Profesorka Mitrović za Euronews Srbija o carinskom udaru SAD na Aziju: Kina glavna meta, pokazala je da ima adute
Komentari25/07/2025
-15:46
Tokom prethodnih deset godina mogli smo da čujemo da će 21. vek biti vek Indopacifika, što se moglo videti kada je Donald Tramp uveo carine čitavom svetu. Jedan od njegovih glavnih ciljeva jeste ekonomsko usporavanje Kine. Međutim, na udaru su se našli američki višedecenijski saveznici Japan i Južna Koreja. Tokio je ove nedelje uspeo da nađe kompromis sa Vašingtonom. Predviđene recipročne carine na japanske proizvode su spuštene sa 25 na 15 odsto, a time je obuhvaćena i autoindustrija koja je prethodne godine činila trećinu ukupnog izvoza ove zemlje u SAD. Profesorka na Fakultetu političkih nauka Dragana Mitrović kaže za Euronews Srbija da je postizanje sporazuma SAD i Japana delimičan uspeh i da će se tek videti na šta je japanska strana pristala.
Japan se takođe obavezao da će investirati 550 milijardi dolara u američku ekonomiju i da će ukloniti sve trgovinske barijere na američke automobile i poljoprivredne proizvode.
Trampove nagle poteze zemlje izlazećeg sunca dočekala je sa usporenim ekonomskim rastom, sve starijim stanovništvom i javnim dugom koji sačinjava rekordnih 235 odsto BDP-a.
Mnogi komentatori su dogovor videli kao uzor za susednu Južnu Koreju koja se suočila sa istom stopom od 25 odsto.
Pregovori su za sada otkazani zbog, kako je navedeno, nepoklapanja termina sa američkim ministrom finansija Skotom Besentom.
Seul je najveći izvoznik čipova na svetu, ključnih komponenti u trci za razvoj veštačke inteligencije.
Trampovu zamerku da Južna Koreja treba da plati mnogo više za 28.000 američkih vojnika, Seul pokušava da zakrpi moćnom brodogradnjom i ponudom da održava američku mornaricu.
Povezane vesti
Zemlja se poslednjih nekoliko meseci suočila sa najdubljom političkom krizom, nakon što je bivši predsednik Jun Suk Jeol nezakonito proglasio vanredno stanje.
Iako bi obe zemlje mogle energetski da se obavežu za finansiranje američkog gasovoda na Aljasci, potencijalne pukotine nastale Trampovim nediplomatskim pristupom pokušava da iskoristi Kina.
Peking, Tokio i Seul su održali prvi sastanak šefova diplomatije i prvu ekonomsku rundu pregovora posle pet godina.
Takođe je najavljen sastanak trojice šefova država i vlada, što se nije desilo još od 2012. godine.
Tanjug/Arne Dedert/dpa via AP
Novi predsednik Južne Koreje čak je izjavio da bi u slučaju invazije Tajvana Seul ostao po strani.
Nakon uspostavljanja trgovinskog primirja u julu, Kina i SAD upadljivo ćute.
Glavnu tačku spora predstavlja moderna tehnologija u vidu čipova i kritičnih minerala koji ulaze u njihovu proizvodnju.
Povezane vesti
Vašington je ukinuo izvoz procesora visokih performansi, dok je Peking ograničio izvoz kritičnih minerala, s obzirom da učestvuju 90 odsto njihove globalne prerade.
Uprkos tome, SAD i dalje uvozi germanijum i retke zemne elemente iz Kine preko Meksika i Tajlanda.
Tajland je takođe doživeo trgovinsku stopu rasta od 2600 odsto u poslednjih nekoliko meseci.
Povezane vesti
Zemlje Indopacifika se nalaze između kineske ekonomije i američke bezbednosti.
Sa svakom novom tačkom spora, obruč oko ovih zemalja se sve više steže.
Dok se u Evropi priča o novom hladnom ratu, Kina, Japan i Južna Koreja su uveliko uspostavile neiskreni hladni mir.
Kako prođu zemlje koje pristanu na ustupke
Da su Amerikanci zadovoljni postizanjem sporazuma sa Japanom, naročito predsednik Tramp kaže profesorka Dragana Mitrović.
"Carine su smanjene, makar na automobile, sa 25 na 15 posto, iako su japanski prodavci na američkom tržištu već nauštrb vlastitog profita prosto zadržali postojeće cene da bi oni izdržali udar ovog povećanja carina. Međutim, sad se ispostavlja da zapravo nije jasno od kada će važiti to smanjenje carina, zato što za razliku od klasičnog pregovaranja u okviru Svetske trgovinske organizacije ili uobičajenih pregovora između država, imate dokumenta koja se razmenjuju, dorađuju, a ovde imate maltene usmeni dogovor", rekla je ona.
Profesorka Mitrović dodaje da predsednički ukaz još uvek nije napisan kao što nije napisan i za dogovor koji je postignut sa Indonezijom, Kambodžom i nekim drugim državama za koje se smatra da su okončale pregovore.
"Svi oni koji pregovaraju sa američkom stranom, pa čak i najbliži saveznici, poput Japana, nalaze se u veoma neprijatnoj situaciji da se pregovori ili dogovori sklapaju na licu mesta, da ne znaju od kada će oni važiti i dokle će oni važiti", rekla je ona i dodala da je Japan sa svoje strane pristao na niz velikih ustupaka.
Povodom najava o ulaganju Japana u američku ekonomiju, Mitrović kaže da se spominje ulaganje u gasovod na Aljasci, proizvodnju poluprovodnika, brodarsku industriju koju Amerika želi da obnovi kako bi sustigla Kinu, neke druge oblasti napredne tehnologije, kao i u samu autoindustriju.
Sve zvuči, dodaje ona, kao opšta priča, a kako će biti konkretizovano, to će se videti.
Ona kaže da se, što se tiče trgovine, Japan obavezao da će kupiti čak 100 Boeing aviona, da će na 17 milijardi povećati finansiranje prisustva i opremljenosti američke armije na japanskom tlu, odnosno da će nastaviti i uvećati kupovinu američkog naoružanja, da će za 75 odsto bez ikakvog carinskog opterećenja uvoziti, na primer, pirinač iz SAD, različite vrste mesa, veštačko đubrivo, kerozin, različit spektar proizvoda i automobile.
"Trampova administracija jako mnogo insistira da Japanci kupuju američke automobile i kamione. Međutim, ja bih zaista volela da upoznam osobu koja će u Japanu da kupi američki kamion ili automobil, a neće kupiti japanski ili evropski, ali dobro. Japan će to morati da uveze, pa ćemo videti kako će proći uvoznici. Dakle, to su veliki ustupci. Ono što je tu veliki problem koji se na prvi pogled ne uočava, a to je da je zemlja koja pristaje na ovakve ustupke, naročito je tu Indonezija, prilično loše prošla", rekla je profesorka.
"Kina glavna meta"
Ona je ocenila da na mnogo načina američka administracija, koristeći grubu silu kao metod pregovaranja, ruši postojeća pravila koja regulišu međunarodno trgovanje.
"Da ne pričamo o tome da ovakvim bilateralnim pristupima dovodi u pitanje opstanak Svetske trgovinske organizacije i njena osnovna pravila", rekla je Mitrović i dodala da neki istraživači smatraju da SAD grubo tretira zemlje ASEAN-a, od kojih su neki vrlo bliski američki saveznici.
Ona je navela da je i Singapur prosto prinuđen da bude u nekoj stolici sa koje mora da brani svoje pozicije kroz pregovore.
"Očekivalo bi se da zemlje pokušaju zajedničkim naporom da se pre svega u ovim pregovorima suprotstave velikom američkom pritisku, ali vidimo da i zemlje ASEAN-a nisu uspele da nastupaju kao blok, nego ih je Bela kuća naterala da pojedinačno pregovaraju. A Tramp njih inače tretira, polovinu, barem, bez i malo osnova, kao neke zemlje bliske Kini, koje će on srediti, a pre svega visokim carinama, koje je želeo da nametne, mnogim od njih 40 procenata. On je hteo da spreči Kinu da preko njih izvozi u Sjedinjene Američke Države", rekla je ona.
Međutim, dodaje Mitrović, Kina je daleko odmakla u seljenju same proizvodnje u ove zemlje, tako da se ta proizvodnja vodi kao domaća i teško je, kako mnogi s pravom tvrde, uhvatiti tu korak sa Kinom.
"Jeste Kina glavna meta, ali kao što smo videli, ona se pokazala kao vrlo čvrst pregovarač, čini se da je Indija na tom putu isto, videćemo kako će postupiti", navela je Mitrović i dodala da je Kina do sada bila jedina zemlja koja je tražila pre svega promenu retorike, ravnopravan odnos i koja je uvodeći kontramere kao što su restrikcije na izvoz retkih zemljenih minerala, bez kojih je nemoguća bilo koja tehnološki napredna proizvodnja u SAD i u EU, pokazala da ima adute.
Tanjug/AP Photo/Eduardo Munoz Alvarez
Takođe, dodaje ona, Kina je krenula da istražuje poslovanje američkih tehnoloških džinova, kojima je njeno tržište izuzetno mnogo važno.
"Teško je pritisnuti Kinu jer je ona postala toliko moćni igrač, najveći izvoznik na svetu, drugi najveći uvoznik, pa makar druga strana bila ovakva kakva je američka administracija, koja baš ne bira sredstva, ni pregovaračku taktiku ne provlači kroz mnogo filtera. Dakle, to je vrlo gruba igra", rekla je profesorka.
Ona kaže da je Besent najavio da u Stokholmu nastavlja pregovore sa visokom kineskom delegacijom i da veruje u nove pragmatične dogovore.
"Čvrsti kontraduti Pekinga"
S obzirom na ovako ponašanje Vašingtona, postavlja se pitanje da li bi možda rezultat svega toga moglo da bude ponovno zbližavanje Brisela i Pekinga.
Mitrović je rekla da smatra da se to neće desiti, navodeći da je Peking pozvao Brisel da pravilno proceni trenutnu situaciju u svetu i da odabere valjanu stratešku opciju.
"Međutim, ja mislim da je Brisel odavno u kandžama vlastitih ideoloških zabluda. Tako vidi sebe, kroz tu ideološku ravan vidi i Kinu i ne vidi realno zapravo kinesku moć, snagu i ne vidi da je to drugačija država, od političkog sistema do ekonomskog sistema, do ciljeva vlasti, odnosa vlasti i stanovništva već uporno pokušava da nametne svoje kriterijume i od Kine iznudi ustupke koje ona uopšte ne mora da im da jer ima toliko čvrste kontradute", rekla je ona.
Prema njenim rečima, EU ne namerava da "oživi" sveobuhvatni sporazum o investicijama koji je sa Kinom potpisan januara 2020. godine, a koji nikada nije ratifikovan zbog oštrih političkih sporenja tokom pandemije.
"Tu se vidi odsustvo racionalnosti sa strane Evropske unije, koja umesto da ipak ad hoc makar traži neko partnerstvo sa Kinom, ona istrajava na nekakvoj umišljenoj ideološkoj čistoti i drži Kini predavanja o tome koji treba da budu prioriteti njene spoljne politike, o vrednostima i o međunarodnom poretku. Ako polazite sa tih pozicija, mnogo daleko se čini nekakav povoljan ishod. Ali ono što je nesporno je to da će oni ostati jedni drugima izuzetno važni partneri gde međusobna zavisnost u odnosu igra veliku ulogu. Poslovna zajednica Evropske unije u Pekingu je takođe onaj faktor koji deluje na odluke Brisela, a oni su pozvali na racionalnost, na konstruktivnost, na nalaženje rešenja", rekla je profesorka Mitrović.
Komentari (0)