Veštačka inteligencija preokreće tržište rada: Koji poslovi će nestati do 2030. godine?

Od softvera koji automatizuju cele procese do digitalnih asistenata koji obavljaju zadatke u deliću sekunde, veštačka inteligencija preokrenula je tradicionalne ravnoteže i redefinisala vrednost veština. Dok se međunarodno istraživanje o budućnosti rada nastavlja, pitanje nije samo da li će se neke profesije promeniti, već koje od njih su najviše ugrožene i kojom brzinom će se smanjivati.

"Faktori poput zelene tranzicije, ubrzane urbanizacije, ali i starenja stanovništva radikalno menjaju potrebe tržišta rada. Vidimo da se interesovanje sada okreće ka različitim sektorima, dok u isto vreme, rastuća geopolitička neizvesnost pojačava pritisak za većom fleksibilnošću i otpornošću preduzeća", kaže Spiros Mihalulis, savetnik za karijeru i suosnivač Orientuma za Kathimerini.

"U ovom složenom okruženju, veštačka inteligencija i automatizacija menjaju sadržaj rada brže nego ikad, što neizbežno dovodi do nestanka nekih zanimanja", dodaje on.

"Izveštaj o budućnosti poslova 2025" (Future of Jobs Report 2025) Svetskog ekonomskog foruma (WEF) na oko 300 stranica prikazuje ove trendove, kombinujući predviđanja hiljada poslodavaca na globalnom nivou sa statističkim podacima o zaposlenosti Međunarodne organizacije rada (ILO). Jedan od ključnih zaključaka je formiranje liste zanimanja koja su u opasnosti od smanjenja ili čak nestanka do 2030. godine.

Lista 15 zanimanja koja će nestati

Prema izveštaju, zanimanja za koja se očekuje da će se najviše smanjiti u narednih pet godina (najbrže opadajući poslovi) su sledeća:

• Poštari/službenici poštanskih usluga
• Blagajnici i bankarski službenici
• Službenici za unos podataka
• Blagajnici i službenici za prodaju karata
• Administrativni asistenti i izvršni sekretari
• Radnici u štamparskoj industriji i srodnim zanimanjima
• Službenici za računovodstvo, vođenje knjiga i obračun plata
• Službenici za evidentiranje i skladištenje materijala
• Kondukteri i kontrolori u transportu
• Prodavci od vrata do vrata i ulični prodavci
• Grafički dizajneri
• Procenitelji štete, kontrolori zahteva i istražitelji osiguranja
• Pravni službenici
• Pravni sekretari
• Telefonski prodavci

Ova lista predstavlja zanimanja koja će, prema predviđanjima, biti najviše pogođena promenama na tržištu rada u bliskoj budućnosti.

Koja zanimanja su najviše ugrožena automatizacijom?

Prema istom izveštaju, zanimanja koja su najviše ugrožena automatizacijom i digitalnim sistemima se uglavnom nalaze u sledećim oblastima:

Sekretarski i administrativni poslovi: Automatizuju se putem digitalnih asistenata, automatizacije radnih tokova i sistema za razgovor (četbotova).

Blagajnici i službenici za transakcije (supermarketi, šalteri, prodaja karata): Zamenjuju se automatskim kasama, elektronskim plaćanjima i sistemima samoposluživanja.

Telefonski operateri i telemarketing agenti: Zamenjuju se digitalnim telefonskim asistentima i automatizovanim pozivnim centrima.

Računovođe i pomoćnici u računovodstvu: Automatizuju se računovodstvenim sistemima (ERP) i alatima za računovodstvo zasnovanim na veštačkoj inteligenciji.

Službenici za unos podataka: Ponavljajuće zadatke evidentiranja sada obavlja softver.

Radnici u štamparskoj industriji: Pogođeni su potpunim digitalnim prelaskom i AI sistemima za prelom stranica.

Bibliotekari i arhivari: Elektronske arhive, prepoznavanje karaktera (OCR) i AI smanjuju potrebu za ručnim upravljanjem dokumentima.

Ovo su oblasti gde se očekuje da će automatizacija i digitalizacija imati najveći uticaj na radna mesta u bliskoj budućnosti.