Zašto srpski investitori izlaze na svetske berze? Za promenu ključan prvi korak za razvoj tržišta kapitala u Srbiji
Komentari
29/11/2025
-14:00
Na Beogradskoj berzi je u ponedeljak, 24. novembra prvi put održano trgovanje u novom trgovačkom sistemu i trgovačkoj platformi OASIS Atinske berze, u skladu sa sporazumom o tehničkoj i poslovnoj saradnji između Beogradske i Atinske berze. Taj, kako su naveli, izuzetno važan korak predstavlja kulminaciju višegodišnje saradnje između dve berze, koja je, pored povezivanja na poslovnom nivou, sada proširena i na tehnološki aspekt funkcionisanja tržišta. Postavlja se pitanje kako se u Srbiji razvija tržište kapitala i šta je u tom smislu ključno.
Sagovornici Euronews Srbija kažu da su za razvoj tržišta kapitala potrebne godine i da se do sada nije mnogo radilo na tom polju i poručuju da problem Beogradske berze nije trgovačka platforma nego niski prometi na toj berzi.
Oni smatraju da je prethodna trgovačka platforma koja se koristila na Beogradskoj berzi bila potpuno dovoljna da zadovolji potrebe berze na ovom nivou razvoja i da je problem nedostatak hartija od vrednosti koje su predmet trgovanja, odnosno listiranih kompanija.
Beogradska berza je saopštila da migracija na OASIS platformu omogućava Beogradskoj berzi da još više unapredi efikasnost trgovanja, poveća transparentnost tržišta i omogući razvoj novih proizvoda i usluga u narednim fazama projekta.
Navode da je ova integracija i deo šireg plana razvoja tržišta kapitala koji Beogradska berza realizuje u saradnji sa Ministarstvom finansija i međunarodnim partnerima poput Svetske banke.
"Uvođenjem MiFID II pravila i modernizacijom infrastrukture, srpsko tržište će postati deo evropskog finansijskog prostora čime će se otvoriti mogućnost za privlačenje kapitala koji do sada nije bio dostupan", navodi u saopštenju Beogradska berza.
Suštinski, da bi tržište kapitala moglo da funkcioniše, kaže finansijski konsultant Vladimir Vasić, potrebna je ponuda i potražnja i to je ključno.
Povezane vesti
"Nama nedostaje ponuda i tražnja. Tehnološko usklađivanje, to je svakako nešto što je preduslov za razvoj tržišta kapitala, tehnologija koja to pokreće je bitna, ali šta je to što mi radimo da bismo razvili tržište kapitala? To je mnogo, čini mi se, bitnije. Bitna je sama ponuda i ta finansijska pismenost svih nas, šta mi kao građani, šta mi kao privreda možemo da dobijemo ako imamo razvijeno tržište kapitala", rekao je finansijski konsultat Vladimir Vasić.
U ranijim privatizacijama, navodi on, Srbija je "promašila" taj princip vaučerske privatizacije
"I onda naše znanje o tržištu kapitala je jako malo, s jedne strane, a s druge strane, naši privrednici, kada im zatreba novac, oni idu u banke i 90 odsto izvora kreditiranja je zapravo iz banaka. To je dugoročan proces, sigurno 5-10 godina, da naviknemo i one koji bi trebalo da nude svoje hartije od vrednosti šta to znači, i za one koji bi investirali takođe šta to znači", rekao je on.
Broker Branislav Jorgić kaže da problem nije trgovačka platforma nego da je problem Beogradske berze i njenih niskih prometa nedostatak hartija od vrednosti koje su predmet trgovanja, tj. listiranih kompanija.
Arsenii Palivoda / Alamy / Profimedia
"Najveći deo trgovanja u prethodnom periodu, godinu, dve, tri, nosile su dve kompanije. Jedna je NIS, koja je sad u januaru izbačena sa berze, odnosno suspendovano je trgovanje do daljeg i imate Aerodrom Beograd. Da bi došlo do ozbiljnijeg rada Beogradske berze, potrebno je da vodeće srpske kompanije budu listirane na toj berzi. Prethodna trgovačka platforma koja se koristila na Beogradskoj berzi bila je potpuno dovoljna da zadovolji potrebe berze na ovom nivou razvoja", rekao je on.
Sa uvođenjem nove, verovatno savremenije platforme, koja je dobijena iz Grčke, kaže Jorgić, mi nećemo dobiti nikakvo unapređenje u pogledu prometa.
"Da bi došlo do rešenja problema Beogradske berze, potrebno je da vodeće srpske kompanije izađu na berzu, da tamo prikupljaju kapital i onda je moguće da dođe do nekog poboljšanja", rekao je on.
Povezane vesti
"Morate da imate hiljade kompanija na berzi"
Jorgić navodi da se dosta priča o unapređenju tržišta kapitala, ali da se praktično ništa ne radi na tome.
Prvi korak ka unapređenju moglo bi da bude izlazak nekih kompanija koje su već organizovane kao akcionarsko društvo na Beogradsku berzu i da umesto da se zadužuju kod banaka, prikupljaju kapital tako što će emitovati akcije na otvorenom tržištu, koje će kasnije da budu kotirane na berzi.
"To je put kako da se podigne tržište kapitala u Srbiji. Tu bi mogli da navedemo možda i neke privatne kompanije kao potencijalne učesnike na tržištu kapitala, ali opet to moraju da budu vodeće srpske privatne kompanije. Ne možemo mi razvijati berzu na no-name kompanijama male vrednosti. Sve ovo ostalo, izrada planova razvoja, promene trgovačke platforme, to neće doprineti berzi dok se ne uradi prvi korak, a to je da srpske kompanije nauče da se spreme da kapital prikupljaju na otvorenom tržištu koje se zove Beogradska berza", rekao je on.
Kiattisak Lamchan / Alamy / Profimedia
Da je Srbija daleko od toga da ima razvijeno tržište kapitala kaže Vasić i navodi da je za to potrebna ozbiljna strategija da bi se rezultati videli za pet do 10 godina.
"Morate da imate hiljade kompanija na berzi da bi se smatralo da na tržištu postoji ponuda i traženje. Neke zemlje koje su male i ne mogu da razviju tržište kapitala, a jesu deo EU, napravile su jedinstvenu berzu, pa imaju neku platformu koja je neka vrsta jedinstvene berze gde se onda lakše nalazi tržište za ovako poslovanje", naveo je Vasić.
Jorgić naglašava da je suština problema nedostatak hartija od vrednosti s kojima se može trgovati na Beogradskoj berzi, navodeći da srpski investitori, ljudi koji imaju sredstva u Srbiji, umesto da investiraju na Beogradskoj berzi, oni izlaze na svetske berze i kupuju akcije renomiranih svetskih kompanija.
On kaže da je izlazak na berzu složen proces, ali da u Srbiji postoje kadrovi i infrastruktura koja bi pratila takvo jedno trgovanje i da je potrebna samo politička odluka da se u taj proces krene.
"Vi nemate razvijenu ekonomiju sa nerazvijenom berzom. Znači, tamo gde imate razvijenu ekonomiju, imate i razvijene berze. I prema tome, to vam je signal u kom pravcu treba ići - iznesite kompanije na berzu, razvijte tu berzu i kao posledicu imaćete neograničen pristup kapitalu i razvoj ekonomije", poručio je Jorgić.
Vasić je rekao da bi postojanje tržište kapitala u Srbiji značilo da građani imaju mogućnost da i oni kupe neku hartiju od vrednosti na berzi, da li direktno ili preko brokera, i da na taj način imaju pasivan prihod.
"To je ono o čemu stalno pričamo. Većina nas ovde razmišlja - pa dobro, imam platu i to je to. Međutim, mi imamo neku nekretninu pa iznajmljujemo, to je pasivan prihod i možda bi ulaganje u hartije od vrednosti i tržište stvaralo tu jednu dodatnu likvidnost i na neki način i neku vrstu konkurencije bankama,", rekao je Vasić.
On objašnjava da bi, na primer, privrednik mogao da uzme deo kredita, pa da onda emituje hartije od vrednosti, plasira ih na berzi i da ih potom na berzi kupi građanin.
"Ja imam neki očekivani prinos od te akcije, da li je to 5-7 odsto, u zavisnosti od performansi firme, a mogu i u bilo kom trenutku da je prodam opet na toj berzi kao sekundarna trgovina i da dođem do likvidnosti. Sve je to nešto što podrazumeva da jedan ekosistem mora da bude razvijen", rekao je Vasić.
Komentari (0)