Nova deonica auto-puta "Miloš Veliki": Koji su benefiti i zašto je potrebno dežurstvo hitnih službi
Komentari21/07/2025
-17:05
Najteža deonica, najduži tuneli, pomeranje rokova zbog specifičnih uslova rada, sve to obeležilo je 20 kilometara nove deonice auto-puta "Miloš Veliki", od Pakovraća do Požege. Saobraćaj na ovoj trasi funkcioniše od 6. jula. Ekipa Euronews Srbija je na naplatnoj rampi Prilipac kod Požege proveravala koji su benefiti nove deonice, kako saobraćaj funkcioniše na ovoj novoj deonici i zašto je potrebno dežurstvo hitnih službi.
Nova deonica je otvorena za saobraćaj pre 15 dana, a za to vreme po podacima "Puteva Srbije" prošlo je ukupno više od 200.000 vozila.
Zamenik direktora Javnog preduzeća "Putevi Srbije" Miodrag Poledica kaže za Euronews Srbija da praktično dnevno tom deonicom prolazi najmanje od 13.000 do 14.000 vozila svakog dana u oba smeru.
On navodi da je najjači intenzitet saobraćaja petkom, subotom i nedeljom kada tom deonicom prođe između 15.000 i 16.000 vozila.
Poledica navodi da radnim danima prođe između 10.000 i 12.000 vozila.
"U poređenju sa postojećom magistralom koja prolazi kroz Očarsku-kablarsku klisuru, mi mislimo da danas svega tamo prolazi oko 1.500-2.000 vozila. Praktično kompletan saobraćaj, ili 90 odsto saobraćaja, prešlo je na novu otvorenu deonicu auto-puta u ovoj dužini od 19,5 kilometara", rekao je Poledica.
Ovčarsko-kablarska klisura je nezgodnija saobraćajnica i bilo je dosta udesa na tom delu Ibarske magistrale.
Povezane vesti
"Prema podacima sa kojima raspoložemo, od 2022. do 2024. godine, znači u poslednje tri godine na postojećoj magistrali koja prolazi od Čačka preko Kratovske stene pa sve do Požege, evidentirano je 28 saobraćajnih nezgoda sa nastradalim licima. Nastradala lica, znači povređena i poginula lica, gde je ukupno takvih bilo 60. Veliki broj saobraćajnih nezgoda sa velikim brojem nastradalih lica", rekao je Poledica.
On je rekao da ako bi se napravilo poređenje auto-puta "Miloš Veliki" koji je otvoren od Beograda pa sve do Čačka, sa Ibarskom magistralom, u periodu 2016. kada nije postojao auto-put "Miloš Veliki", na toj magistrali je bilo 128 saobraćajnih nezgoda godišnje sa nastradalim licima.
"Otvaranjem auto-puta 'Miloš Veliki' sve do Čačka, zaključno sa 2024. godinom, evidentirano je u 2024. godini 38 saobraćajnih nezgoda na Ibarskoj magistrali. Dakle, za 70 procenata je smanjen broj saobraćajnih nezgoda otvaranjem autoputa 'Miloš Veliki' u poređenju sa Ibarskom magistralom. Mi taj trend očekujemo da će biti i ovde. Kroz Ovčarsko-kablarsku klisuru, nećemo imati više 28 saobraćajnih nezgoda i 60 nastradalih lica. Možemo da očekujemo taj trend smanjenja i za 70 procenata, kao što je to slučaj od Beograda do Čačka", navodi Poledica.
Kakva je povezanost auto-puta sa lokalnim saobraćajnicama?
Nova deonica auto-puta "Miloš Veliki" mnogo znači za opštine u zapadnoj Srbiji, pa se tako sada od Beograda do Zlatibora stiže za dva sata.
Instagram.com/buducnostsrbije
Uskoro će i Sabor trubača u Guči, tako da je opština Lučani takođe dobila dosta pogodnosti zbog otvaranja nove deonice, pa se postavlja pitanje kako funkcioniše komunikacija auto-puta sa lokalnim putevima u tom kraju.
Poledica je rekao da od Beograda do Požege, Ibarskom magistralom u zavisnosti odakle se kreće, ima od 175 do 180 kilometara, a da sada postoji 150 kilometara punog profila auto-puta, pa se od Beograda do Požege stiže za malo više od sat vremena i 15 minuta, za razliku od ranijeg putovanja od bar dva sata.
"Ako se napravi zastoj na Ovčarsko-kablarskoj klisuru, to je moglo da bude daleko više. Do Zlatibora nije moglo da se stigne bez tri, tri i po sata. Sada će se od Beograda do Zlatibora stizati za malo više od dva sata. Pored, skraćenog vremena putovanja i veće bezbednosti saobraćaja, želeo bih da napomenem da je ovih 19,5 kilometara ostvarilo dobru vezu sa postojećom mrežom državnih puteva koji gravitiraju ovoj deonici koja je puštena u saobraćaj", rekao je on.
Povezane vesti
Poledica objašnjava da je auto-put povezan na početku deonice u Pakovraću kružnim tokom sa postojećim magistralnim putem Čačak-Požega.
"Drugu saobraćajnu vezu ostvarili smo u Lučanima sa postojećim putem Lučani-Guča putem kružnog toka, takođe iza naplatne stanice. Treće povezivanje smo ostvarili baš ovde na mestu u Prilipcu kružnim tokom kojim se povezuje postojeći državni put Požega-Arilje-Ivanjica. Dakle, povezivanjem auto-puta sa postojećom mrežom državnih puteva omogućili smo i stanovništvu, ali i privredi laku komunikaciju sa auto-putem da mogu da svoje potrebe u toku dana obave na jedan elegantan i komforan način, a što je najvažniji i bezbedan način. Dakle, i privredi i građanima je ostvaren dobar pristup auto-putu", naglasio je Poledica.
Bezbednost i "zlatni sat"
Kada je reč o bezbednosti, postavlja se pitanje šta su "Putevi Srbije" konkretno uradili kako bi se pojačala bezbednost.
Poledica ističe da su "Putevi Srbije", bez obzira na uredbu koja je stupila na snagu, bili u obavezi da primenjuju najviše standarde kada je u pitanju bezbednost saobraćaja.
Tanjug/JP „Putevi Srbije“
"Ti standardi se ogledaju i u nacionalnoj strategiji za bezbednost saobraćaja gde je sasvim normalno da u blizini ovih saobraćajnih koridora gde je velika frekvencija saobraćaja i gde se očekuje u letnjem periodu još više saobraćaja nego u odnosu na ove brojke koje smo pomenuli da u neposrednoj zoni postoje hitne službe koje treba da odreaguju u slučaju potrebe", rekao je on.
Hitne službe su, dodaje on, na prvom mestu vatrogasne jedinice, saobraćajna policija i hitna pomoć.
"Tu je termin 'zlatni sat' jako poznat ljudima koji se bave bezbednošću saobraćaja, jer svetska praksa je pokazala da što je kraće vreme odziva hitnih službi, postoji šansa da se 50 odsto ljudskih života spasi u tih prvih sat vremena. Poštujući i nacionalnu strategiju i zakonodavni okvir, Putevi Srbije se samo usklađuju sa svim merama koje su već odranije poznate i mi ćemo nastojati da ova deonica, kao što je i ovih prvih 15 dana bila bezbedna za saobraćaj, to bude sa svim ovim merama koje moramo da radimo", naveo je on.
Osim pomenutih stručnih službi, Poledica je rekao da su u operativnom centru za upravljanje u tunelima, koji se nalazi u blizini tunela Munjino brdo, 6-7 specijalizovanih jedinica.
On objašnjava da su to obučeni ljudi koji prate saobraćaj na dnevnom nivou i utiču na to da se izbegne bilo kakav vanredni događaj.
Komentari (0)