Kriza gura svet ka električnim automobilima: Da li rat ubrzava kraj motora sa unutrašnjim sagorevanjem?

Svi ratovi obično imaju nenameravane posledice koje daleko prevazilaze ono što akteri pokušavaju da postignu. Neke od njih su relativno beznačajne, dok su druge zaista transformativne. Tako i Trampov rat u Zalivu izgleda da u velikoj meri ubrzava prelazak sa klasičnih automobila sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem na električna i plug-in hibridna vozila. Sa Trampom se nikad ne zna, ali ovo verovatno nije bilo među njegovim ključnim ratnim ciljevima. Štaviše, ako u njegovom pristupu uopšte postoji neka ekonomska logika, moguće je da on zapravo postavlja temelje za period znatno nižih cena nafte i gasa u budućnosti, što mu je svakako jedan od ciljeva.

Ovaj ishod se, doduše, teško uklapa u trenutni nagli rast cena i krizu u snabdevanju, ali je moguće da će se, kada se jednom postigne neko rešenje, današnja nestašica vrlo brzo preokrenuti u obilje, što bi dovelo do pada cena. Već sada postoje znaci "prelaska u novo doba“, pri čemu zemlje Zaliva odbijaju da poštuju kvote i povlače se iz OPEC-a. Kada se ponovo otvori Ormuski moreuz, verovatno će uslediti rat cenama i veliki popusti kako bi se povratio tržišni udeo. Za sada, cene goriva su neograničene i to dodatno ubrzava interesovanje za električna vozila i hibrid, prenosi Telegraph.

U Britaniji su plug-in hibridi porasli za skoro 50%, a EV prodaja za 22,6%, dok je u EU rast još snažniji i dostiže skoro 50%.

profimedia

Istraživanja ukazuju da je globalno usvajanje električnih automobila dostiglo prelomnu tačku i da bi do kraja decenije moglo da čini više od dve trećine novih prodaja automobila. Iako se u razvijenim zemljama tranzicija ubrzava, u zemljama u razvoju i dalje raste potražnja za benzinom, pa globalni preokret još nije potpun. Ipak, Norveška već ima skoro 100% novih EV prodaja, Švedska oko 60%, Danska 66%, a Singapur 56%.

Električna vozila postaju konkurentna klasičnim automobilima u ceni, dometu i vremenu punjenja. Iako vozači i dalje brinu o dometu i infrastrukturi, situacija se brzo menja: mreža punjača se širi, punjenje postaje brže, a dometi veći, dok su EV već cenovno konkurentni.

Kina najveći dobitnik

Ako se dostigne ta prelomna tačka, čak bi i vozači koji ostanu pri benzinskim automobilima mogli doživeti problem sličan današnjim korisnicima EV - nedostatak infrastrukture. Ako potražnja za benzinom padne, mreža benzinskih stanica mogla bi postati preskupa za održavanje i postati retka kao što su danas punjači za EV.

Taj preokret još nije blizu, ali istorija pokazuje koliko brzo se tehnologije šire kada postanu cenovno konkurentne. 

U svakom slučaju, Trampov napad na Iran mogao bi dodatno ubrzati prelazak na električna vozila. Ako se to desi, najveći dobitnik bi ponovo bila Kina, koja je godinama ulagala u baterije i lance snabdevanja. Britanska auto-industrija, iako pogođena padom proizvodnje i zatvaranjem fabrika, ipak beleži rast EV proizvodnje, koja sada čini skoro 42% ukupne proizvodnje. U međuvremenu, klimatski zagovornici bi, paradoksalno, mogli zahvaliti Trampu što ubrzava njihov cilj.