Počinju pregovori o minimalcu: Koliko je predlog o povećanju za 10,1 odsto prihvatljiv sindikatima i poslodavcima
Komentari
14/08/2025
-18:00
Minimalna cena rada u Srbiji od oktobra će biti veća za 9,4 odsto i iznosiće oko 500 evra, što je dogovoreno sredinom jula na sednici Socijalno-ekonomskog saveta (SES) Srbije. Reč je o vanrednom povećanju minimalca u ovoj godini, a pregovori o redovnom povećanju minimalaca od 1. januara 2026. počeće u ponedeljak, 18. avgusta. Vlada Srbije je već ranije izašla sa predlogom da to povećanje od 1. januara iduće godine bude 10,1 odsto. Međutim, tim predlogom nisu zadovoljni ni sindikati ni poslodavci, svako iz svog ugla.
Dok sindikati traže da povećanje minimalca bude veće, poslodavci se ne slažu sa povećanjem minimalne zarade i predlažu da se minimalne, kao i zarade približne minimalnoj, oslobode plaćanja bilo kakvog poreza.
Uoči početka pregovora socijalnih partnera o minimalnoj ceni rada od naredne godine, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović rekao je za Euronews Srbija da predloženo povećanje od 10,1 odsto nije dovoljno i da treba da se ide sa većim procentom povećanja.
"Mi pravimo analizu i izaći ćemo najverovatnije i sa nekom svojom cenom", kaže on.
Mihajlović navodi da SSSS osim većeg povećanja minimalca, insistira na tome da i ostale zarade u Srbiji prate procentualno to povećanje minimalne zarade.
"Ono čega se mi plašimo, a što će evidentno doći od januara meseca, to je da će, ukoliko ne dođe do povećanja plata u svim sektorima, doći do kompresije plata. Minimalna zarada dovešće do toga da će umesto 100.000, negde oko 500.000 radnika biti u minimalcu, odnosno veliki broj radnika koji imaju zarade nešto veće od minimalne, doći će na minimalac", rekao je on.
Mihajlović smatra da će to dovesti do velikog nezadovoljstva zaposlenih u javnim službama.
Povezane vesti
Da će poslodavci biti verovatno uzdržani kod povećanja minimalne zarade kaže za Euronews Srbija počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.
"Videćemo još šta je zahtev sindikata, videćemo da li Vlada ostaje pri onoj projekciji da bi trebalo biti 10,1 odsto, ali u svakom slučaju bićemo prilično kod toga uzdržani, s obzirom na to da nismo dobili baš neka očekivana poboljšanja što se tiče odnosa ka privredi, pre svega iz razloga što se očekuje značajno povećanje cena električne energije", rekao je on.
On je naveo da će sindikati tražiti veće povećanje od 10,1 odsto.
"Mi ćemo verovatno onda biti mimo toga, na kontra od toga", rekao je Atanacković
On je naveo da poslodavci smatraju da ne bi trebalo išta povećavati sve dok se ne sagleda prava situacija i dodaje da poslodavci godinama traže da se primene neki realni kriterijumi za utrđivanje minimalne cene rada, odnosno da se primeni to koliki će biti predviđen rast bruto domaćeg proizvoda i kakva će biti inflacija.
Prema njegovim rečima, poslodavci nisu više za linearno povećavanje neoporezivanog dela zarade.
profimedia
S obzirom na to da je u julu prilikom utvrđivanja minimalne cene rada od oktobra ove godine, neoporezivi deo dohotka povećan sa 28.423 dinara na 34.221 dinara, Atanacković kaže da taj deo dogovora neće početi da se primenjuje od oktobra ove godine nego tek od 1. januara iduće godine.
Povezane vesti
"Kažu da nije moguće to primeniti dok se ne donese budžet za narednu godinu tako da fizički nije moguće sprovesti ranije", rekao je on.
Kakva je računica
Mihajlović je naveo da je sindikat dao saglasnost za vanredno povećanje minimalca od oktobra zato što se radi o vanrednom povećanju i zato što smatraju da je to povećanje trebalo da ide u prvacu zaštite najnižih slojeva.
"Najave da će biti ograničena marža na neki način nas ohrabruje. Uvek kada smo najavljivali povećanje minimalca, inflacija je pojela sve efekte tog povećanja. Mi smo bili više za to da se cene zadrže na tom nivou, da se povećava kupovna moć stanovništva, a ne da svaki put imamo sve manju i manju kupovnu moći. Bez obzira što plate rastu, kupovna moć stanovništva zbog cena, zbog inflacije, pada. Tako da efekat bude kontra od onoga koji mi želimo - da zaštitimo, najniže slojeve. Nažalost, to se ne dešava, jer ti ljudi sve više i više trpe i sve manje i manje mogu da kupuju za taj novac", rekao je on.
Da ne bi došlo do nezadovoljstva zaposlenih u javnom sektoru, Mihajlović kaže da sindikat nastoji da pre nego što dođe do usvajanja budžeta, resorni ministri razgovaraju sa granskim sindikatima oko procenta povećanja plate u svim sektorima.
On naglašava da kada je reč i o povećanju minimalca i o povećanju zarada, mora da se vodi računa o tome da se inflacija zadrži u onim granicama u kojima je ona predviđena.
profimedia
Atanacković kaže da se za sada i dalje tvrdi da će inflacija ostati u granicama od četiri odsto a rast BDP-a malo ispod 2,5 odsto.
On navodi da je realno povećanje minimalca zbir inflacije i rasta BDP.
"Mi ne možemo da prihvatimo kao poslodavci povećanje mimo realnog, jer mi možemo da dobijemo prihod onakav koji će zavisiti od nivoa inflacije i koji će zavisiti od povećanja naših mogućnosti da jednostavno naplatimo više", rekao je on.
Atanacković navodi da je u vreme kad se dogovaralo o povećanju minimalca od okobra ove godine, inflacija bila ispod četiri odsto ili približno četiri odsto i rast BDP 2,5 odsto, tako da bi zbir bio 6,5 odsto.
"Ako prihvatimo 9,4 odsto i to sredinom godine i ponovo povećavanje od 10,1 odsto u januaru, ako se gleda od 1. januara ove godine do 1. januara naredne godine, to je čak povećanje od 37 odsto. To nije to malo", rekao je Atanacković.
Mihajlović kaže da je činjenica da su uopšte plate u Srbiji još na niskom nivou, da i dalje imamo odliv mozgova, kao i da se dešava da nemamo kvalifikovanu i kvalitetnu radnu snagu u Srbiji.
"Imamo jedan krug koji ide u suprotnom smeru od onog kako bi trebalo. Mi trebamo da razvijamo zemlju u smeru da nam mladi ljudi ostaju ovde, da mogu da stvaraju svoju porodicu u ovoj zemlji i da privreda i privređivanje idu pozitivnom linijom sa našim domaćim radnicima. Ovde imamo neke strane investitore koji dovode stranu radnu snagu i onda ne znam čemu služe ta podsticajna sredstva koja se daju stranim investitorima da bi zapošljavali sad u ovom trenutku većinski strance", rekao je Mihajlović.
Naglašavajući da nemaju niša protiv stranih radnika, Mihajlović kaže da se doći u situaciju da će u stranim fabrikama kojima država daje podsticajna sredstva raditi stranci.
"Mislim da je to potpuno promašena politika", dodaje on.
Komentari (0)