Paklene vrućine menjaju svet: Broj klima uređaja u Evropi vrtoglavo raste - ima li struje za sve?

Dok se Evropa bori sa ranim talasima ekstremnih vrućina, potražnja za klima uređajima dostiže istorijski maksimum. Ipak, stručnjaci upozoravaju da masovna upotreba hlađenja stvara ogroman pritisak na energetske sisteme i ubrzava klimatsku krizu.

Evropa se suočava sa novom realnošću. U Velikoj Britaniji je zabeležen najtopliji maj u istoriji merenja, dok je Francuska, prvi put od uvođenja sistema 2004. godine, aktivirala nacionalno upozorenje za ovaj mesec. Ono što je nekada bilo ekstremno, sada postaje "nova normalnost", a sa tim dolazi i vrtoglavi rast potražnje za hlađenjem.

Broj klima uređaja u Evropi se više nego udvostručio od 1990. godine, a procene Međunarodne agencije za energiju (IEA) govore da bi taj broj mogao da se učetvorostruči do 2050. godine. Situacija je još dramatičnije u ekonomijama u usponu - u Indoneziji se očekuje da će procenat domaćinstava sa klima uređajem skočiti sa sadašnjih 14 na čak 85 odsto do sredine veka.

Iako hlađenje poboljšava kvalitet života i sprečava smrtne slučajeve uzrokovane vrućinom, ono donosi i ogromne izazove.

Klima uređaji su trenutno odgovorni za emisiju oko milijardu tona CO2 godišnje. Osim toga, rashladna sredstva (HFC i HCFC) koja se koriste u ovim sistemima zadržavaju hiljade puta više toplote u atmosferi nego ugljen-dioksid.

"Nagli rast potražnje vodi ka upotrebi neefikasne opreme koja troši previše energije", objašnjava Klara Kamarasa, ekspertkinja IEA. U gradovima je problem još izraženiji zbog efekta "urbanog toplotnog ostrva" - klime hlade unutrašnjost zgrada tako što izbacuju toplotu na ulice, čime dodatno zagrevaju spoljašnji vazduh.

Male promene, velike uštede

Unsplash

Stručnjaci naglašavaju da efikasnost uređaja igra ključnu ulogu. Na tržištima Latinske Amerike i Azije, za isti novac potrošači mogu kupiti uređaje koji su duplo efikasniji od prosečnih modela.

Takođe, promena navika može drastično smanjiti potrošnju:

Povećanje temperature: Postavljanje klime na 26°C umesto na 24°C u dobro izolovanoj zgradi može smanjiti potrošnju energije za čak 30 odsto.

Kombinacija sa ventilatorima: Istraživanja pokazuju da se ljudi osećaju podjednako prijatno na višim temperaturama ako se istovremeno koristi ventilator.

Toplotne pumpe: Iako i one izbacuju toplotu napolje, znatno su efikasnije pri grejanju i imaju manje štetnih emisija.

Dizajn gradova kao dugoročno rešenje

Na širem planu, rešenje leži u arhitekturi i urbanizmu. Kvalitetna izolacija i spoljašnje zasenčenje mogu smanjiti potrebu za hlađenjem zgrade za čak 80 odsto, dok prirodna ventilacija može spustiti unutrašnju temperaturu za 9°C.

Pariz služi kao primer transformacije: od 2020. godine posađeno je više od 100.000 stabala kako bi se grad ozelenio. Tokom toplotnih talasa, temperature u gradskim parkovima bile su i do 7°C niže nego u betoniranim delovima grada.

Neki gradovi, poput Barselone, uvode "klimatska skloništa" - mrežu javnih objekata (biblioteke, muzeji, sportski centri) sa besplatnom vodom i hlađenjem, namenjenih prvenstveno najugroženijim grupama poput starijih osoba i dece.