Peto poskupljenje struje za tri godine: Od oktobra crvena zona bliža nego ikad - koga će najviše pogoditi
Komentari
08/09/2025
-13:02
Od oktobra ove godine domaćinstva u Srbiji koja mesečno potroše više od 1.200 kilovat-sati električne energije plaćaće skuplju tarifu, jer je granica za ulazak u crvenu zonu potrošnje snižena sa dosadašnjih 1.600 na 1.200 kWh. To će najviše pogoditi građane koji se greju na struju i koji zimi imaju najveću potrošnju, prenosi Bloomberg Adria.
Iako zvaničnici to predstavljaju kao podsticaj za energetsku efikasnost, stručnjaci upozoravaju da će ona uz poskupljenje struje biti finansijski udar na deo domaćinstava, posebno onih koji nemaju alternativu električnom grejanju. Istovremeno, Vlada Srbije pokušava da ublaži efekte poskupljenja struje kroz novu ekonomsku meru koja podrazumeva popust na račun za energetski ugrožene kupce.
Pet poskupljenja za tri godine
Zvanični podaci pokazuju da je u poslednje tri godina struja u Srbiji formalno poskupela četiri puta, dok će u oktobru ove godine ona poskupeti i peti put, i to za 6,6 odsto.
Talas poskupljenja počeo je od septembra 2022, najpre povećanjem od 6,5 odsto. Tokom 2023. usledio je niz od tri uzastopna poskupljenja, po osam odsto u januaru, maju i novembru, čime je cena za domaćinstva znatno porasla za samo godinu dana.
U 2024. godini do poskupljenja nije došlo iako je bilo najavljeno da će ono uslediti u maju te godine. Zvaničnici su tada naveli da nema razloga da struja poskupi, iako je to u jednom od izveštaja tražio Međunarodni monetarni fond (MMF).
Povećanje cene struje koje ćemo imati od oktobra ponovo je tražio MMF, a takva odluka je doneta, kako su naveli, da bi se pokrili troškovi poslovanja državnih energetskih preduzeća i ojačala njihova finansijska održivost.
MMF je u svom izveštaju naglasio da će novac biti usmeren na "povećanje finansijske održivosti kompanije Elektrodistribucija Srbije (EDS), uključujući ispunjavanje njenih kritičnih potreba za investiranjem u mrežu". Prag za crvenu zonu spušten je, takođe na zahtev MMF, kako bi se, kako su naveli, podstakla energetska efikasnost i povećali prihodi.
Povezane vesti
MMF je naveo i da je sledeća korekcija tarifa planirana najkasnije do januara 2027, nakon pregleda finansijskog stanja energetskih javnih preduzeća. Fond je u svom izveštaju spomenuo i napore države na "jačanju kontrole domaćih dospelih neplaćenih potraživanja prema energetskim kompanijama". Kako se navodi, radi poboljšanja naplate, vlasti planiraju da prošire javnu objavu dužnika EPS-a i Srbijagasa, sa trenutnih 20 najvećih na 50 najvećih, i to po osnovu stanja duga i protoka.
"Dalje reforme u energetskom sektoru su od suštinskog značaja za obezbeđivanje održivog i stabilnog snabdevanja energijom. Povećanje naknada za mrežu i cena električne energije poboljšalo bi naplatu troškova i finansijsku snagu državnih energetskih preduzeća, te omogućilo ulaganja u raznovrsniji i ekološki prihvatljiviji energetski miks", navodi se u izveštaju.
profimedia
Izvršni direktori saglasili su se sa glavnim ocenama osoblja MMF-a, pa pozdravili posvećenost vlasti jačanju finansijske održivosti državnih energetskih preduzeća i podršku investicijama u raznovrsniji energetski miks. "U tom smislu, obezbeđivanje pune naplate troškova kroz povećanje cena električne energije za domaćinstva smatra se važnim."
EPS: Energetska efikasnost kao prioritet
I Elektroprivreda Srbije je u odgovoru za Bloomberg Adriju istakla da je "energetska efikasnost i racionalna potrošnja električne energije imperativ poslovanja svih energetskih kompanija u svetu, a u interesu svih kupaca je da što efikasnije troše električnu energiju".
"Pomeranje granice crvene zone sa 1.600 kWh na 1.200 kWh uticaće samo na one koji troše više od 1.200 kWh, kojih u ukupnom broju potrošača ima oko svega jedan odsto od aprila do oktobra, oko tri odsto tokom februara, marta i novembra, a tokom decembra i januara oko sedam procenata", objašnjavaju iz EPS-a.
Prosečna potrošnja električne energije u Srbiji znatno je veća od evropskog proseka, a prema podacima Ministarstva rudarstva i energetike Srbija troši oko 3,5 puta više energije u odnosu na evropski prosek da proizvede istu jedinicu bruto domaćeg proizvoda. "Racionalnijim korišćenjem električne energije smanjiće se potrošnja, ali i računi građana", navode iz tog ministarstva.
Zaštita za 70.000 energetski ugroženih kupaca
I iz ministarstva kažu da pomeranje crvene zone neće imati nikakav uticaj na domaćinstva čija je potrošnja u zelenoj ili plavoj zoni, kojih je 93 odsto. "Pomeranje granice uticaće na račune najviše sedam odsto domaćinstava, i to u januaru, dok, na primer, u maju samo jedan odsto domaćinstava ulazi u crvenu zonu."
Povezane vesti
Kako bi se ublažili efekti poskupljenja, država će dodatno zaštiti energetski ugrožene kupce. Trenutno više od 70.000 domaćinstava ima taj status i ostvaruje popuste do 40 odsto za struju ili do 60 odsto za gas i grejanje.
"U pripremi su izmene Uredbe o energetski ugroženom kupcu prema kojima će svi penzioneri sa penzijama koje su do i najniže (trenutno je to 27.711,33 dinara) i koji imaju brojilo za električnu energiju na svoje ime, imati umanjenje računa za 1.000 dinara mesečno od oktobra do marta. Njima će računi biti automatski umanjeni bez predavanja zahteva ili bilo kakve administracije", objašnjavaju iz ministarstva.
Takođe, računi će biti umanjeni i borcima prve, druge i treće kategorije koji imaju brojilo za električnu energiju na svoje ime, i to za 1.000 dinara tokom grejne sezone. "Za sve energetski ugrožene kupce granica crvene zone ostaje na 1.600 kWh, a tokom grejne sezone neće važiti ograničenja potrošnje. Oni će ostvariti pravo na umanjenje i ako probiju propisane granice", navode u ministarstvu.
Koliko će računi porasti
Pored pomeranja granice za crvenu zonu, Agencija za energetiku je donela odluku da se poveća cena prenosa struje i ona će biti veća za 10 odsto u odnosu na cenu iz oktobra 2021. godine. Povećana je i cena distribucije energije za 16 procenata.
Energetski stručnjak Željko Marković kaže da bi taj novac trebalo da bude usmeren na unapređenje i izgradnju mrežne infrastrukture, što je ključno za stabilnost energetskog sistema. On ocenjuje da EPS time pravi iskorak ka većem oslanjanju na sopstvena sredstva umesto kredita, što je, prema njegovim rečima, dobar pravac.
"Procenjuje se da će nova mera pogoditi između sedam i 10 odsto domaćinstava, u zavisnosti od zime i nivoa potrošnje. Za te građane povećanje računa biće između 14 i čak 32 odsto", izjavio je nedavno Marković za RTS.
Na primer, domaćinstvo koje je ranije trošilo 1.500 kWh mesečno plaćalo je deo potrošnje po skupljoj tarifi tek nakon 1.600 kWh. Sada će 300 kWh ulaziti u crvenu zonu, što znači znatno veći iznos na računu. Za građane koji koriste električnu energiju za grejanje to praktično znači stotine dinara više svakog meseca tokom zime.
Broj energetski ugroženih kupaca upola manji
Marković smatra da bi bilo racionalnije da je mera stupila na snagu nakon grejne sezone. "Prelazak na drugi sistem grejanja zahteva ulaganja i vreme. Ovako će neki građani biti zatečeni", navodi on.
On takođe upozorava da se mora uvesti stroža kontrola trošenja sredstava. "Moraju se jasno definisati kriterijumi za dobijanje državne pomoći. Pored toga, neophodno je kontrolisati i državna preduzeća da se novac ne troši nenamenski."
Upozorenje je posebno važno, imajući u vidu da je broj energetski ugroženih kupaca smanjen. Njih je 2023. godine bilo oko 168.000, danas ih je upola manje.
Srbija i dalje ima jednu od najnižih cena struje u Evropi, ali upravo zato međunarodne institucije insistiraju na postepenom približavanju tržišnim uslovima. To znači da građane u narednim godinama verovatno očekuje nastavak korekcija cena. I dok država pokušava da balansira između fiskalne discipline i socijalne politike, građani će i ove zime skuplje plaćati električnu energiju.
Komentari (0)