Prekvalifikovani za poziciju, a plate im manje: Koliki je jaz u zaradi između imigranata u EU i domaćeg stanovništva
Komentari
28/07/2025
-07:02
Imigranti u Evropi i Severnoj Americi u proseku godišnje zarađuju 17,9 odsto manje od lokalnog stanovništva, pokazala je studija objavljena u časopisu Nature.
U istraživanju su analizirane plate 13,5 miliona radnika u devet zemalja, uključujući Dansku, Francusku, Nemačku, Holandiju, Norvešku, Španiju i Švedsku, u periodu od 2016. do 2019. godine.
Tri četvrtine ove razlike u platama bila je rezultat nedostatka pristupa bolje plaćenim poslovima, dok je samo jedna četvrtina razlike pripisana razlikama u platama između radnika migranata i radnika rođenih u zemlji na istom poslu, prenosi Euronews.
U Španiji je razlika u platama iznosila više od 29 odsto, što je najviše među svih sedam evropskih zemalja obuhvaćenih istraživanjem. Stranci čine 13 odsto radne snage u Španiji i doprinose ekonomskom rastu i porastu broja stanovnika.
U Norveškoj, Nemačkoj, Francuskoj i Holandiji imigranti zarađuju između 15 i 20 odsto manje od domaćeg stanovništva.
U Švedskoj – zemlji u kojoj mnogi imigranti rade u javnom sektoru – razlika je iznosila svega 7 odsto.
Poreklо imigranata takođe je imalo značajan uticaj.
Povezane vesti
Najveće prosečne razlike u zaradi imala su lica poreklom iz podsaharske Afrike (26,1 odsto) i sa Bliskog istoka i severne Afrike (23,7 odsto).
Imigranti iz Evrope, Severne Amerike i drugih zapadnih zemalja imali su znatno manju razliku u prihodima u odnosu na domaće radnike – u proseku svega 9 odsto.
Međutim, deca imigranata imala su znatno manji jaz u zaradi – u proseku su zarađivala 5,7 odsto manje od radnika čiji su roditelji rođeni u zemlji. Razlike u platama između domaćih radnika i dece imigranata na istim poslovima su ujednačeno vrlo male – manje od 2 odsto u svim analiziranim zemljama.
Kako smanjiti jaz u zaradi?
Prema najnovijim podacima Eurostata iz 2023. godine, čak 39,4 odsto državljana poreklom van EU bilo je prekvalifikovano za poslove koje obavljaju – što znači da rade poslove ispod nivoa svoje stručne spreme.
Studija McKinsey-a pokazuje da bi poboljšanje socijalne mobilnosti moglo povećati BDP evropskih zemalja za 3 do 9 odsto i istovremeno zatvoriti jaz u veštinama koji se očekuje do 2030. godine – i to bez potrebe za dodatnom obukom ili prekvalifikacijom.
Istraživači studije ističu da se niz mera može primeniti kako bi se efikasno smanjila segregacija na tržištu rada, uključujući: kurseve jezika, stručnu obuku, programe pomoći pri traženju posla koji direktno povezuju radnike s poslodavcima, bolji pristup domaćem obrazovanju, i priznavanje stranih kvalifikacija.
Neke zemlje EU već su počele s konkretnim inicijativama.
Povezane vesti
Nemačka je 2024. godine usvojila Zakon o kvalifikovanoj imigraciji, koji omogućava stranim diplomcima da rade dok čekaju formalno priznavanje svojih diploma.
Francuska je ove godine reformisala svoju "Carte Talent" boravišnu dozvolu, s ciljem da privuče visoko kvalifikovane strane stručnjake, posebno u oblastima s nedostatkom radne snage, poput zdravstva.
"Ovakve politike omogućavaju da strani radnici daju puni doprinos, a da zemlje ostvare koristi u vidu veće produktivnosti, viših poreskih prihoda i smanjenja nejednakosti", naveli su autori istraživanja Marta M. Elvira, Ar Ski Hermansen i Endru Pener.
"Pametna imigraciona politika ne završava se na granici – ona tu tek počinje", navode.
Komentari (0)