Zašto se nuklearna energija vraća na velika vrata i gde je tu Srbija? Džastin Fridman za "Čadež Talk"

U svetu u kojem se granice između politike, kapitala i tehnologije gotovo brišu, pitanje energetske bezbednosti prestaje da bude samo tehnička stavka i postaje ključno pitanje nacionalnog suvereniteta. Na ovogodišnjem Euronews Biznis samitu, Marko Čadež je u okviru emisije Čadež Talk ugostio čoveka koji je tri decenije proveo u srcu američke diplomatije - Džastina Fridmana. Kao nekadašnji visoki savetnik u Stejt departmentu za konkurentnost u nuklearnoj energiji i diplomata sa bogatim iskustvom u našem regionu, Fridman danas savetuje države i korporacije kako da navigiraju kroz kompleksni pejzaž nove energetske arhitekture.

Razgovor je otpočeo osvrtom na Fridmanovu nesvakidašnju biografiju. Sa iskustvom iz Hrvatske, Ukrajine, Bugarske i Turske, te poznavanjem pet jezika, Fridman u Beograd ne dolazi kao stranac, već kao neko ko duboko razume lokalni mentalitet. Govoreći o svojoj tranziciji iz državnog sektora u privatni i osnivanju Friedman Global Strategies, on je razbio mit o tromosti državne administracije.

"Iako vlada mišljenje da su vladine birokrate problem, ja sam u svojoj karijeri video hiljade profesionalaca koji žele da ostvare ciljeve svoje zemlje. Unutar sistema sam uspevao da budem preduzetan, povezujući interese SAD sa potrebama zemalja u kojima sam služio", istakao je Fridman.

Njegov prelazak u privatni sektor bio je motivisan željom da dragoceno znanje o nuklearnoj energiji, stečeno u Stejt departmentu, primeni u praksi pre odlaska u penziju. Kako kaže, njegova uloga je danas da bude most: "Industrija može imati najbolju tehnologiju na svetu, ali često im nedostaju veštine građenja odnosa među ljudima kako bi realizovali posao".

Zašto je nuklearna energija ponovo "u modi"?

Euronews Srbija

Na pitanje Marka Čadeža o tome šta se zapravo promenilo nakon decenija u kojima je nuklearna energija bila marginalizovana, Fridman nudi kompleksan odgovor. Iako su incidenti poput Černobilja i Fukušime opravdano uplašili javnost, a revolucija gasa iz škriljaca u SAD ekonomski potisnula nuklearni sektor, danas svedočimo potpunom preokretu.

"Odgovor je - sve navedeno: i klima, i rat u Ukrajini, i veštačka inteligencija (AI). Tehnologija je napredovala, reaktori četvrte generacije su neuporedivo bezbedniji, a regulativa je odgovorila na izazove prošlosti", objašnjava Fridman.

On naglašava da smo prošli kroz tri talasa motivacije. Prvi je bio dekarbonizacija, posebno u Centralnoj Evropi gde su stare termoelektrane na ugalj postale neodržive. Drugi talas donela je potreba za stabilnom toplotnom energijom za tešku industriju, dok nas je treći, najaktuelniji talas, uveo u eru AI i data centara.

Da li veštačka inteligencija diktira energetsku politiku?

Euronews Srbija

Posebno intrigantan deo razgovora odnosio se na činjenicu da tehnološki giganti poput Microsoft-a, Meta-e i Amazon-a direktno ulažu milijarde dolara u nuklearne kapacitete. Čadež je postavio pitanje: da li AI centri sada pišu svetsku energetsku politiku dok vlade kaskaju?

"Ovim industrijama je potrebna stalna, stabilna energija, a nuklearna energija je savršeno pozicionirana da to obezbedi. Tačno je da je industrija ponekad brža od države, ali vlade hvataju priključak", kaže Fridman.

On navodi primer SAD koje planiraju da učetvorostruče nuklearni kapacitet do 2050. godine. Ipak, upozorava da su regulative neophodne ne samo zbog cene, već pre svega zbog poverenja javnosti u bezbednost sistema.

Gde je mesto Srbije?

Euronews Srbija

U Srbiji se sve češće govori o malim modularnim reaktorima (SMR) kao rešenju za energetsku tranziciju. Fridmanov stav je jasan - male zemlje moraju graditi sopstvenu viziju, a ne samo pratiti tuđe odluke. Energetska partnerstva se grade na poverenju i dugoročnoj strategiji.

"Pitanje više nije samo ko ima resurse, već ko ima plan", zaključio je Fridman.

Za Srbiju, koja se nalazi na raskrsnici između rastućih energetskih potreba i ambicioznih klimatskih ciljeva, nuklearna energija više nije samo teorijska opcija, već neophodnost o kojoj se mora razgovarati bez predrasuda.

Kompletan razgovor sa Fridmanom možete pogledati u emisiji koja se nalazi iznad teksta