Toplica Spasojević za Euronews o smanjenju marži: Povoljni krediti mogu dodatno da pospeše rast srpske privrede
Komentari07/08/2025
-07:00
U okviru paketa pomoći koje je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić trebalo bi da se nađu i jeftiniji krediti, odnosno smanjenje kamatnih stopa. Iz Narodne banke Srbije poručuju da sprovode dodatne analize kako bi predložili konkretne mere čiji je cilj smanjenje marži banaka. Predsednik ITM sistema i član predsedništva Saveza ekonomista Srbije Toplica Spasojević kaže za Euronews Srbija da se uz povoljnije kredite može dodatno pospešiti rast srpske privrede jer će privrednici biti motivisani da više ulažu i zapošljavaju.
U NBS su nedavno naveli da kada se uporede uslovi zaduživanja klijenata kod banaka članica iste bankarske grupe koje posluju u Srbiji i banaka koje posluju u državama u okruženju, nije redak slučaj da te banke klijentima nude povoljnije kredite u pogledu visine kamatnih stopa za istu vrstu kreditnog proizvoda, odnosno da pri definisanju kamatnih stopa primenjuju niže marže u odnosu na banke članice iste bankarske grupacije u Srbiji.
Na pitanje zašto država mora da reaguje i zbog čega tržište ne može da diktira marže i kamatne stope, Spasojević je rekao da je u proteklom periodu bio veći rast i veći zahtevi za kreditima, tako da su banke mogle da budu malo komotne, a da nismo imali kontrolni faktor.
"A to je Razvojna banka Srbije, koja bi mogla sa svojim nižim kamatama da utiče na komercijalne banke", rekao je on.
Prema njegovim rečima, u ovom trenutku, kada malo tržište staje i kada su nadvili oblaci nad međunarodnim ekonomskim, ali i političkim odnosima zbog rata u Ukrajini i Gaze, a s druge strane i događanja u vezi sa američkim carinama, vidi se da će i Evropa polako da ulazi u recesiju.
"Nemačka je već u recesiji kao ključna zemlja Evrope, a i druge evropske zemlje su na pragu recesije, a naš izvoz u Evropu je 60 odsto. To će značiti da ćemo i mi malo da oslabimo i da će se osetiti na našoj privredi. Zato su i Vlada, vidim i predsednik Vučić, zainteresovani da se dodatno pospeši rast naše privrede, a to je moguće uz povoljnije kredite, da na neki način motivišemo privrednike da više ulažu, da više zapošljavaju i da prave veći promet", rekao je Spasojević.
Govoreći o manevarskom prostoru u kojem Narodna banka može da deluje kako bi krediti bili jeftiniji od septembra, sagovornik Euronews Srbija navodi da po definiciji NBS i ne bi trebalo baš mnogo da se meša, ali da sve to prati, kontroliše i upoređuje sa susednim zemljama.
Povezane vesti
On objašnjava da svaka zemlja ima svoje rizike i da je komercijalnim bankama dozvoljeno da ukalkulišu po svojim pokazateljima kakvi su rizici, pa tako i maržu.
profimedia
"Svedoci smo da su banke 2008. tokom krize imale i nenaplaćena potraživanja u visini do 30 odsto, neke banke čak i 50 odsto, koje su morale i da nestanu sa tržišta. Zato su posle toga banke bile dosta opreznije. Mi možemo da imamo taj kontrolni faktor kroz Fond za razvoj, mi ga imamo, ali on nije dovoljan, mi ga nismo dovoljno ojačali. Na primer, u Nemačkoj njihova KfW banka je vrlo ozbiljna i ona pomaže svojim izvoznicima na taj način što im daje povoljnije kredite. Mislim da je to jedan od pravaca rada Narodne banke, a s druge strane da ipak u razgovorima napomene tamo gde su marže malo veće nego što je realno potrebno, a to može da dokaže sa okruženjem", rekao je on.
Povodom ograničenja koje je NBS uvela na stambene kredite ili na prekoračenje dozvoljenog minusa, Spasojević kaže da se banke lakše opredeljuju i hoće da poslušaju i Savet Narodne banke i javnosti.
"Tu je manji rizik, naši građani preko 95 odsto izvršavaju svoje obaveze i u najtežim i najgorim situacijama. Poznate su anegdote sa penzionerima, da kad prime penziju, odmah isplate sve račune koje imaju. Tako da sa građanima banke nemaju toliki rizik kao sa privredom. Nemaju veliki rizik ni sa privredom, kada sve ide kako treba, ali kad se očekuje zastoj, onda je moguće da se dese nepredviđeni problemi i zato služe te malo veće marže", rekao je on.
Koji su benefiti novih mera?
Spasojević navodi da će novim projektom mera povećati potrošnja i da će se to osetiti u sektoru nekretnina.
"Posebno ako se dodaju i ove mere koje je predsednik Vučić najavio u septembru, takozvani 'helicopter many'. nisu ga tako nazvali, ali će biti nešto slično, gde će pospešiti potrošnju sa 10.000 ili 20.000 dinara po stanovniku, što je najavljeno. To će se osetiti pre svega na potrošnji, jer mi imamo u prvih šest meseci manji PDV upravo zbog manje potrošnje. Neko to kaže da je zbog blokada i svega ostalog što se dešava, neko kaže da su drugi uzroci malo dublji koji postoje u Srbiji", rekao je on.
Spasojević navodi da analiza pokazuje da je budžetski deficit na planiranom novou, kao i strane direktne investicija.
Povezane vesti
"Prošle godine smo imali četiri, pet (milijardi evra) i najveće su u regionu već pet godina unazad. Čak i taj rast BDP-a, i on je tu negde. Ali najveći problem, to pre svega tangira ministra finansija Sinišu Malog, to je manji priliv PDV-a zbog manje potrošnje", rekao je Spasojević.
Mere, kako je najavio Vučić, usmerene su ka ljudima srednje i niže platežne moći, a Spasojević kaže da će to sigurno, makar privremeno, poboljšati njihovu finansijsku situaciju.
profimedia
"Posebno što se od 1. januara očekuje i povećanje penzija i plata u javnom sektoru. S druge strane, realno je očekivati da će sve ove mere koje se sada dešavaju, da podstaknu malo investicije, a one će da podstaknu i zapošljavanje. I obuhvatiće i mlade, jer će i oni dobiti, taj 'helicopter many'. S druge strane, najavljuje se da će ponovo da se aktiviraju stambeni krediti za mlade, što će njima poboljšati situaciju i, s druge strane, popraviti situaciju u građevinarstvu", rekao je on.
"Finansijsko tržište dosta jako"
Spasojević navodi da u slučaju veće potrošnje i većeg uzimanja kredita, neće doći do nekih potresa ili disbalansa na finansijskom tržištu.
On kaže da je finansijsko tržište u Srbiji dosta jako, da su strane banke imale dobit preko milijardu evra prošle godine i da su devizne rezerve na 27 milijardi evra.
"Čak ste videli da se i povlači zlato iz trezora u Švajcarskoj, Britaniji, nekih šest tona. S te strane je to stabilno. Jedino, ako vlada prekorači potrošnju i uđemo u veći deficit, to može da bude signal", rekao je on.
On kaže da su navedene i potencijalne mere jačanja malih i srednjih preduzeća i davanja jeftinijih kredita iz Fonda za razvoj za koji kaže da je dosta ograničen, napominjući da mala i srednja preduzeća čine oko 80 odsto ukupnog broja preduzeća u Srbiji a i prometa.
"Mi puno govorimo o stranim direktnim investicijama i o strancima i da li će da ulože ili neće da ulože i borimo se i dajemo subvencije da oni dođu, a zanemarujemo naše privrednike i ta mala i srednja preduzeća koja čine okosnicu svake privrede, ne samo naše, nego i nemačke i italijanske privrede. Ako se koncentrišemo malo na njih, mislim da ćemo imati mnogo bolje rezultate", rekao je Spasojević.
Komentari (0)