Nove ekonomske mere i pad kamatnih stopa u bankama: Zašto je država morala da reaguje i šta donose građanima?
Komentari16/09/2025
-21:20
Profesor na FEFA fakultetu, Goran Radosavljević, analizirao je nove ekonomske mere Vlade Srbije koje se odnose na smanjenje stope na potrošačke, gotovinske i stambene kredite u svim bankama u Srbiji i ukazao na njihove prednosti, ali i potencijalne rizike za dugoročni razvoj tržišta i ekonomije.
Banke su za gotovinske, potrošačke kredite snizile kamatnu stopu za tri procentna poena, dok i na stambene kredite kamata snižena na 0,5 odsto. Podsećamo, mera se odnosi na zaposlene i penzionere koji mesečno primaju do 100.000 dinara, što je polovina zaposlenih i čak 90 odsto penzionera.
Prema rečima profesora Radosavljevića, ove mere će pomoći određenom delu populacije, naročito onima sa nižim primanjima, koji zavise od kredita.
"Građani će moći da refinansiraju skuplje kredite koje su ranije uzimali, naročito oni koji žive ispod proseka, dok će drugi imati mogućnost da povoljnije dođu do novih zajmova", rekao je Radosavljević.
Ipak, on upozorava da kamatna stopa, kao cena novca, za mnoge građane nije primarno važna stavka – ljudi uglavnom gledaju mesečnu ratu.
"Na primer, kredit od 100.000 dinara na rok od 71 mesec donosi mesečnu ratu od oko 1.600 do 1.700 dinara, ali na kraju ukupno vratite oko 125.000 dinara, što je oko 25.000 dinara više. Dakle, manje će se plaćati mesečno, ali ukupno dugovanje i dalje postoji", objasnio je Radosavljević.
Profesor takođe ističe da je uzimanje potrošačkih kredita na tako duge rokove problematično i upozorava na trend da potrošački krediti sada premašuju stambene, što nije zdravo za privredu Srbije.
Povezane vesti
Zašto je država morala da interveniše?
Radosavljević objašnjava da su kamatne stope u Srbiji generalno više nego u drugim zemljama regiona, što je delom posledica činjenice da je Srbija bankarski sektor svrstala u kategoriju većeg rizika, a delom i zbog niske štednje u domaćoj valuti.
"Kada postoji velika potražnja za kreditima, a malo dostupnih sredstava, cene, odnosno kamatne stope, idu gore", kaže on.
Pored toga, u Srbiji postoji ograničena konkurencija u bankarskom sektoru, a malo razvijeno tržište kapitala znači da su banke gotovo jedina opcija za pozajmice. To je, prema njegovim rečima, gotovo monopolistička situacija koja dodatno održava visoke kamate.
U kratkom roku mere će pomoći građanima da lakše dođu do jeftinijih kredita i da refinansiraju postojeće, što je posebno važno za one sa nižim primanjima.
"Na primer, pravovremena mera ograničenja kamata na stambene kredite tokom 2022. i 2023. godine spasila je mnoge građane od naglog rasta troškova otplate zbog porasta Euribora", podseća profesor.
Euronews
Međutim, on naglašava da takve mere moraju biti privremene i da dugoročno mogu stvoriti privid boljeg finansijskog stanja građana nego što je to realno.
"Građani mogu pomisliti da imaju veći kreditni potencijal nego što zaista imaju, jer cena nije tržišno određena, već administrativno ograničena", objašnjava Radosavljević.
Povezane vesti
Odluka Narodne banke Srbije i fiskalna politika
Narodna banka Srbije je nedavno zadržala referentnu kamatnu stopu na istom nivou, što je u skladu sa politikama centralnih banaka u regionu.
"Referentna stopa ima značaj, ali kod nas krediti su uglavnom fiksni i kamate se više određuju na osnovu tržišta i tražnje nego same referentne stope", kaže profesor.
On smatra da je u ovom trenutku važnije fokusirati se na fiskalnu politiku jer je monetarna politika već stabilna i prilagođena trenutnim uslovima.
Povezane vesti
Od 15. oktobra na snagu stupa nova odluka Narodne banke Srbije o olakšicama u otplati kredita za građane koji imaju poteškoće.
"Do sada nije bilo mnogo problema sa neplaćanjem kredita, a banke su prilično restriktivne u odobravanju zajmova", napominje profesor.
Ipak, ukoliko dođe do povećanja broja dužnika, ove olakšice mogu pomoći u prevazilaženju privremenih problema. On takođe naglašava važnost uvođenja zakona o ličnom bankrotu, kakav postoji u nekim zemljama regiona, kako bi se sistem bolje zaštitio od većih finansijskih poremećaja.
Kompletno gostovanje Gorana Radosavljevića pogledajte u video prilogu na početku teksta.
Komentari (0)