Šta EXPO 2027 znači za Beograd i Srbiju: Dimitri Kerkentzes za Euronews o specijalizovanoj svetskoj izložbi

Gost intervjua dana bio je Dimitri Kerkentzes, generalni direktor Međunarodnog biroa za izložbe.

Za Euronews Srbija govorio je o izazovima sa kojima će se Beograd kao domaćin specijalizovane EXPO izložbe suočiti, ali i benefitima koje i Beograd i Srbija mogu da imaju od izložbe koja će trajati tri meseca, a predviđa se da bi moglo da je poseti i više od tri milona ljudi. 

Evo nas na otprilike 700 dana do otvaranja EXPO-izložbe u Beogradu. Kako vama izgleda sa ove vremenske distance? Da li će sve biti spremno u roku? 

Siguran sam da će sve biti spremno, ali potpuno je očekivano što me to pitate. Pre samo mesec dana otvorili smo EXPO u Osaki, u Japanu, a kad smo bili na nekih godinu dana od otvaranja, često se čulo upravo, neće biti spremno. Tako da je to jedan uobičajen strah. Obišao sam gradilište, mislim da se vidi progres, obrisi samih paviljona. Što se tiče EXPO sela, to je sada već spektakularan pomak u odnosu na ono što sam video kad sam prošli put bio ovde. Mislim da je važna i brzina kojom se zemlje učesnice prijavljuju, jer vi možete izgraditi sve što je vezano za EXPO, ali potrebne su vam zemlje koje će tu imati svoje paviljone. To je uvek najveći strah organizatora, da li će države hteti da dođu. U Srbiji je prijavljivanje počelo u novembru prošle godine i u ovom trenutku imate prijavljenih više od 110 država, a to mi govori da je entuzijazam ogroman i da mnogi žele da dođu u zemlju u kojoj se EXPO održava prvi put.

Planirano je oko deset hiljada događaja, više od stotinu zemalja učesnica, tri do četiri miliona posetilaca. Da li Beograd ima kapacitete za ove brojeve? 

Mislim da da, zato što ne zaboravite da smo nekoliko godina upoznavali Srbiju i Beograd tokom takmičenja. Vi ste bili jedna od pet zemalja, dakle nije bilo lako uopšte. Mislim da Beograd još ima posla da uradi, što se tiče infrastrukture koja mora biti izgrađena, ali to nije iznenađenje. Mi smo to znali kada smo vas birali kao kandidata. Šta grad domaćin mora da ima? Ali voleo bih da istaknem, nije reč samo o Beogradu, već o celoj Srbiji. Dakle, možete koristiti lokacije širom Srbije da organizujete neke događaje. Znate, EXPO mora da bude nacionalna zabava, ne samo lokalna, da ima uticaja na svakog građanina zemlje domaćina. Nisam zabrinut, na svemu što je potrebno već radimo. 

Šta će Beograd moći da ponudi drugačije od prethodnih, specijalizovanih EXPO-izložbi? 

Što se mene tiče, EXPO izložbe su neuporedive, kao narandža i jabuka. Svaka od njih je veoma lična za svoju državu domaćina i vrlo je nefer porediti ih. Svaka od njih je imala drugačiji cilj šta želi da postigne. Za mene je važno to što je Srbija prvi put domaćin, ali prvi put je i jedna ovakva izložba u regionu. Očekujem originalnost i da region oseti uticaj i od samih posetilaca koji će doći ovde zbog EXPO-a. To je možda oko četiri miliona ljudi koji će doći ovde na par dana zbog izložbe, a onda će želeti da nastave dalje i obiđu još nešto.

Sada ste rekli da ne treba da upoređujemo izložbe, ali da li možda možemo da naučimo nešto iz iskustava prethodnika i da ne ponovimo neke greške prethodnika? 

Ne treba porediti same projekte, ali postoje standardi u organizaciji koji su isti za sve. Imate izložbeni prostor, znamo veličinu, imate paviljone učesnica i ono gde mi možemo da pomognemo, što jeste naš zadatak. Da upravo ono što nije valjalo u nekim prethodnim organizacijama, proverimo zašto je to tako bilo i da predupredimo. Naravno, može mnogo da se nauči od Astane i njihovih specijalizovanih izložbi, ali i od Osake gde se upravo održava izložba. Tamo je tim iz Srbije čiji je zadatak između ostalog i da posmatra i uoči moguće greške, jer želimo da svaka država domaćin bude otvorena i udobna za one koji učestvuju. Zato moramo da se osvrnemo na sva prethodna iskustva i da osiguramo da se ne ponove iste greške. Svi budu spremni za otvaranje, mada se susreću sa pitanjem da li će biti tako. Znate, tu se susreću različite kulture. Ono što je za jedne brzo, za druge je sporo. Takođe, događa se i da neke države odustanu iz različitih razloga. Nije neuobičajno. Na primer, tri ili četiri zemlje su odustale od izložbe u Osaki. Mediji su to predstavili kao nešto neuobičajno, a u stvari nije.

Euronews Srbija

Koji su benefiti za organizatore ovakvih izložbi? Šta Beograd dobija? 

Pre svega, ceo svet će gledati u Beograd ta tri meseca. Fokus će biti na Beogradu. Ceo svet će gledati šta se dešava na izložbi, koje su poruke i vrednosti koje su izašle sa tog konkretnog EXPO-a. Ne znam da li neki drugi događaj na taj način privuče pažnju javnosti na tri ili šest meseci. Takođe, EXPO uvek treba da utiče na razvoj grada domaćina, na bolji kvalitet života građana, na izgradnju infrastrukture. Dobro je uvek imati na umu šta je nasleđe izložbe. Ne možete da pokrenete projekat koji neće imati nasleđe. To je prvo što tražimo. Pokažite nam šta ostaje posle izložbe. Tako ćete razumeti šta vam i treba od infrastrukture. Prvo što me pitaju, ovaj EXPO košta 1,2 milijarde evra. Kako se oporaviti od toga za tri meseca? Reći ću vam iskreno i jednostavno. Nikako. Ne možete se oporaviti za tri meseca. Najskuplja je svakako infrastruktura, ali znamo da ako sagradite aerodrom ili metro, prugu, to će vam se isplatiti tek za dve ili tri decenije. Zato insistiramo na nasleđu. Razlog za investiranje u infrastrukturu mora da postoji i posle samog događaja. EXPO treba da bude katalizator nečeg velikog što tek dolazi. Mora se investirati pametno i u interesu građana. 

I na kraju, šta ćete prvo posetiti kada EXPO bude otvoren?

To je nešto na što ne mogu da odgovorim ovako rano, jer morate da znate kako će svi paviljoni izgledati. Ali da budem iskren, prvi paviljon koji obiđem na svakom EXPO-u je nacionalni. Zato ću i ovde prvo obići paviljon Srbije. Ti paviljoni nemaju ograničenja, limite prostora. Evo, na primer, paviljon Japana u Osaki je spektakularan. On je nacionalni paviljon u fokusu. Na dan otvaranja, ako budemo ovde, otići ću pravo u prostor gde se Srbija predstavlja i zatim obići ostale izložbe.