Inflacija u junu viša od očekivane: Koji teg može da povuče cene na dole?
Komentari22/07/2025
-19:03
Međugodišnja inflacija u Srbiji u junu je dostigla 4,6 odsto i tako je ponovo izašla iz ciljanog koridora. Hrana je poskupela 6,7 odsto u odnosu na jun prošle godine, voće za čak 31,6 odsto i povrće za 11,3 odsto. Glavni krivac, kako kažu Narodnoj banci Srbije, leži u lošim vremenskim uslovima koji su desetkovali poljoprivredne prinose. Postavlja se pitanje da li je reč o sezonskom skoku cena koji će već tokom jula početi da se smiruje ili se mogu očekivati dodatna poskupljenja.
U NBS navode da je na mesečnom nivou, rast potrošačkih cena na domaćem tržištu u junu iznosio 0,9 odsto, uz najveći doprinos cena voća, usluga, mesa i naftnih derivata.
Finansijski konsultant Vladimir Vasić kaže za Euronews Srbija da je uloga centralnih banaka, pa i Narodne banke Srbije da drži monetarnu stabilnost, odnosno da kurs bude dobar i da cenovna stabilnost bude odgovarajuća, u koridorima tri odsto, plus-minus 1,5 odsto.
"Izašli smo malo van tog koridora i stiglo je i objašnjenje Narodne banke Srbije šta se dešava. Čini mi se i da ne mora da nam Narodna banka Srbije objašnjava. Mi to osetimo kada odemo na pijacu i vidimo koliko je taj naš dinar, odnosno 1.000 dinara, šta zapravo za njega može da se kupi", rekao je on.
Vasić dodaje da iz meseca u mesec za istu kupovinu na pijaci potrebno izdvojiti više novca.
"To je taj inflatorni efekat koji postoji. Ono što nas sve uslovno zabrinjava jeste taj rast iz meseca u mesec, odnosno tih 0,9 odsto. Da li je to sezonski? Pretpostavljam da jeste", rekao je on.
Loša sezona u poljoprivredi, grad i suša, kaže Vasić, mogu da budu jedan od razloga, navodeći da se i neki šokovi iz inostranstva prelivaju i na Srbiju.
Povezane vesti
"Međutim, naše tržište spoljnotrgovinsko je Evropska unija i tamo je inflacija oko dva odsto, odnosno, u proseku cela EU zona je 2,6 odsto. S obzirom da je inflacija niža nego što je zapravo kod nas, onda to sve što mi uvozimo nije taj generator inflacije. Negde treba tražiti druge razloge. Svakako, kada pričamo o inflaciji i poljoprivredi, onda je to jedan korak, znači suša, grad. Da li mi imamo rešenje koje nije ad hoc, nego je rešenje koje se posmatra na strateškom nivou, državnom nivou? Šta je to što mi treba da uradimo da bismo smanjili taj rizik koji de facto postoji. Evo, sad je napolju sigurno 35-36 stepeni. Da li će biti hladnije sledeće godine? Verovatno neće", rekao je on.
Vasić kaže da taj efekat zagrevanja planete postoji, ali da moramo da smislimo kako da imamo navodnjavanje i kako da zaštitimo te useve.
"Da li su to te protivgradne mreže koje se stavljaju, koliko to košta, ko će to da subvencioniše i na taj način, vi onda faktički ublažavate rizik koji postoji", naveo je on.
Šta očekivati na jesen?
Prioritet Narodne banke Srbije je da se održi kurs na trenutnom novou, pa se postavlja pitanje na koji način to utiče na inflaciju.
"Mi vidimo tu stabilnost dinara u odnosu na euro, a vidimo klizanje cena. S jedne strane i taj evro u EU nije onakav kao što smo navikli. Zašto? Zato što i kod njih postoji inflacija. Pojedine zemlje su i u EU, i u Evrozoni, imale nekad tu inflaciju iznad 10 odsto, pa imamo sad i Mađarsku koja ima 5,1 odsto inflaciju, koja je deo EU. To govori da i evro gubi na vrednosti. Ne možemo baš kumulativno da sabiramo inflaciju, ali sama činjenica da ako imate inflaciju od dva odsto, pa 10 godina, znači da ste izgubili jednu petinu vrednosti tog evra, odnosno da vam više treba rada, prodaje", kaže Vasić.
profimedia
On je naveo da kurs nije fiksirani, ali deluje da jeste.
"Recimo doznake naših građana koji su otišli u inostranstvo. Oni šalju kroz razne aplikacije, pa čak i u gotovini, to je 3,5-4 milijarde. Imate strane direktne investicije, koje su ove godine nešto manje, i 2024. nešto manje u odnosu na prethodne godine. To može da bude posledica svega što se dešava ovde kod nas, ali nije samo to. Čim je usporavanje privredne aktivnosti u Evrozoni, oni se bave svojim pitanjima, prvo se okrenu ka sebi, pa onda smanjuju investicije. I to može da bude efekat. Treba sagledavati to sa jednog neutralnog aspekta, da bi se razumelo šta su uzroci i da bi se onda primenili odgovarajući lekovi za to", kaže Vasić.
Povezane vesti
Postavlja se pitanje može li se očekivati uskoro vraćanje inflacije u ciljane vrednosti i šta očekuje s jeseni, s obzirom na najave poskupljenju struje, što obično utiče na poskupljanje i svih ostalih proizvoda.
Vasić navodi je to svakako pritisak na kućni budžet, jer će se u slučaju da primanja ostanu ista, veći deo novca izdvajati za te troškove, uključujući struju.
"To je jedan element. Drugi element jeste i za privredu. Treći element, naravno svi koji koriste tu struju, oni neće nauštrb svog profita, nego će probati da to dodaju u cenovnu komponentu koja će takođe pogurati cene na gore. To je neka neminovnost", rekao je sagovornik Euronews Srbija.
"Šta je to što može da se učini, neki teg koji može da povuče cene na dole? To opet zavisi kakva će biti žetva, pšenica, kukuruz, šećerna repa. Mi, zapravo, koristimo kod nas, ali izvozimo. Na toj temi možda možemo malo da usporimo. Mi posmatramo inflaciju kao neku vrstu, blage temperature u ekonomiji. I ona nije dobra", rekao je on.
Vasiš, međutim, dodaje da Evropske unije ima prilično nisku inflaciju, ali ima jako nisku stopu rasta društvenog proizvoda, što opet nije dobro.
"Mi zadržavamo tu neku stopu rasta, oko tri, 3,3 ili 3,4 odsto i to je dobro. Ako birate između jednog i drugog, bolje da rastemo, pa da imamo neku blagu prehladu, nego da ne rastemo a da nemamo inflaciju", kaže Vasić.
On je naveo da je Srbija poljoprivredna zemlja i da je ukupan izvoz poljoprivrednih proizvoda oko pet milijardi evra i da iz godine u godinu raste.
"S druge strane je očigledno da imamo neke sistemske probleme, da li je to broj ljudi koji treba da bere to voće, šta je to što utiče na nedovoljnu ponudu voća, naravno, suša, imali smo mrazeve i to je sve nešto što postoji, ali sad mi se nekako često iznenadimo na našim prostorima otkud sad mraz", rekao je on.
Vasić navodi da su ispod Alpa najbolje jabuke na svetu upravo zato što imaju način kako da utiču na mrazeve koji se pojavljuju.
"To je sistem takođe koji košta, ali neko to mora da investira. Naša proizvodnja je pojedinačno mala, pa nedovoljno je radne snage. Da li aplicirate ili iskoristite neke mašine koje mogu da zamene radnike, to je takođe pitanje. Mi se nismo mnogo odmakli od tih usitnjenih parcela, usitnjenih poseda gde zapravo ove mere o kojima ja pričam, a koje jesu neki investicioni ciklus, ne možete tek tako da primenite", rekao je Vasić.
Na pitanje da li inflacija može eventualno da pogura i kamate na kredit, Vasić kaže da je Srbija bankocentrično tržište i da ne postoje neke alternative sa stanovišta ponude gde staviti novac.
"Vi imate neki novac na raspolaganju, štedeli ste. Gde ćete sa njim? Ili da potrošite ili da stavite u slamaricu, što ne preporučujem, ili ćete staviti u banku pa dobijete neku kamatu, makar ona bila na nivou inflacije, samo da vam ne obezvredi novac. I nema tu alternativa, a onda, s druge strane, sav novac koji cirkuliše, 92-93 odsto, nalazi se u bankarskom sektoru. I to je nešto što bankari koriste", kaže on.
S druge strane, dodaje on, gde naći novac - on se pozajmljuje od banke i opet se kuca na vrata banaka.
"Nama su te kamate nešto više nego što je negde u okruženju. A s druge strane i naša navika i finansijska pismenost, odnosno, rekao bih, nepismenost, jeste zapravo takva da mi 50 odsto svih kredita uzimamo gotovinske kredite, što je jedan od najskupljih proizvoda", rekao je Vasić.
On je zaključio da u Srbiji ne postoji svest o tome kako da upravljamo novcem.
Komentari (0)