Starosna granica za odlazak u penziju širom Evrope raste: Gde se građani penzionišu najmlađi, a gde najstariji?

Životni vek i broj godina provedenih u penziji rastu širom Evrope. Kao odgovor na to, mnoge zemlje povećavaju starosnu granicu za odlazak u penziju. Danska je već odlučila da je poveća na 70 godina do 2040. godine. Nekoliko drugih evropskih zemalja takođe je usvojilo zakone kojima se predviđa povećanje granice u narednim godinama. Prema OECD-u, Danska će prednjačiti do 2060. godine, s očekivanom penzijom u 74. godini.

Koje su trenutne i projektovane starosne granice za penziju širom Evrope? Koje zemlje imaju najviše granice? Postoji li rodni jaz u penzionisanju? Koliko će se starosna granica razlikovati za one koji danas odlaze u penziju i one koji tek ulaze na tržište rada?

Euronews je istraživao starosne granice i buduće trendove u Evropi, na osnovu izveštaja OECD-a "Pensions at a Glance".

Do 2022. godine, zakonska starosna granica za penziju u EU kretala se između 62 i 67 godina za muškarce, dok je za žene bila između 60 i 67 godina. Kada se u obzir uključe i UK, zemlje EFTA i kandidat Turska, Turska se ističe kao veliki izuzetak, sa starosnim granicama od samo 49 godina za žene i 52 za muškarce.

Prosečna starosna granica za penziju u EU iznosi 64,7 godina za muškarce i 63,8 godina za žene.

Nordijske zemlje imaju najviše starosne granice

Tri nordijske zemlje — Danska, Norveška i Island — imaju najvišu starosnu granicu za penziju, koja iznosi 67 godina za oba pola. Starosna granica je takođe iznad 65 godina u više drugih zemalja, uključujući Holandiju (66,6), UK i Irsku (obe 66), Nemačku (65,8) i Portugal (65,6).

Druge zemlje sa granicom od 65 godina uključuju Austriju, Poljsku, Rumuniju, Mađarsku, Hrvatsku, Švajcarsku, Belgiju, Italiju, Španiju i Kipar.

Među pet najvećih evropskih ekonomija, Francuska ima najnižu granicu (64,8), iako je razlika mala. Ipak, prema Izveštaju o starenju za 2024., građani Francuske mogu se penzionisati kada dostignu minimalnu starosnu granicu — 62 godine za one rođene do 1960. i 64 godine za rođene 1968. ili kasnije.

profimedia

Ako se izuzme Turska, Grčka, Luksemburg i Slovenija imaju najnižu granicu za muškarce (62 godine), a i žene u tim zemljama se penzionišu sa 62. Najniža granica za žene je u Austriji i Poljskoj – 60 godina.

Rodni jaz u starosnoj granici za penziju

U 23 zemlje muškarci i žene se penzionišu u isto vreme. U preostalih devet zemalja, muškarci se penzionišu kasnije. Najveće razlike su u Austriji i Poljskoj – čak pet godina. Razlika je takođe tri godine ili više u Rumuniji, Mađarskoj i Turskoj.

U proseku, u EU, rodna razlika u penzionisanju iznosi 0,9 godina.

Buduće starosne granice do 2060.

Prema OECD-u, na osnovu već uspostavljenih veza između dužine života i starosne granice, predviđa se povećanje penzione starosti u 20 zemalja za muškarce i u 24 zemlje za žene (od ukupno 32 analizirane). Neki od ovih planova već su zakonodavno potvrđeni.

Za one koji ulaze na tržište rada 2022. godine, buduće granice će se kretati od 62 do 74 godine za muškarce i od 60 do 74 godine za žene do 2060.

Prosečna granica u EU biće 66,7 godina za muškarce i 66,4 godina za žene.

Danska: Penzija sa 74 godine do 2060.

Danska će, prema predviđanjima, imati najvišu granicu do 2060. — 74 godine za oba pola.

Slede Italija i Estonija sa 71, zatim Holandija, Švedska i Kipar sa 70.

Finska i Slovačka dostići će 69 godina, a Portugal 68.

Pet zemalja — uključujući UK, Nemačku, Belgiju, Norvešku i Island — zadržaće granicu od 67. Irska i Grčka će takođe preći 65, dostižući 66 godina.

profimedia

Sve nordijske zemlje biće iznad proseka EU. Prema podacima Finskog centra za penzije, više zemalja već je zakazalo povećanja: Belgija na 67 do 2030, Danska na 69 do 2035, a UK na 68 do 2046.

Hoće li ostati rodne razlike u budućnosti?

Slovenija i Luksemburg zadržaće najnižu granicu za muškarce — 62 godine, dok će Poljska imati najnižu za žene — 60.

U četrnaest zemalja buduća granica za muškarce je 65 godina, dok će za žene u nekim od njih ostati niža.

Do 2060. godine, rodna razlika u granici za penziju gotovo će nestati u Evropi, ostajući samo u Poljskoj, Mađarskoj, Rumuniji i Turskoj.

Gde će se granica najviše povećati?

U poređenju onih koji su se penzionisali 2022. i onih koji ulaze na tržište rada iste godine, Turska će zabeležiti najveći rast — 13 godina za muškarce i 14 za žene.

U Danskoj će porasti za 7 godina za oba pola. Inače, Danska je 2021. godine bila druga u EU po prosečnoj potrošnji na penzije po korisniku, kako nominalno, tako i po standardima kupovne moći (PPS).

Estonija, Slovačka, Italija, Švedska i Kipar takođe će povećati granicu za pet ili više godina do 2060.

Naravno, starosne granice mogu varirati za one koji rano započnu radni staž ili imaju specifične okolnosti.

U proseku, penzije u EU iznose oko 60 odsto zarade iz kasnijeg radnog perioda. U mnogim zemljama taj procenat pada ispod 50 odsto, što penzionerima otežava održavanje pristojnog životnog standarda.