Šta to Srbija tačno izvozi u SAD i koliko ćemo biti pogođeni Trampovim carinama?
Komentari
07/08/2025
-14:43
Uvođenje novih carinskih stopa od strane predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa, koje su danas stupile na snagu, izazvalo je zabrinutost među srpskim privrednicima. Carinska stopa od 35 odsto za Srbiju, jedna od viših među zemljama obuhvaćenim ovom merom, postavlja pitanje: šta tačno Srbija izvozi u SAD i kako će ove carine uticati na našu privredu?
Srbija izvozi relativno mali deo svoje robe u Sjedinjene Američke Države, gde ovaj izvoz čini oko dva odsto ukupnog robnog izvoza zemlje, rekla je docentkinja na FEFA fakuleta Ivana Todorović za Euronews Srbija. Međutim, iako je udeo mali, izvoz obuhvata nekoliko ključnih sektora koji su važni za određene srpske kompanije.
Prema podacima Pomoćnika direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije Bojana Stanića, u SAD izvozi oko 700 domaćih firmi, a ključni sektori su:
Proizvodnja automobilskih guma - ovaj sektor je značajan, a veliki deo proizvodnje dolazi od kineskih kompanija koje posluju u Srbiji, poput fabrike Linglong u Zrenjaninu. Gume su cenovno elastičan proizvod, što znači da bi povećanje cena usled carina moglo dovesti do pada tražnje, potencijalno i do 50 odsto, prema Todorovićevoj.
Vojna industrija - oružje i povezani proizvodi spadaju u cenovno neelastične kategorije, gde kupci nisu toliko osetljivi na cenu. Todorović ističe da bi u ovom sektoru čak mogao doći do rasta prihoda, zavisno od pregovaračke moći izvoznika i kupaca.
Hrana za kućne ljubimce - ovaj sektor, iako manji, takođe je prisutan na američkom tržištu i može biti pogođen povećanjem cena.
Prerađivačka industrija - uključuje građevinske konstrukcije, metalnu opremu, kao i proizvode od aluminijuma i stakla. Primer je kompanija Testeral iz Jagodine, koja se bavi proizvodnjom aluminijumske i staklene stolarije i fasada, a koja je već ozbiljno pogođena prethodnim carinama.
Povezane vesti
Pored navedenih sektora, Srbija izvozi i razne komponente i gotove proizvode iz prerađivačke industrije, ali u manjem obimu.
Važno je napomenuti da usluge, gde su SAD značajniji partner za Srbiju, nisu obuhvaćene ovim carinskim merama, što donekle ublažava ukupan uticaj na našu ekonomiju.
Ko će najviše osetiti posledice?
Carinska stopa od 35 odsto za Srbiju stavlja nas među zemlje čiji će izvoz u SAD biti među najskupljima, čak skupljim od Kine, koja podleže stopi od 30 odsto. Ovo je izazvalo zabrinutost među privrednicima, posebno jer Srbija nije uspela da postigne povoljniji dogovor tokom pregovora sa SAD, za razliku od Evropske unije, koja je obezbedila stopu od 15 odsto.
Prema Bojanu Staniću, visoke carine ugroziće konkurentnost srpske robe na američkom tržištu jer će ona značajno poskupeti u odnosu na konkurentsku robu iz zemalja sa nižim carinskim stopama.
To posebno pogađa sektore poput proizvodnje guma i prerađivačke industrije. Na primer, kineske kompanije koje proizvode gume u Srbiji verovatno će lakše pronaći alternativna tržišta, dok se domaće firme, poput Testerala, suočavaju sa ozbiljnim izazovima.
Direktorka Testerala Sanja Stanimirović ilustrovala je za eKapiju ozbiljnost situacije. Njena kompanija, čiji je izvoz u SAD činio 70 odsto ukupnog izvoza, već je pretrpela gubitke zbog prethodnih carina od 50 odsto na aluminijum. Sada, sa dodatnim carinama od 35 odsto na ostale proizvode poput stakla i okova, prosečna carinska stopa na njihove proizvode dostiže oko 46 odsto. Ovo čini izvoz gotovo neisplativim, što je primoralo Testeral da razmatra alternativne strategije, uključujući premeštanje proizvodnje u zemlje poput Poljske ili Turske, gde bi mogli da izvoze pod povoljnijim uslovima.
Šta dalje?
Ivana Todorović smatra da uticaj carina na Srbiju neće biti preterano značajan na makro nivou zbog malog udela izvoza u SAD u ukupnom robnom izvozu. Međutim, za pojedine kompanije i sektore, posledice mogu biti ozbiljne.
Povezane vesti
Ona naglašava da je tržište već apsorbovalo deo šoka najavom carina u aprilu 2025, kada su berzanski indeksi pali, a dolar počeo da depresira. Ipak, tržišta su ostala relativno stabilna nakon potvrde odluke, što ukazuje na to da je deo neizvesnosti već uključen u cene.
S druge strane, Stanić smatra da postoji prostor za dalje pregovore, čak i nakon 7. avgusta, s obzirom na to da je Trampova administracija poznata po čestim promenama odluka. Ovo pruža tračak nade za srpske izvoznike, premda trenutna situacija nije optimistična.
Komentari (0)