Masovni nestanak struje kao pretnja i test: Šta obezbeđuje dobru stabilnost sistema u Srbiji
Komentari24/05/2025
-12:00
Uoči dolaska još jednog vrela leta, stručnjaci sve glasnije upozoravaju - elektroenergetski sistem Balkana mogao bi ponovo da bude na velikom testu. Masovna potrošnja struje, visok pritisak na mrežu i sve izraženiji oslonac na obnovljive izvore energije, čija proizvodnja zavisi od sunca i vetra, stvaraju nove izazove za stabilnost snabdevanja. U nekim zemljama regiona prošlogodišnji nestanak struje pamte kao ozbiljna upozorenja, a nedavni kolaps sistema, koji je zahvatio milione ljudi u južnoj Evropi, dodatno je pojačao bojazan. Postavlja se pitanje može li se nešto slično dogoditi i u Srbiji i koliko je otporna energetska mreža Srbije.
Da Balkanu na leto preti nestanak struje masovnih razmera upozorenje je grčkog Instituta za energiju Jugoistočnu Evropu.
Energetski stručnjak Željko Marković kaže za Euronews Srbija da se ne bi usudio da daje takve prognoze navodeći da Srbija godinama unazad leti nije imala nekih problema.
Povodom izveštaja grčkog instituta, Marković je rekao da je možda u Grčkoj, koja se nalazi na kraju sistema i ima konekciju praktično prema Turskoj, situacija malo kompleksnija u tom smislu.
"Uvek su zemlje koje se nalaze na krajevima sistema dosta izložene i mogući su neki incidenti, što se i pokazalo nedavno u Španiji i Portugaliji. To su zemlje koje se nalaze na kraju, na zapadu celog evropskog sistema koji je povezan između sebe. Što se tiče same Srbije, Srbija je u principu dobro povezana sa svim okolnim zemljama. Postoje ti interkonektivni dalekovodi i sa Rumunijom, Bugarskom, Severnom Makedonijom, Albanijom, BiH, Mađarskom. Dakle, imamo dobru interkonekciju, nalazimo se u nekom središtu tog sistema jugoistočne Evrope, tako da u principu to jeste jedna stvar koja nam obezbeđuje dobru stabilnost sistema", rekao je Marković.
Na čemu se zasniva sigurnost sistema
Prošlogodišnji jednodveni strujni "blackout" u avgustu na Balkanu, kada je bila havarija na energetskoj mreži u Crnoj Gori, Albaniji, BiH i Hrvatskoj, kaže Marković, nije uticao na Srbiju, kao i da su zaštite odreagovale i praktično odvojile Srbiju od dela sistema koji je bio ugrožen.
"Razmena se vršila sa drugim zemljama kao što su Bugarska, Rumunija, Mađarska, gde nije došlo do ugrožavanja sistema. Tako da to može da bude i pokazatelj za dalje", rekao je Marković.
Povezane vesti
Euronews Srbija
On je naveo da se prognoze mogu dati ukoliko se nekim simulacijama tokova snaga pokaže da postoje problemi, ali i napomenuo da se te simulacije već rade od strane operatora prenosnog sistema.
Sagovornik Euronews Srbija objašnjava da se sama sigurnost sistema zasniva na mnogo stvari i mnogo tehničkih procedura.
"Svi elektroenergetski sistemi u Evropi se međusobno ispomažu i postoje takve platforme na nivou Evrope, gde mi jesmo negde članovi, negde smo posmatrači, i nekoliko nivoa zaštite od tih nestabilnosti koje mogu biti izazvane debalansom potrošnje i proizvodnje. To se dešava obično kada ili imate problem sa proizvodnjom, ne možete da proizvodite dovoljno energije koliko imate potrebe za njom, odnosno kolika je potrošnje, ili u nekom slučaju može da bude i da prilikom ispada većih potrošača dođe do problema. Ali ovaj prvi je značajniji, kada ne možete proizvesti", rekao je on.
Gde je ranjiva tačka
Grčki institut takođe kao ranjivu tačku vidi veliki udeo obnovljivih izvora energije, odnosno nestabilnost koju oni navodno uvode u energetsku bezbednost.
Marković objašnjava da je tu problem varijabilnost, odnosno to što pojedini obnovljivi izvori energije imaju nestalnu prirodu proizvodnje i ne može se sa sigurnošću planirati kako će oni proizvoditi električnu energiju.
"Tu se prvenstveno misli na sunce i na vetar. Znači energija sunca, energija iz vetra. Vetar može da duva, pa da stana i u tom trenutku kada vetar stane, vi nemate više proizvodnju električne energije. Takođe, može da dođe do oblačnog vremena i da se smanji proizvodnja solarne energije. I ta nestalnost jeste nešto što pravi problem", rekao je Marković.
Povezane vesti
S druge strane, dodaje on, problem može praviti i to što je, na primer, u podne kada je najveća količina energije koju zemlja prima od sunčevih zraka, velika proizvodnja iz solarnih elektrana i kada i nema dovoljno potrošnje.
"Nama su večernji pikovi onda kada se najviše troši električna energija, a tada te solarne elektrane vrlo malo mogu da doprinesu, jer je već veče, mrak i nemate proizvodnje", rekao je on.
S druge strane, dodaje on, sistem je napravljen i stvaran u uslovima velikih generatora, tradicionalnih elektrana, koje imaju velike generatore, koji imaju veliku obrtnu masu, takozvanu inerciju, i unose jednu inerciju u sistem.
profimedia
"Šta znači ta inercija sistema? To znači da se te promene učestanosti, a ta učestanost je jako važna da bude na određenom nivou, i čim krene do njene varijacije, onda reaguju zaštite i dolazi do ovakvih situacija, kao što je došlo, recimo, u Španiji. Kada je pala frekvencija, onda je automatski isključena proizvodnja mnogih solarnih elektrana, i to je napravilo manjak proizvodnje, što je dovelo onda do kolapsa sistema", objašnjava Marković.
"Hidroelektrane nisu problematične"
Na pitanje koliki je udeo obnovljivih izvora energije u energetskom miksu Srbije, on navodi da je ukupan udeo obnovljivih izvora oko 40 odsto.
"Mi imamo velike hidroelektrane, ali hidroelektrane nisu te za koje možemo reći da su varijabilne. Za njih možemo predviđati proizvodnju dosta dobro, dan, dva, tri, unapred. Ako nam je sušna godina, pa imamo manjak vode, onda ćemo imati manje proizvodnje, ali nisu one problematične sa onog stanovišta da može da se nešto vrlo brzo, u roku od 2-3 sata, i da se promeni ta proizvodnja", rekao je Marković.
U slučaju blackout-a u Španiji, Marković navodi da je tu učešće obnovljivih izvora u proizvodnji iznad 70 odsto, skoro 73-74 odsto i da su tu mahom bile solarne elektrane i vetroelektrane.
"U prvom redu su bile solarne elektrane u tom učešću. Tako da je to uticalo na taj problem. Ceo sistem je pravljen za te tradicionalne elektrane, cela filozofija tehnička sistema je postavljena za njih. Kada imate te neke nove izvore koji imaju drugačiji princip rada i priključenja na mrežu, onda može u tom starom sistemu doći do određenih problema. Naravno, tehnika je tu da bi se to lečilo i mi puno radimo na tome da se to promeni. Već se radi dosta na tome, a radiće se u buduće i više će se pažnje posvećivati. I naravno, koristiće se i neke nove funkcionalnosti te opreme da bi se obezbedio stabilan rad sistema", rekao je on.
On napominje da su sistemi i sada stabilni, da postoje propisi koji određuju kakve su to karakteristike solarnih elektrana, tehničke specifikacije i šta one mogu da podrže.
"Ono što mi sada kao inženjeri radimo jeste da menjamo i te stvari, uvodimo i neke nove tehnologije. Uslovno rečeno nove. To su stvari koje su poznate već decenijama, ali nisu primenjivane. Sada polako se i te stvari uvode u primenu, prilikom priključenja tih jedinica, kako bi one mogle praktično da imitiraju te stare generatorske jedinice, koje imaju tu takozvanu inerciju sistema", objašnjava Marković.
On je rekao da u Srbiji ima još dosta prostora da se grade novi obnovljivi izvori.
U međuvremenu, dodaje on, promeniće se i neke tehničke specifikacije i koristiće se takozvani GFM invertori koji će imati veću funkcionalnost za razliku od onih koji se sad koriste sa oznakom GFL.
Marković kaže da se taj novi standard već priprema u Evropi i očekuje se do kraja ove godine što će, dodaje, doneti određeni boljitak i uneti stabilnost u sistem.
"Nema tu neke velike promene u tom smislu da ćete mnogo više para trošiti na tu opremu. Više je poenta standardizacije, kako ćete sve to propisati. Naravno, kada uvodite neke nove stvari, pa i one mogu nekada da budu izvor nekih nestabilnosti dok se dobro to sve ne uhoda. Dakle, stvar je u toj laganoj primeni i kako to sprovesti, a da se ne ugrožava osnovna stabilnost sistema", navodi Marković.
Ko je postao najveći potrošač na svetu?
Međunarodni monetarni fond je upozorio u svom izveštaju da je novi skok potrošnje energije zbog razvoja veštačke inteligencije.
Marković kaže da sada vidimo bum veštačke inteligencije, odnosno tih algoritama koji zahtevaju veliku računarsku snagu.
"A kada zahtevaju veliku računarsku snagu, to se odmah oslikava i na energiju", rekao je on.
Sagovornik Euronews Srbija kaže da su savremeni data centri postali jedni od najvećih potrošača električne energije u Sjedinjenim Američkim Državama, pa se čak za neke od njih planira i izgradnja sopstvenog modularnog nuklearnog reaktora koji će proizvoditi električnu energiju samo za napajanje tih velikih data centara.
"Imajući u vidu da će data centri da se grade svuda po svetu, očekuje se rast potrošnje električne energije koji će biti prouzrokovan tim data centrima", dodaje on.
Marković kaže da se očekuje da će rast potrošnje električne energije biti prouzrokovan i elektrifikacijom saobraćaja i da zbog toga treba i na vreme graditi kapacitete kako se ne bi došlo u problem da nema električne energije.
Komentari (0)