Mali: Stvorena radna mesta donose sigurnost koju pre 10 godina građani nisu imali

Prvi potpredsednik vlade i ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da u Srbiji stvorena radna mesta donose zaradu i sigurnost koju pre jedne decenije veliki deo građana nije imao.

Mali je istakao da je prosečna plata u junu iznosila 914 evra i da će prema zacrtanom planu rasta do kraja 2027. prosečna minimalna zarada u Srbiji iznositi 650 evra, kao i da će prosečna zarada dostići 1.400 evra i penzija 650 evra, što je sve zasnovano na realnim ekonomskim osnovama.

"Da 'ljudi rade dva posla jer ne mogu da žive od jedne plate' je krajnje maliciozno iskoristio N1 jer ne opisuje stanje tržišta rada 2025. godine. Danas ljudi imaju svoja radna mesta na kojima zarađuju svoj dohodak - za razliku od perioda kada je svaki četvrti građanin bio bez posla i čekao na poziv sa biroa. Da ne govorim o mladim ljudima i nemogućoj misiji da tada pronađu posao jer je stopa nezaposlenosti mladih bila više od 50 odsto. Opoziciona priča, pretočena u ličnu dramu, radi manipulacije ne može zameniti statistiku: 2,37 miliona zaposlenih, 51,5 odsto stopa zaposlenosti, 8,5 odsto stopa nezaposlenosti, više nego prepolovljena stopa nezaposlenih mladih ljudi", napisao je Mali na Fejsbuku.

On je to napisao odgovarajući na tekst N1 pod naslovom "Region prestiže 'ekonomskog tigra': Obećanja o boljim platama u Srbiji - iluzija rasta uz visoke cene".

"Činjenice su da je zaposlenost visoka i rastuća. U julu 2025. u Srbiji je bilo zaposleno 2.367.140 ljudi. To su merljivi, proverljivi pokazatelji trajnog boljitka na tržištu rada. Pre jedne decenije slika je bila bitno drugačija. Nije bilo 'drugog posla' - za mnoge nije bilo nikakvog; ljudi su godinama čekali na spiskovima Nacionalne službe za zapošljavanje, gurani u socijalnu pomoć čekajući da ih neko pozove. Danas, posle ciklusa rasta zaposlenosti i formalizacije rada, ta slika nije realnost većine. Rast broja zaposlenih i niskа nezaposlenost govore da je osnovni izvor egzistencije jedno radno mesto - stvoreno u realnoj ekonomiji", napisao je Mali.

Podseća da je prosečna zarada u prvih šest meseci 2025. godine iznosila 107.177 dinara što, prema njegovim rečima, znači da je prosečna potrošačka korpa od 107.087 dinara u potpunosti pokrivena.

"U istom periodu minimalna zarada je bila 52.976 RSD (452 evra), što je 95,2 odsto pokrivenosti, dok se za 2026. planira da minimalac pokrije više od 111,5 odsto minimalne korpe nakon povećanja, čime se prelazi prag 'nedovoljnosti'. To su precizne, metodološki definisane cifre, a ne proizvoljna 'okrugla' suma. Važan kvalitetni pomak: minimalna zarada prelazi prag minimalne potrošačke korpe (početkom 2026.), čime se razbija narativ da 'ni za korpu ne može da se zaradi'. Takođe, inflacija je na silaznom trendu i do kraja 2025. godine će se kretati oko ili ispod četiri odsto", navodi ministar.

On ističe da je država ciljano sprovela ograničenja marži, sa fokusom na kategorije koje čine najveći deo korpe.

"Realna zarada i minimalna i prosečna rastu, kupovna moć minimalne zarade u 2025. će biti 11,9 odsto, a u 2026. realni rast minimalca će biti 13,7 odsto. To znači realno povećanje životnog standarda ljudi koji primaju najniže zarade u ove dve godine će biti 27,2 odsto. Istina je da su Slovenija, Hrvatska, Mađarska, Rumunija trenutno iznad Srbije po prosečnoj neto plati u 2025. Ali, da ne zaboravimo da su to pre svega zemlje u Evropskoj uniji. Međutim, Srbija je iznad BiH, Severne Makedonije i Albanije i krajem ove godine će se približiti i prevazići Bugarsku i Crnu Goru", kaže Mali.

Država je, kako kaže, predvidela mehanizam neutralizacije preliva troškova.

"Fazno i najavljeno povećanje minimalca (oktobar 2025. plus 9,4 odsto; januar 2026. plus 10,1 odsto) uz povećanje neoporezivog iznosa na zarade kako bi se rasteretili poslodavci i smanjio motiv da 'prelije' trošak na cenu proizvoda. Ograničenje marži po kategorijama (23 grupe osnovnih proizvoda), marža ograničena na 20 odsto u maloprodaji i 20 odsto u veleprodaji/distribuciji, plus plafon 'vanfakturinih' davanja (do 10 odsto). Time se sužava prostor za 'maržiranje' posle rasta dohodaka'', rekao je Mali.

Prema njegovim rečima, fokus je na hrani i bezalkoholnim pićima jer oni čine oko 40 odsto potrošnje tipičnog domaćinstva.

"Podaci pokazuju da smo na ubrzanoj uzlaznoj putanji i to je jedino pošteno poređenje: danas + smer kretanja, a ne anegdota bez konteksta.

Mene sve argumentovano navodi na zaključak da kada se politika umeša u baš sve pore društvenog života, što se dešava u Srbiji, onda se nikakav boljitak ne prašta i ne postoji način da se ne osporava. Naše društvo je u toj meri pod uticajem nečasnih političkih namera opozicije, da je čak i rast plata i penzija građana Srbije - loša vest'', rekao je Mali.

Ministar je poručio da se nećemo vratiti u godine blata u kojima je dobro živela samo "politička aristokratija u vrhu vlasti" koja se danas bori da se vrati na funkcije sa kojih su ih građani skinuli na izborima.

"Princip je isti, akteri su isti, ali ono što nije isto je kako žive građani, a to je jedino važno. To je suština i srž razlike današnje i prethodnih vlasti. Jer, dok se vodila salonska politika Srbija je bila na dnu, pred bankrotom, osiromašena i devastirana, bez međunarodnog ugleda, političkog uticaja ili bilo kakvog međunarodnog uvažavanja. Danas je Srbija treća ekonomija u Evropi po rastu, danas Srbiju hvali MMF, danas su uvažavane reforme i napori koji su se uložili da se one sprovedu, danas je Srbija zemlja čiji se glas čuje, čija reputacija je dovela do izbora za organizatora specijalizovane izložbe Ekspo 2027, zemlja u kojoj su njeni građani u centru interesovanja svih politika i mera vlasti jer je ona tu zbog njih", dodaje Mali.

Srbija je, prema njegovim rečima, na putu na kom je odavno trebalo da bude i sa kog neće skrenuti.

"To je jedna zaista jako loša vest, ali samo za srpsku opoziciju", zaključio je Mali.