Sofronijević: Deonica Preljina-Požega biće gotova do 28. juna
Komentari
01/06/2025
-11:36
Svi radovi na deonici auto-puta Miloš Veliki Preljina-Požega biće završeni do 28. juna, izjavila je ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević i istakla da se trenutno gradi 504 kilometra auto-puteva i brzih saobraćajnica od planiranih oko 850 kilometara novih puteva.
Ona je rekla za Tanjug da će samo ove godine biti završeno oko 170 kilometara, i to 90 kilometara auto-puteva i 80 kilometara brzih saobraćajnica.
Aleksandra Sofronijević istakla je da će ove godine biti završena i deonica Kuzmin-Sremska Rača, da je planirano da se na Moravskom koridoru završi još jedna značajna deonica, od Vrnjačke Banje do Vrbe, a kasnije do Adrana, kao i da se do kraja godine planira donošenje Prostornog plana Srbije.
Prema njenim rečima, deonica od Preljine do Požege kratka je po dužini, ali vrlo zahtevna u građevinskom smislu, jer se na njoj nalaze dva velika tunela, svaki dužine 2,8 kilometara, ukupno četiri tunelske cevi.
"Oni su uglavnom završeni, ostale su još neke funkcionalne probe. Bili su najzahtevniji, pa smo možda dovodili u pitanje završetak radova, ali radovi se proveravaju svaki dan i teku jako dobro. Nadam se da ćemo se svi obradovati na Vidovdan ove godine, jer će to za naše vozače značiti mnogo brži put do Crne Gore, do mora, ali i do Čajetine, Zlatibora", rekla je Aleksandra Sofronijević.
Istakla je da će taj put garantovati mnogo veću bezbednost učesnika u saobraćaju, jer se, kao i svi drugi putevi koji se trenutno grade, a gradi se 504 kilometra brzih saobraćajnica i auto-puteva najkvalitetnijim materijalima i od kompanija koje garantuju kvalitet ugrađenog materijala i finalnog proizvoda, odnosno puta.
Naglasila je da je izuzetno pojačana kontrola nad izvođenjem radova i ugradnjom građevinskog materijala, što je već sada počelo da daje rezultate.
Povezane vesti
Govoreći o tome koje će još deonice ove godine biti otvorene, navela je da će biti završena deonica Kuzmin-Sremska Rača, dužine 18 kilometara, gde je reč o punom profilu auto-puta koji će biti jedan od pristupa Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini.
"Zvanični naziv puta je auto-put Beograd-Sarajevo i trebalo bi da bude završen do kraja ove godine. Na tom putu gradi se integrisani granični prelaz s BiH i trenutno smo u pregovorima, jer je njihov rok završetka nešto kasniji. Pregovaramo da bismo, ako je moguće, ubrzali radove kako bismo pustili tu deonicu pre Nove godine", rekla je Aleksandra Sofronijević.
Navela je da je most na Savi potpuno završen, a stepen realizacije na deonici Kuzmin-Sremska Rača već je prešao 80 odsto.
Prema njenim rečima, radovaće se i na Moravskom koridoru, na kojem je puštena deonica od Pojata do Vrnjačke Banje, a plan je da se do kraja ove godine završi još jedna značajna deonica, od Vrnjačke Banje do Vrbe, a kasnije do Adrana.
Podsetila je da je u februaru ove godine u saobraćaj pušteno 32 kilometra na Dunavskom koridoru, što omogućava brzo i sigurno putovanje do Donjeg Milanovca i Kladova.
"To je prelep deo naše zemlje, ali imam utisak da ljudi, najviše zbog lošeg puta, zaobilaze Donji Milanovac, Lepenski Vir i Kladovo. Radi se na završetku još oko 36 kilometara koliko je ostalo na Dunavskom koridoru, dok su 32 kilometra već puštena u saobraćaj. Mislim da to neće biti završeno do kraja godine, ali svakako u prvom kvartalu 2026. godine taj deo Srbije biće pokriven novim, bezbednim i sigurnim putem", istakla je Aleksandra Sofronijević.
Najavila je ulaganja u vodni saobraćaj i istakla da se, pored proširenja i rekonstrukcije luke Prahovo, koja se finansira isključivo iz republičkog budžeta, ulaže i u proširenje kapaciteta luke Bogojevo.
Povezane vesti
"Imamo vrlo značajan projekat koji decenijama nije realizovan, a to je izvlačenje potopljene nemačke flote iz Dunava, gde je 21 brod. To se radi jer je na tom delu Dunava širina plovnog puta 90 metara, a trebalo bi da bude 180 metara, jer samo tako može da se omogući bezbedna plovidba Dunavom", rekla je Aleksandra Sofronijević.
Govoreći o vazdušnom saobraćaju, naglasila je da postoji linija rasta na nacionalnom aerodromu "Nikola Tesla" i da se na ostalim aerodromima beleži povećanje broja putnika.
Prema njenim rečima, posebna radna grupa vlade prati realizaciju izgradnje i ostalih obaveza po koncesionom ugovoru s kompanijom "Vinci", i to sve dobro napreduje.
Povezane vesti
"U skladu s Prostornim planom Republike Srbije, razvija se mreža takozvanih malih aerodroma koji će omogućiti linijski ili vanlinijski avio-prevoz na atraktivnim turističkim destinacijama. Naša zemlja ima izuzetno uređenu regulativu kada je reč o vazdušnom sektoru. Imamo i zakon o dronovima, pratimo najbolje pravne tekovine Evropske unije i usaglašeni smo skoro 100 odsto. Ostaje još nekoliko podzakonskih akata da se donese kako bismo imali potpunu usaglašenost s evropskim i međunarodnim standardima", rekla je Aleksandra Sofronijević za Tanjug.
Odgovarajući na pitanje kakvu građevinsku aktivnost očekuje u Srbiji u narednom periodu, rekla je da je, posle izuzetnog trenda rasta ranijih godina, došlo do zaravnjivanja linije, da poslednjih šest meseci postoje velika ometanja i da se pojavila opšta nesigurnost zbog koje se ljudi teže odlučuju da ulažu novac i grade.
"Međutim, čini mi se da se situacija lagano popravlja, što vidimo po broju podnetih zahteva za građevinske dozvole. U domenu stanogradnje i izvođenja radova na objektima javne namene imamo ponovo mali rast. Nadam se da će ti trendovi biti prisutni i u najskorijoj budućnosti", istakla je Aleksandra Sofronijević.
Dodala je da u Srbiji trenutno postoji oko 170.000 aktivnih gradilišta, i to zakonite gradnje, s građevinskom dozvolom i prijavom radova.
Kada je reč o bespravnoj gradnji, ocenila je da se može nazvati bolešću društva i da se država s njom neuspešno bori još od 1997. godine, te da je u međuvremenu doneto više zakona koji su pokušavali da reše ovaj problem, ali nijedan to nije uspeo u potpunosti.
Prema njenim rečima, trenutno je na snazi Zakon o ozakonjenju objekata koji se primenjuje, a nacrt novog zakona nije u planu.
Istakla je da je to pitanje s kojim država mora da se suoči dok se ne donese novi zakon i da to nije stvar samo jednog ministarstva, već cele vlade.
"Radi se o problemu koji zahteva kolektivnu pamet. Ne možemo to ostaviti nerešenim. Imamo ljude koji su uredno podneli zahteve i koji mogu da ozakone svoje objekte u skladu s važećim zakonom. Preporučujem da se to učini. Međutim, kao i posle donošenja svakog zakona, imamo novu bespravnu gradnju. Iako je bespravna gradnja od 2000. godine krivično delo, niko se na to ne obazire. Raduje me činjenica da je Treće osnovno tužilaštvo krenulo da donosi rešenja, čak i da određuje pritvore za bespravne graditelje, jer je to, osim represivna, i preventivna mera protiv nove bespravne gradnje", rekla je Aleksandra Sofronijević.
Navela je da se planira da Srbija do kraja godine dobije Prostorni plan i dodala da naša zemlja ima elektronske građevinske dozvole te da je u top 10 zemalja na svetu na poslednjoj listi "Doing Business" Svetske banke po brzini izdavanja građevinskih dozvola.
"Šta to vredi ako nemate plan? Onda nemate mogućnost ni da izdate dozvolu. Planovi su slovo A u azbuci. Prostorni plan Republike Srbije ono je što je ustav za svaku državu u svojoj oblasti, u oblasti planiranja i uređenja prostora. Donošenje Prostornog plana započeto je 2021. godine, održane su sve javne rasprave, ali od tada se ništa nije događalo", rekla je Aleksandra Sofronijević.
Istakla je da je njen predlog bio da vlada donese odluku da se ponovo održi javna rasprava o Prostornom planu Srbije i da će on važiti od 2025. do 2035. godine.
Prostorni plan, kako je naglasila, nalazi se na vrhu piramide i s njim moraju da se usaglase svi planovi nižeg reda.
Aleksandra Sofronijević poručila je da svi zakoni u oblasti gradnje moraju da se poštuju i da je cilj da više ne bude ni divlje gradnje ni divljih gradilišta.
"Kao ministarka trudiću se da se od početka do kraja poštuju zakoni kako nam se više nikada ne bi desilo ono što se dogodilo u Novom Sadu, a što je ostavilo trag na svima nama", naglasila je Aleksandra Sofronijević.
Sofronijević: Srpski tag za putarinu počeće do 1. jula da se koristi i u Grčkoj
Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević izjavila je da će srpski tag za elektronsku naplatu putarine početi do 1. jula da se koristi i u Grčkoj, na celoj teritoriji te zemlje.
"U finalnoj smo fazi pregovora i sa Grčkom. Pre dve ili tri nedelje održala sam sastanak sa ministrom saobraćaja Grčke i načelno smo dogovorili da ovlašćeni predstavnici oba ministarstva nastave rad, zbog nekih problema koje su Grci imali, jer koncesionari nisu mogli da se dogovore. Ministar Dimas mi je rekao da je taj problem prevaziđen i da će jedinstveni tag moći da se koristi kroz celu teritoriju Grčke", rekla je ona.
Sofronijevićeva je navela da je softver Puteva Srbije za naplatu putarine "Toll for All" vrlo prilagodljiv i da je kada se postigne dogovor sa nekom državom o korišćenju jedinstvenog taga, potrebno od tada otprilike oko mesec dana da sistem počne da funkcioniše.
"Očekuje se, jer ne mogu da kažem sa potpunom sigurnošću, ali se radi na tome da za Grčku taj jedinstveni tag profunkcioniše do 1. jula ove godine, što bi značajno olakšalo svim našim građanima koji odlaze u Grčku na odmor", rekla je ona.
Podsetila je da se srpski tag već koristi za putarinu na teritoriji Severnom Makedonijom, Crne Gore i Hrvatske i dodala da su pregovori u završnoj fazi i sa Republikom Srpskom. Ona je rekla da se radi i na tome da se smanje čekanja na graničnim prelazima.
"Što se tiče granica i čekanja, naravno svi se jako nerviramo kad na suncu čekamo po više sati na graničnim prelazima. Ministar Dimas me je obavestio, pošto je Bugarska ušla u Šengen zonu, da će većina carinika koji su bili na bugarskoj granici biti prebačeni na Evzoni kao najveći granični prelaz između Severne Makedonije i Grčke, gde dolaze i naši građani. Time će biti omogućen brži protok ljudi i robe", rekla je Sofronijevićeva Tanjugu.
Dodala je da Grci rade i na proširenju prelaza Evzoni. To je lepa vest za sve naše građane koji će ovog leta putovati u Grčku, naglasila je Sofronijevićeva.
Komentari (0)