podacima Eurofound-a iz 2015. godine. Evropska fondacija za poboljšanje životnih i radnih uslova objavljuje studiju o radnim uslovima svake pete godine, ali je pandemija 2020. godine poremetila ankete.

Stoga ETUI čeka da se objavi nova anketa ove godine kako bi mogao da nastavi svoja istraživanja i uporedi trendove vezane za zdravstvene rizike na radu.

U svetlu ovih nalaza, Evropski institut za sindikalne studije poziva Evropsku komisiju da predstavi tekst kako bi se ojačala prevencija. ETUI smatra da ova direktiva o mentalnom zdravlju takođe treba da pruži smernice za poslodavce.

Međutim, istraživači priznaju da ne postoji jedinstveni odgovor, jer napori na sprečavanju ovih rizika variraju u zavisnosti od radnog mesta i radne snage. Ovaj think-tank ipak naglašava da uključivanje radnika u procese prevencije ostaje ključni element.