Pojedine zemlje nemaju zakonom propisanu minimalnu zaradu: Da li bi u Srbiji trebalo da se ukine "minimalac"?
Komentari
10/05/2026
-14:01
Minimalna zarada večno je pitanje poslodavaca i zaposlenih, a pojedine zemlje poput Danske, Italije, Norveške, Austrije, Švajcarske nemaju zakonom propisanu minimalnu zaradu, navodi en.tempo.co.
Američki ekonomista Rasel Roberts zalagao se da se i u toj zemlji ukine minimalna zarada. Kao istraživač na Institutu Huper Univerziteta Stanford učestvovao je u debati na tu temu, a koja je objavljena na Jutjub kanalu Open to Debate.
Naveo je da postoji samo jedan argument za njeno ukidanje.
"Taj argument je moralni. Da li minimalna zarada dovodi do toga da svet bude bolje mesto? Minimalna zarada nanosi štetu ljudima kojima želimo da pomognemo", je.
Roberts je tom prilikom istakao da su najugroženiji radnici oni sa najmanje veština i iskustva, jer su oni prvi koje poslodavci "izbacuju" kada se trošak rada poveća.
Prema njegovom stavu, minimalna zarada otežava mladima i početnicima da dobiju svoj prvi posao, jer poslodavci nerado zapošljavaju radnike koji ne mogu odmah da opravdaju propisanu cenu rada.
Naglasio je da država ne može tačno da odredi vrednost rada svakog pojedinca i da tržište kroz ponudu i potražnju bolje određuje realnu cenu rada nego zakon. Tvrdio je da zakonsko određivanje minimalne zarade ne povećava produktivnost, već samo ograničava mogućnost zapošljavanja onih koji su najmanje konkurentni na tržištu rada.
Povezane vesti
Roberts je zaključio da je, iako je namera minimalne zarade da zaštiti radnike, njen efekat često suprotan, jer može da dovede do toga da neki ljudi uopšte ne dobiju priliku da rade.
Da li u Srbiji treba da se ukine zakonom propisana minimalna zarada?
S obzirom na navedeno postavlja se pitanje da li bi u Srbiji trebalo da se ukine zakonom propisana minimalna zarada.
Doktor ekonomskih nauka iz Sindikata Radnika Srbije Goran Pećanac istakao je za Euronews Srbija da to ne treba da se čini jer minimalna zarada omogućava zaposlenima kakvu-takvu izvesnost u našoj zemlji.
profimedia
"Samo u Nemačkoj postoji inicijativa udruženja okruga Južni Baden da se minimalna zarada ne primenjuje na sezonske radnike. To je naišlo na oštre osude. Navodi se da ta inicijativa nije samo nehumana, već i da ugrožava osnovne socijalne standarde Nemačke", kazao je.
Napomenuo je da bi ukidanje minimalne zarade legalizovalo sadašnje nelegalno postupanje nekih poslodavaca, koji minimalnu zaradu uplaćuju na račun jer moraju, a ostatak daju zaposlenima na ruke.
"Naravno, postoje poslodavci u Srbiji koji se ponašaju tržišno, veliko je pitanje ko je u većini. Eventualno ukidanje minimalne zarade za zaposlene (mada do toga neće doći) značilo bi gubitak minimalnih prava koja sada poseduju i još veću neizvesnost do koje bi ih pojedini poslodavci mogli dovesti", ukazao je.
Ocenio je da bi tržište na ukidanje minimalne zarade reagovalo tako što bi se povećao priliv jeftine radne snage iz trećih zemalja.
Povezane vesti
"Usled toga bi naši građani, kao i mnogo puta do sada, krenuli na zapad za boljim uslovima života i rada", zaključio je Goran Pećanac.
Neophodna reforma
Iz Unije poslodavaca Srbije su za naš portal takođe naveli da ne treba da se ukida minimalna zarada, ali da je neophodno da se reformiše postojeći model. Prema njihovim rečima, sadašnji sistem jedinstvene, linearne minimalne cene rada ne odgovara realnosti tržišta u Srbiji.
"Privreda je heterogena - postoje sektori sa visokom produktivnošću i profitabilnošću, ali i oni sa niskim maržama i velikim pritiscima na troškove. U modernim evropskim ekonomijama, poput Nemačke, Austrije i Italije, sve veći značaj imaju sektorski kolektivni ugovori, koji definišu minimalne cene rada po delatnostima", objasnili su.
Zato je, prema njihovim navodima, za Srbiju optimalno rešenje uvođenje sistema minimalnih cena rada po sektorima, uz zadržavanje opšteg zaštitnog minimuma. Ovaj sistem podrazumeva jačanje socijalnog dijaloga i aktivnu ulogu socijalnih partnera u pregovorima na sektorskom nivou, ocenili su.
profimedia
Ukazali su da bi ukidanje minimalne zarade kratkoročno možda omogućilo manjim firmama da budu konkurentne i da se održe na tržištu, ali da to dugoročno nije slučaj.
"Ukidanje minimalne zarade bi otvorilo prostor za 'damping' cena rada, povećalo bi nelojalnu konkurenciju, urušilo konkurentnost i dodatno podstaklo sivu ekonomiju. Mala preduzeća ne pate zbog minimalne zarade kao takve, već zbog visokih poreza i doprinosa, niske produktivnosti i nelojalne konkurencije", istakli su.
Napomenuli su da bi za deo poslodavaca to značilo kratkoročno smanjenje troškova, ali za većinu bi donelo urušavanje tržišnih pravila, pritisak na snižavanje cena rada i otežano zadržavanje kvalifikovanih radnika.
"Iskustva iz EU pokazuju da stabilan i predvidiv sistem minimalnih zarada povećava investicionu sigurnost, smanjuje fluktuaciju radne snage i podstiče formalizaciju rada. Poslodavcima je potrebna predvidivost i diferencijacija, a ne deregulacija", rekli su.
Dodali su da za zaposlene minimalna zarada predstavlja zaštitni mehanizam, posebno za najranjivije kategorije na tržištu rada. Naveli su da bi njeno ukidanje moglo da poveća rizik od niskih primanja u određenim sektorima.
"S druge strane, treba imati u vidu da u velikom delu privrede tržišni uslovi, pre svega ponuda i tražnja za kvalifikovanom radnom snagom, već danas utiču na to da su zarade daleko iznad minimalnog nivoa, odnosno čak iznad nivoa produktivnosti rada", izjavili su.
Iz Unije poslodavaca Srbije su za Euronews Srbija zaključili da bi ukidanje minimalne zarade negativno uticalo na tržište jer bi podstaklo rast sive ekonomije, pad poreskih prihoda i destabilizaciju tržišta rada.
Komentari (0)