Zašto Evropska centralna banka brine posebno zbog čokolade i kafe? Cene hrane lete u nebo

Evropska centralna banka (ECB) ukazala je na to da cene hrane u zoni evra rastu brže od prosečne inflacije. Rast cena hrane ne predstavlja problem samo za domaćinstva, već i za samu ECB. Iako se ukupna inflacija stabilizovala i trenutno je blizu ciljanih dva odsto na srednji rok, iz ECB ističu da je inflacija hrane "od 2022. godine izuzetna i uporna".

Prema izveštaju, potrošači danas plaćaju oko trećinu više za obrok nego pre pandemije koronavirusa. Banka je dodala da su cene hrane porasle za više od 40 odsto od 2015. godine, što utiče i na odluke ECB o kamatnim stopama.

Inflacija u zoni evra se znatno smanjila – sa vrhunca od 10,6 u oktobru 2022. pala je na dva odsto u poslednje vreme. Ipak, prema najnovijem izveštaju Evropske komisije o potrošačima, svaki treći građanin brine da li će moći da priušti hranu koju želi da kupi.

ECB napominje da su cene hrane posebno važne za domaćinstva sa nižim prihodima, jer oni veći deo budžeta troše upravo na hranu. Prema očekivanjima ECB, rast cena hrane neće skoro usporiti.

Podaci Eurostata pokazuju da su cene mesa – govedine, piletine i svinjetine – od 2015. godine porasle između 38 i 44 odsto. ECB dodaje da ti proizvodi sada koštaju i 30 odsto više nego krajem 2019. Tokom poslednjih šest godina, posebno su poskupeli mleko, puter, kafa, maslinovo ulje, kakao i čokolada.

Unsplash

Poskupljenja hrane u Evropi delimično se objašnjavaju skokom cena energenata nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine. Rastući prihodi, globalno i lokalno, takođe su podstakli veću tražnju, čime su cene dodatno porasle. Istovremeno, ekstremni vremenski uslovi sve više utiču na poljoprivredu. Suše u Španiji ozbiljno su uticale na cene maslinovog ulja, dok su kafa i kakao značajno poskupeli usled nepovoljnih vremenskih uslova u zemljama izvoznicama poput Gane i Obale Slonovače.

ECB navodi da su ovi događaji povezani sa klimatskim promenama, da postaju sve češći i da ozbiljno ugrožavaju lance snabdevanja hranom.

Uzroci i posledice po monetarnu politiku

Hrana je osnovna potreba, zbog čega cene hrane snažnije utiču na percepciju i očekivanja u vezi s inflacijom – što je ključno za ECB u održavanju cenovne stabilnosti.

Inflacioni cilj ECB za zonu evra iznosi dva odsto i zasniva se na HICP indeksu potrošačkih cena, koji meri promene cena tipične potrošačke korpe – energije, usluga, robe i hrane.

Tanjug/AP/Moises Castillo

Inflacija hrane trenutno je najviša među sve četiri kategorije i iznosi 3,2 odsto. Hrana u ukupnom indeksu učestvuje sa oko 20 odsto, što je više nego dvostruko u odnosu na energente. Kada cene hrane porastu – uključujući čokoladu, kafu i maslinovo ulje – one imaju veći uticaj na ukupnu inflaciju i monetarnu politiku nego porast cena energije.

ECB izdvaja tri razloga zbog kojih su cene hrane trenutno posebno važne:

• Velika i uporna razlika između rasta cena hrane i ukupne inflacije – što nije bio slučaj ranije.
• Cene hrane snažno oblikuju inflaciona očekivanja, a ona su važan pokazatelj za donošenje monetarnih odluka.
• Rast cena hrane najviše pogađa siromašnije slojeve društva, jer veći deo prihoda troše na osnovne namirnice.

Ukoliko ECB proceni da je inflacioni cilj od dva odsto ugrožen, može doneti odluku o podizanju ključnih kamatnih stopa. To bi značilo više troškove zaduživanja, manje investicija i slabiji rast u celoj zoni evra.