Počinju pregovori o rastu minimalca: Da li su predlozi iz Nemanjine 11 prihvatljivi za sindikate i poslodavce
Komentari19/06/2025
-13:57
U Vladi Srbije počinju pregovori o minimalnoj ceni rada. Ministarstvo finansija predložilo je povećanje i to u dve faze, čime bi minimalac od 1. januara iznosio oko 550 evra.
Da li su predlozi iz Nemanjine 11 prihvatljivi i za sindikate i za poslodavce, šta da očekuju preduzetnici, a šta radnici? O tome su za Euronews Srbija govorili Ljiljana Pavlović iz Unije poslodavaca Srbije i Aleksandar Radojević iz Saveza samostalnih sindikata Srbije.
Pavlović je rekla da većina poslodavaca smatra da postoji prostor za povećanje minimalca, ali samo uz adekvatnu podršku države. Radojević ističe da je to dobra i ohrabrujuća vest, ali da će to povećanje najmanje da oseti javni sektor.
O povećanju se, kaže Pavlović, priča jako dugo, a kako dodaje, među članovima Unije rađeno je konsultacija da se vidi kakvi su stavovi po pitanju tog rasta i ispostavilo se, kao i prethodnih godina, da dve trećine poslodavaca smatra da postoji prostor za povećanje minimalne cene rada, ali samo ukoliko je i država spremna da podrži taj rast, da taj rast ne padne samo na teret poslodavaca.
U ovom trenutku država je spremna, smatra Radojević.
"Mislim da ima sad u ovom trenutku dovoljno sluha, pa ćemo videti kako to ide i u kojem pravcu ide. Ali u svakom slučaju jeste ohrabrujuća i dobra vest. Mislim da će se stvoriti ta navika da svake godine pratimo te parametre i da reagujemo u skladu sa tim", rekao je on.
Pavlović napominje da treba pratiti i neke druge parametre, kao što je kretanje privrednog rasta u Srbiji.
Povezane vesti
"Jedno su želje, drugo su mogućnosti. Ono što su neki njihovi predlozi, a pritom naravno i kritike za vladu, jeste pre svega nedostatak tih nekih konkretnih i većih mera podrške za mikro, mala i srednja preduzeća. Da ostavimo po strani one ključne probleme, to su zaista visoki troškovi poslovanja, visoki troškovi posebno na zaradu, tu postoje i neki predlozi da osim povećanja tog neoporezivog dela zarade koji je najavljen i koji konkretno mala preduzeća najmanje i osete, jer imaju mali broj zaposlenih, benefite najviše vidi na uštedama koje ostvare zapravo kompanije koje zapošljavaju veliki broj ljudi, odnosno velike kompanije. I u tom smislu idu negde neki njihovi predlozi da zapravo minimalna zarada ne bi trebala da bude ni oporezovana", rekla je ona.
Radojević kaže da je sama minimalna zarada krenula da raste, pa smo uzeli nju kao reper za određivanje zarade, što jednostavno ne treba tako da bude. Njih, kako dodaje, zanima prosečna zarada.
"Država tu mislim da ima veliku odgovornost i brine, i u ovom projektu sad o podizanju sigurno će pomoći poslodavcima smanjujući odgovarajuće poreze i doprinose. S druge strane, imamo preduzeća koja imaju stvarno dobro poslovanje, ali opet svojim zaposlenima isplaćuju minimalnu zaradu. Da pravite tu konkurentnost na pravima zaposlenih, ja mislim da dugoročno stvarno nije dobro. Još imam jednu stvar, a to je da ta minimalna zarada, možda povećanje, možda će najmanje da oseti javni sektor, što jeste problematično. Minimalna zarada se povećava na primer meni, koju već primam, a vi koji imate na primer duplo veću zaradu, jer radite neki stručniji posao od mene, vama se ne povećava. To znači ja vas polako pristižem. I to u javnom sektoru imamo", rekao je on.
Na pitanje ko će onda najviše osetiti povećanje, Radojević kaže najugroženija grupa ljudi.
"Neki poslodavci će shodno tome povećati i svim svojim zaposlenima. U javnom sektoru teško. Neki će verovatno uspeti ako se definišu kolektivnim ugovorom, ali to je sada 110.000 ljudi, oni će to direktno osetiti kao benefit. I znači im taj novac, i znači im i ovo povećanje. Naravno da im znači, znači i nama kao sindikatu, ali to je opet ugrožena kategorija, jer opet to nije ni približno prosečnoj potrošačkoj korpi" rekao je on.
Pavlović ističe da se minimalna cena rada odražava može odraziti na rast drugih zarada.
"Svako povećanje svakako dovodi i do rasta zarada svih ostalih u nekoj kompaniji. Neka preduzeća jesu u mogućnosti da isprate taj rast zarada i trude se zaista da ta razlika između najnižih zarada, a znamo da najniže zarade u privatnom sektoru primaju uglavnom lica sa nižim ili niskim kvalifikacijama, da ta razlika ne bude velika svakako. Da je u interesu svakog poslodavca da adekvatno plati svakog svog zaposlenog. Ali dolazite u situaciju da imate uvek nekih 20 odsto onih poslodavaca koji su na ivici i koji isplaćuju tu minimalnu zaradu sa velikim poteškoćama. I kada dođe do rasta, pitanje je šta će biti sa njihovim zaposlenima. Mi smo dobili jako puno komentara, posebno na ovu poslednju anketu koju smo radili, gde su ljudi navodili da su nakon jako puno godina ipak morali da pribegnu i toj meri da neke svoje zaposlene teška srca otpuste, jer prosto nisu mogli da finansiraju zarade za sve zaposlene. Zato nam je jako važno da vodimo računa da taj rast ipak prati neka adekvatna podrška države, jer mi ovde pričamo i o ugroženim poslodavcima, isto kao što i pričamo o radnicima sa najvećim primanjima", rekao je on.
Povezane vesti
Radukić: Vlada kao pregovarač mora da zaštiti obe strane
Sagovornica Euronews Srbija bila je i Snežana Radukić, profesorka Ekonomskog fakulteta u Nišu, koja je rekla da pregovori u okviru Socio-ekonomskog saveta nisu uvek imali dogovor na kraju, da je dolazilo i do obustavljanja, ali da se nada da će sada doći do konsenzusa svih partnera tako što će se prihvatiti povećanje minimalne zarade jer ekonomski parametri koji stoje u pozadini ovakve akcije idu u prilog tome da do toga dođe.
"Veoma je teško da dođe do dogovora između ove dve suprotstavljene strane zato što svaka strana ima svoj način preračuna minimalne zarade. Ako gledamo predstavnike reprezentativnih sindikata, oni se zalažu da minimalna zarada bude na nivou potrošačke korpe što je naravno garant za očuvanje životnog standarda radnika i stanovništva. Ako pritom uzmemo u obzir da je stalni rast prosečne zarade u Srbiji prisutan to znači da bi trebalo konačno da dođe i do rasta minimalne cene rada. Unija poslodavaca sa druge strane smatra da to povećanje minimalne zarade mora da bude u realnim ekonomskim okvirima, a to znači usklađeno sa BDP i inflacijom u zemlji", rekla je ona.
Dodaje da je problem u tim pregovorima prihvatanje Unije poslodavaca zarade koji bi naravno u direktnom uticaju oni morali da isplate.
"Zbog toga imamo i mali otpor u smislu traženja pomoći od strane države, da država ponovo isplati povećanje poslodavcima u smislu povećanja neoporezivog dela te zarade ili smanjena doprinosa na zarade", navela je ona.
Na pitanje koliko u budžetu ima prostora za povećanje neoporezivnog dela zarade i da li to može da bude trajno rešenje, profesorka napominje da svako povećanje zarada povećava agregatnu tražnju na teritoriji Srbije koja neminovno dovodi do promene drugih ekonomskih parametara.
"Ključan je inflacija, i ako osmatramo taj uticaj povećanja plata na povećanje agregatne tražnje i na inflaciju, moramo da gledamo i na to što mi ekonomisti zovemo novčana iluzija, da ne dođe do toga da to povećanje zarada kod radnika ustvari stvara tu iluziju viška novca i mogućnosti kupovine, a da realno mi za tu povećanu zaradu možemo kupiti manje proizvoda i usluga. Da ne bismo upali u taj paradoks moramo voditi računa da taj rast zarada bude realan u okvirima mogućnosti privrede", dodala je ona.
Vlada, kako dodaje, kao neutralni pregovarač u ovom procesu mora da zaštiti interese obe stane, sa jedne poslodavaxa, sa druge radnike.
"Osvrnula bih se na životni standard radnika u Srbiji i zemljama u regionu je veoma ugrožen kao što sami osećamo i znamo zato što je cilj da naša minimalna zarada bude u nivou minimalne potrošačke korpe, kod nas je slučaj da 54 procenta naše plate ide na pokriće osnovnih životnih namirnica, režija, računa", rekla je ona.
Opširnije pogldajte u video prilozima.
Komentari (0)