Ko je najugroženiji klimatskim promenama?

Klimatski rizik je na nivou "crvenog alarma" za čitavo čovečanstvo, što podstiče investitore i donosioce odluka da se fokusiraju ne samo na rizike, već i na prilike povezane sa zelenom tranzicijom, kao i na strategije za jačanje otpornosti zemalja na klimatske promene. Interesovanje za klimatske rizike na nivou država poraslo je poslednjih godina, naročito nakon Pariskog sporazuma iz 2015. godine, koji je definisao jasne puteve dekarbonizacije za svaku zemlju. 

Investitori su sve svesniji dugoročnih rizika: izloženost fizičkom klimatskom riziku može imati negativne posledice, između ostalog, na troškove zaduživanja, kreditni rejting država, fiskalnu održivost, pa čak i na političku stabilnost. Rizik tranzicije, s druge strane, povezan je sa tri glavna faktora: politikama, promenama u potrošačkim preferencijama i tehnološkim inovacijama. Uticaj na reputaciju i pravne posledice zbog nepoštovanja ekoloških standarda takođe igraju značajnu ulogu. 

Koje su to zemlje najotpornije na ekstremne vremenske uslove? 

Evropska investiciona banka (EIB) objavila je revolucionarni indeks za merenje klimatskih rizika u više od 170 zemalja, jedan od prvih takve vrste, koji posebno meri fizički i tranzicioni rizik, uzimajući u obzir kapacitete za adaptaciju i ublažavanje posledica klimatskih promena. 

Indeks koji su razvili ekonomisti iz Odeljenja za ekonomiju EIB potvrđuju da klimatski rizici nisu ravnomerno raspoređeni. Zemlje u razvoju i one sa ekonomijom u usponu najviše su izložene fizičkom riziku, posebno ekstremnim vremenskim uslovima poput uragana, oluja i poplava, kao i porastu nivoa mora i toplotnim talasima. Generalno, ove ekonomije su više izložene visokim temperaturama i gubicima u poljoprivredi, koja je najzavisnija od vremenskih uslova. Takođe, imaju manje kapaciteta za adaptaciju, odnosno za zaštitu od posledica vremenskih nepogoda. 

Tranzicioni rizik je izraženiji kod proizvođača fosilnih goriva i bogatijih zemalja koje moraju da smanje emisije, kao i kod onih koje su manje pripremljene za prelazak na nultu emisiju u pogledu energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije. 

Promo/EIB

Promo/EIB

Uticaj klimatskih promena na Zapadni Balkan 

Od ekstremnih vremenskih nepogoda do promena u temperaturnim obrascima, fizički rizici koje donose klimatske promene sve više testiraju otpornost ekonomija i ekosistema širom regiona. 

Kada je reč o fizičkom riziku, Srbija i Bosna i Hercegovina deluju izloženije od ostalih zemalja u regionu, pre svega zbog sve češćih poplava. Iako je Zapadni Balkan generalno nešto izloženiji od Evropske unije, vremenske nepogode ne ugrožavaju ukupnu otpornost njihovih ekonomija (dok, na primer, Karibi, Pacifik i zemlje podsaharske Afrike već trpe ozbiljne posledice klimatskih promena na svoje ekonomije). 

Kada je reč o tranzicionom riziku, slika je raznovrsnija. Većina zemalja u regionu ima tranzicioni rizik ispod svetskog proseka (nijedna od njih, na primer, nije zavisna od izvoza fosilnih goriva). Posebno se izdvaja Albanija po proizvodnji obnovljive energije, jer se gotovo u potpunosti oslanja na hidroenergiju, koja čini veliki deo njene proizvodnje električne energije. 

Klimatska tranzicija jača konkurentnost 

Pripremljenost za klimatsku tranziciju dodatno jača konkurentnost zemlje kroz niže troškove energije zahvaljujući proizvodnji iz obnovljivih izvora, povećana ulaganja podstaknuta zelenim tehnologijama i inovacijama, kao i bolje usklađivanje sa međunarodnim standardima. Takođe, osnažuje i kapacitet za izvoz „zelenih“ proizvoda, za kojima globalna potražnja beleži dvocifren rast, ali podržava i veću stratešku autonomiju smanjenjem zavisnosti od uvoza fosilnih goriva. 

Kako se klimatski uticaji pojačavaju, a i očekivanju karbonskih taksi koje Evropska unije planira da uvede u regionu, Zapadni Balkan se suočava sa sve većim pritiskom da ubrza zelenu tranziciju. To podrazumeva povećanje ulaganja u adaptaciju i ublažavanje klimatskih promena kako bi se zaštitila ekonomija, imovina i stanovništvo od njenih posledica. 

Prilagođena savetodavna i finansijska podrška za zemlje u procesu adaptacije 

U tom kontekstu, uloga multilateralnih finansijskih institucija biće ključna u obezbeđivanju i finansijske i savetodavne podrške potrebne za jačanje otpornosti. Kao najveći svetski finansijer klimatskih aktivnosti i projekata za održivost životne sredine, Grupacija Evropske investicione banke je prošle godine obezbedila rekordnih 51 milijardu evra za zelene projekte (gotovo 60% svog ukupnog kreditiranja), podržavajući energetsku tranziciju i klimatsku adaptaciju, uključujući 4,6 milijardi evra za mere jačanja klimatske otpornosti. 

Procene pokazuju da svaki evro uložen u adaptaciju donosi uštedu od pet do sedam evra u izbegnutim štetama izazvanim klimatskim promenama. Konkretno, adaptacija na njih podrazumeva takvu infrastrukturu koja može da izdrži vremenske nepogode – putevi i železnice koji su prilagođeni ekstremnim vrućinama i poplavama, vetroturbine i energetske mreže otporne na jače oluje, ili, na primer, robusni sistemi zaštite od poplava. 

Na Zapadnom Balkanu EIB realizuje nekoliko inicijativa koje podržavaju zelenu tranziciju i klimatsku otpornost, uključujući izgradnju vetroparkova i solarnih elektrana, rehabilitaciju hidroelektrana, modernizaciju energetske infrastrukture i aktivnosti zaštite životne sredine. Istovremeno, pruža i prilagođenu finansijsku i tehničku pomoć kako bi pomogla kompanijama da se prilagode predstojećim karbonskim taksama, smanje emisije i usvoje održive poslovne prakse. 

EIB analiza dostupna je na ovom linku: EIB Working Paper 2025/06 – Ko je najviše ugrožen? Globalni indeks klimatskog rizika po zemljama 

*Napomena autora: izneti stavovi ne odražavaju nužno mišljenje Evropske investicione banke.