Šta znači blokada Trampovih carina? Američki sud nije ukinuo sve namete, EU se odjednom našla u mnogo jačoj poziciji
Komentari29/05/2025
-15:02
U sredu je američki Sud za međunarodnu trgovinu presudio je da je Tramp prekoračio svoja ovlašćenja kada je uveo stroge namete, navodeći da Zakon o međunarodnim ekonomskim vanrednim ovlašćenjima iz 1977. godine "ne ovlašćuje“ predsednika da uvodi takve namete.
Poništeni su Trampovi ukazi kojima su uvedene carine od 25 odsto na proizvode iz Kanade i Meksika, kao i tarifa od 20 odsto na kineske proizvode, kao odgovor na navodnu nacionalnu vanrednu situaciju zbog trgovine drogom (posebno fentanilom). Poništena je i tarifa od 10 odsto za sve trgovinske partnere SAD uvedena zbog trgovinskih deficita, kao i "recipročne“ tarife od 20 do 50 odsto za više od 60 trgovinskih partnera koje je Tramp najavio, a koje bi trebalo da stupe na snagu 9. jula ako strane vlade do tada ne postignu dogovor sa Belom kućom.
"Naredbe o globalnim i carinama u znak odmazde prevazilaze ovlašćenja koja IEEPA daje predsedniku da reguliše uvoz putem carina", navodi se u mišljenju federalnog suda iz Njujorka, specijalizovanog za slučajeve iz oblasti trgovinskog prava.
Sud je naložio administraciji da u roku od deset dana izda nove naloge koji će odražavati trajnu zabranu.
Trampova administracija je nekoliko minuta kasnije podnela obaveštenje o žalbi i dovela u pitanje nadležnost suda. Za sada neće biti promena na granicama dok traje žalbeni proces.
Međutim, od suda nije zatraženo da odluči o specifičnim tarifama za industrije koje je Tramp uveo na automobile, čelik i aluminijum, koristeći drugi zakon.
Finansijska tržišta su pozdravila presudu. Američki dolar je porastao nakon sudskog naloga, posebno u odnosu na valute kao što su evro, jen i švajcarski franak. Fjučersi na Vol Stritu su porasli, a akcije širom Azije su takođe skočile. Evropski berzanski indeksi danas takođe u porastu. Indeks Frankfurtske berze DAX je danas u 9.15 sati porastao za 0,38 odsto na 24.155,50 poena, londonski FTSE 100 za 0,06 odsto na 8.730,60 poena, francuski CAC 40 za 1,02 odsto na 7.865,26 poena, a moskovski MOEX za 0,75 odsto na 2.808,26 poena.
Povezane vesti
Ova odluka posebno je važna za EU jer je u Tramp izjavio da će odložiti carine od 50 na robu iz tog bloka do 9. jula. Nekoliko dana ranije rekao je da pregovori sa EU "ne vode nikuda“ i da će visoke tarife stupiti na snagu za nedelju dana. Povlačenje je usledilo nakon telefonskog razgovora tokom vikenda sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, koja je izjavila da će trgovinski pregovori "brzo i odlučno napredovati“.
AP Photo/Ng Han Guan
Zamenik pomoćnika državnog tužioca Bret Šumejt je prošle nedelje pred sudom rekao da bi zabrana naplate ovih carina "osakatila“ predsednikove napore da do 8. jula postigne nove trgovinske sporazume, uključujući i one sa važnim partnerima poput Japana, Indije i Evropske unije.
"Privremena zabrana bi bila izuzetno ometajuća u trenutku kada je predsednik usred pregovora sa drugim zemljama o trgovinskim deficitima i krizi sa fentanilom“, dodao je Šumejt.
Nakon presude, koju je doneo panel američkih saveznih sudija, Ministarstvo pravde je saopštilo da planira da uloži žalbu. Bez pretnje carinama, Tramp bi izgubio važan adut u globalnim trgovinskim pregovorima, što je bio jedan od razloga zašto je u aprilu odložio sprovođenje carina, piše New York Times.
Ivić: Trežak udarac za Trampa, ali i dokaz balansa vlasti u SAD
Istraživač Pupin inicijative Petar Ivić smatra da je nanet težak udarac Trampovoj inicijativi, čiji su rezultati kao "nusproizvod" pojačali američku pregovaračku poziciju u svetu. On takođe ističe snagu američkog pravosudnog sistema.
"Ponovo se dokazuje da je sistem kontrola, tj. balans vlasti, bez obzira na autoritativne tendencije Donalda Trampa i dalje veoma prisutan u SAD. Jedan sudija koji je glasao protiv carina je postavljen od strane Trampa, drugi je postavljen na strane (bivšeg predsednika Ronalda) Regana koji je takođe bio republikanac, a jedan na strane (bivšeg predsednika Baraka) Obame. Što znači da sudovi i dalje u Americi, bez obzira koji predsednik ili partija ih je postavila, obavljaju svoj posao nezavisno", kazao je Ivić u gostovanju na Euronews Srbija..
Po njemu, ova presuda pokazuje da je moć u ipak Americi veoma disperzirana i da jedan čovek ne može da preokrene ceo kurs američke spoljne politike preko noći.
Povezane vesti
Na pitanje o efektima žalbe analitičar navodi da ovo nije prvi put da se Tramp spori sa sudovima i da je u njegovom interesu da se spor oduži.
"Žalba nakon toga ide na apelacioni federalni sud, dakle na višu sudsku instancu. Ukoliko i taj sud odluči protiv administracije, ona ima pravo da spor tera do najviših instanci, to jest do Vrhovnog suda. Što se tiče statusa carina, da li one važe ili ne važe u procesu žalbe, generalno je pravilo da carine i dalje važe, ukoliko apelacioni sud, ili možda Vrhovni sud, tokom razmatranja pitanja ne odluče drugačije. Dakle, to ostaje da se vidi. Generalno je pravilo da to ostaje tako, ali sud, naravno, može odlučiti drugačije i pre donošanja presude", navodi analitičar.
Na pitanje da li su ove carine štetne ili korisne za Amerikance, Ivić kaže da su kratokorčne posledice svakako negativne po potrošače, ali da postoje proračuni da bi na duži rok to moglo da se promeni.
"Prva grupa ljudi, koje posledice carina osećaju na negativan način, jesu upravo građani države koja uvodi carine. Američki potrošači se već mesecima suočavaju sa dosta višim cenama, pogotovo visokotehnoloških proizvoda koji se proizvode u Kini. Ajfoni, Mekintoši su znatno poskupeli itd. Ali se to odražava i na robu široke potrošnje. Koliko je to zaista u interesu Amerike, postoje određene ekonomske implikacije da bi možda to moglo na neke duže staze da se dešava. Ali, svakako, kratkoročne posledice su negativne i po globalnu privredu i po američke potrošače", kaže naš sagovornik.
Imajući u vidu ovu odluku suda, Tramp bi mogao da odustane od carina, ali bi to značilo da pada u vodu sve što je dosad glasno promovisao. Ivić smatra da se materijalna ograničenja koja koče sprovođenje Trampove agresivne ekonomske politike mogu pokazati kao prevelika, imajući u vidu prethodna odlaganja dok se ne završe pregovori.
Odgovor Petra Ivića na pitanje može li Tramp biti jači od pravosudnog sistema u Americi pogledajte u videu na početku teksta.
Dokle je do sada stigao Trampov "carinski rolerkoster"
Odmah po povratku u Belu kuću, Tramp je najavio niz carina u pokušaju da preoblikuje globalnu ekonomiju. Ove trgovinske mere su stupale na snagu neujednačeno, praćene pregovorima i suspenzijama, što je izazvalo velike oscilacije na tržištima i nove tenzije među nekim od najbližih trgovinskih partnera SAD.
Podsećamo, U aprilu, Tramp je najavio kaznene tarife za skoro 60 trgovinskih partnera SAD, da bi zatim iznenada odložio njihovu primenu za 90 dana, za sve zemlje osim Kine, kako bi dao vremena za pregovore.
Dana 12. maja, privremeno je pauzirao i tarife prema Kini. SAD i Kina su tada saopštile da su postigle dogovor o smanjenju međusobnih tarifa na 90 dana, dok pokušavaju da pregovaraju o trgovinskom sporazumu. Objava je usledila nakon vikenda intenzivnih pregovora zvaničnika dve zemlje u Švajcarskoj.
Mnogi kineski proizvodi koji ulaze u SAD bili su opterećeni carinom od najmanje 145 odsto, što znači da je namet bio veći od vrednosti proizvoda. Sada će ta tarifa biti smanjena na 30 odsto. Kina je, sa svoje strane, pristala da smanji tarife na američki uvoz sa 125 odsto na 10 odsto. Pored toga, Tramp je ukinuo višegodišnje izuzeće koje je omogućavalo da mnogi jeftiniji kineski proizvodi ulaze u SAD bez carine. Ti proizvodi će sada biti podložni stopi od 54 odsto, ili paušalnoj taksi od 100 dolara.
Tramp je u petak takođe kritikovao direktora kompanije "Epl", Tima Kuka. Rekao je da mu je poručio da očekuje da "ajfoni" koji se prodaju u SAD budu "proizvedeni u SAD, a ne u Indiji ili bilo gde drugde“, ili će biti podložni carini od 25 odsto.
Prošlog meseca, Tramp je uveo i carine od 10 odsto na britanske proizvode, kao i za ostale zemlje. Automobili koji se iz Velike Britanije izvoze u SAD suočavaju se sa stopom od 27,5 odsto, dok britanski čelik trpi carine od 25 odsto.
Početkom maja, Tramp je najavio preliminarni dogovor sa Velikom Britanijom o smanjenju ovih tarifa. Prema uslovima sporazuma, Britanija bi mogla da izvozi 100.000 vozila u SAD po tarifi od 10 odsto, dok bi carine na britanski čelik bile ukinute.
Međutim, carina od 10 odsto na ostali britanski izvoz trebalo je da ostane na snazi, iako britanska vlada i dalje insistira na njenom smanjenju. Iako Britanija nije među najvećim trgovinskim partnerima SAD, Tramp je rekao da će ovaj dogovor biti prvi u nizu.
Zvaničnici SAD takođe pregovaraju sa Indijom, Izraelom, Japanom, Južnom Korejom i Vijetnamom, kao i sa drugim partnerima.
Komentari (0)