Trgovci razljutili potrošače, dobavljače i državu: Kako suzbiti nepoštenu trgovačku praksu
Komentari
30/08/2025
-14:14
Da su trgovci preterali kada je reč o podizanju cena i visokim maržama smatraju već duže i potrošači i država. Osim ceha koji plaćaju potrošači, uoči stupanja na snagu Uredbe o ograničenju trgovačkih marži pod pritiskom su se ponovo našli i proizvođači koje su veliki trgovci ucenjivali potpisivanjem aneksa o budućoj saradnji. Time su pokušali da rabate koji su im ograničeni na 10 odsto opet nadomeste na račun proizvođača, pa je Vlada Srbije zbog toga dopunila Uredbu. Postavlja se pitanje kako efikasno sprečiti nepoštene trgovačke prakse.
Brojni su primeri nefer trgovačke prakse, a među njima su i kašnjenje plaćanja prema dobavljačima, otkazivanje narudžbina, jednostrana izmena ugovora, prebacivanje rizika i razne pretnje i pritisci.
Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević je rekla da prozvođači ne treba da podležu pritiscima, da budu istrajni i da ne popuste.
Da su trgovci iskoristili rupe u zakonu, radili za sebe i nije ih bilo biga za građane nedavno je rekao predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Prema rečima ministra finansija Siniše Malog, skoro 50 odsto inflacije koja je u julu ubrzala na 4,9 odsto je inflacija zbog porasta cena hrane i pića.
Upravo je u okviru novih ekonomskih mera doneta i Uredba kojom se ograničavaju marže na najviše 20 odsto za proizvode svrstane u 23 kategorije što će, navodi Mali, direktno uticati na snižavanje cena proizvoda u maloprodaji.
Međutim, nakon pritiska trgovaca na proizvođače, Vlada Srbije dopunila je tu Uredbu tako da ona, osim ograničenja marže na 20 odsto sada sadrži i odredbe kojima se logistički rabat i naknada za manjak i otpis robe ograničava na tri odnosno jedan odsto.
Povezane vesti
Kako smanjiti pregovaračku moć trgovaca?
Uredba stupa na snagu 1. septembra i važiće šest meseci, a u međuvremenu u okviru sveobuhvatnih mera najavljeno je donošenje tri zakona među kojima je i zakon o sprečavanju nezakonitih trgovačkih praksi.
Ministarka Lazarević nedavno je za Euronews Srbija rekla da je zakon o sprečavanju nefer trgovačkih paksi u izradi i da je planirano da bude usvojen do novembra ili početkom decembra.
profimedia
"U zakon je transponovana evropska direktiva iz 2019. godine i predviđa stroge kazne koje destimulišu trgovce da primenjuju nepoštene prakse. Cilj je smanjenje broja nefer trgovačkih praksi i zaštita potrošača", istakla je ministarka.
Ona je rekla da će se tim zakonom broj nepoštenih trgovačkih praksi drastično smanjiti jer takvi zakoni propisuju jako stroge kazne koje destimulišu trgovce da se upuštaju u "igranku sa nepoštenim praksama".
Da bi najavljeni zakon o sprečavanju nefer trgovačkih praksi trebalo da uredi odnose između trgovaca i dobavljača, naročito u sektoru prehrambenih proizvoda, gde trgovci često imaju znatno veću pregovaračku moć, kaže za Euronews Srbija dr Veljko M. Mijušković sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Ideja je, kaže on, da se spreče situacije u kojima veliki trgovinski lanci nameću proizvođačima i dobavljačima dodatne troškove, poput plaćanja za marketing, istraživanja tržišta ili pristup podacima, kao i neopravdana kratkoročna otkazivanja porudžbina ili prebacivanje troškova gubitaka na robu na dobavljača.
"Takva praksa u lancu snabdevanja dovodi male proizvođače u neravnopravan položaj i može ih čak potpuno izbaciti sa tržišta. Uvođenjem jasnih pravila i ograničenja, stvorila bi se transparentnija i pravednija poslovna klima, a dobavljačima bi bila obezbeđena veća sigurnost i stabilnost poslovanja", rekao je Mijušković.
Povezane vesti
Veliki igrači nameću manjim igračima ili proizvođačima pravila, kaže za Euronews Srbija Dejan Gavrilović iz Udruženja "Efektiva" i navodi da bi novi zakon trebalo da spreči uslovljavanja o ofrabatima, ulistavanja, pozicioniranja, kao i probijanje rokova plaćanja.
Gavrilović navodi da je svaki zakon koji se donese, a koji popravi položaj potrošača ili utiče na smanjenje cena dobrodošao.
"U nekim zemljama takođe postoji sličan zakon, na primer u Hrvatskoj, tako da sve i da ne postoji, ne vidim razlog da ga mi nemamo", rekao je Gavrilović.
Mijušković kaže da iako se zakon primarno odnosi na odnose između trgovaca i dobavljača, njegovi efekti mogu imati posredan, ali značajan uticaj i na potrošače.
"Kada proizvođači i dobavljači nisu izloženi pritiscima i skrivenim troškovima, formiranje cena postaje transparentnije, a krajnji kupci mogu očekivati stabilnije i, potencijalno, povoljnije cene. Osim toga, očuvanje manjih i domaćih proizvođača znači širu ponudu domaćih i kvalitetnih proizvoda na tržištu. Stabilniji i ravnopravniji uslovi u lancu snabdevanja omogućavaju inovacije i veću raznovrsnost proizvoda, što za potrošače znači bolji izbor i veću vrednost za novac", rekao je on.
Kakva je praksa u EU?
Mijušković kaže da je pitanje sprečavanja nepoštene trgovačke prakse u EU uređeno Direktivom iz 2019. godine koja zabranjuje niz nefer praksi, poput kašnjenja u plaćanju, jednostranog menjanja ugovornih uslova ili neosnovanog otkazivanja porudžbina.
"Sve države članice su ovu direktivu implementirale u svoja zakonodavstva, a praksa pokazuje da su ovakva pravila doprinela većoj stabilnosti tržišta i zaštiti manjih proizvođača", kaže on.
Mijušković navodi da Hrvatska, na primer, već nekoliko godina ima zakon koji ograničava nefer prakse i predviđa značajne kazne za trgovce koji ih krše.
Nemačka je, dodaje on, osim osnovnih zabrana, otišla i korak dalje uvođenjem dodatnih ograničenja kako bi dodatno zaštitila slabije učesnike u lancu snabdevanja.
Prema njegovim rečima, slični propisi postoje i u drugim članicama, od Irske do Kipra, a Evropska komisija prati sprovođenje i efekte direktive kako bi se pravila dodatno unapređivala.
"Ovakva praksa jasno pokazuje da je regulacija u ovoj oblasti nužna za stvaranje ravnoteže na tržištu i jačanje konkurencije, što je i osnovna namera predloga zakona u Srbiji", navodi sagovornik Euronews Srbija.
Komentari (0)