U pripremi izmene Zakona o radu: U fokusu radna prava dostavljača hrane, kurira i frilensera i način obračuna zarade
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Dostavljači hrane, kuriri i frilenseri su samo deo sve većeg broja ljudi koji posao pronalaze i obavljaju putem digitalnih platformi. Međutim, razvoj takvog rada bio je brži od zakonodavstva, pa su pitanja radnih i socijalnih prava platformskih radnika još uvek otvorena.
Evropska regulativa usvojila je nova pravila koja idu u korak sa promenama na tržištu, ali se u Srbiji ta tema tek načinje. Izmene zakona o radu su u pripremi i predviđeno je da se usklade sa zahtevima Brisela. Ipak, još jedno pitanje je izvesno: visina i način obračuna zarade.
Srbija je u top 5 evropskih država po broju platformskih radnika, pokazuju poslednje procene. Međutim, tačan broj se ne zna, jer su za aktuelni zakon o radu oni potpuno nevidljivi.
Poznavaoci kažu da to ne čudi, jer je zakon star 22 godine, a značajnije je menjan pre 12, kada o poslovima preko digitalnih platformi nije bilo ni reči. Sindikati traže iste uslove za sve one koji rade na daljinu, a poslodavci kažu da se moraju uzeti u obzir mogućnosti privrede.
"Poslodavac je u obavezi, i to sada piše u zakonu, da obezbedi zaposlenom bezbedne i zdrave uslove za rad, bez obzira da li radi od kuće ili ne radi od kuće. Istovremeno je poslodavac u obavezi da obezbedi i uslove za rad u smislu infrastrukture. Međutim, sve te neke stvari mislim da trebamo preciznije da definišemo", rekao je Zoran Ristić iz UGS "Nezavisnost".
Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije istakao je da ne mogu važiti ista pravila u zemljama izuzetno razvijenim, poput skandinavskih ili uopšte zapadnoevropskih, u odnosu na zemlje koje nemaju te finansijske mogućnosti da to prate.
Prvi koraci u Evropskoj uniji po tom pitanju već su načinjeni, a Međunarodna organizacija rada je ove godine izglasala Konvenciju o dostojanstvenom radu u platformskoj ekonomiji. Uključeni u taj proces smatraju da bi bilo dobro da Srbija takvu regulativu uzme u obzir, jer ona predviđa veću transparentnost rada putem platformi.
"Ljudi dobijaju jako puno zadataka, gotovo na granici nemogućeg. I da bi ostvarili neku ozbiljniju zaradu kroz bonuse, moraju da ostvare i po 18 isporuka dnevno u raznim prilično teškim uslovima, pri čemu, kada ovako pogledate sa strane, najkritičnije je iz našeg ugla pravo na bezbednost i zdravlje na radu. Evo, ja se nadam da kada ova naša konvencija bude u Srbiji usvojena, da ćemo i na radnike u Srbiji moći da primenimo u punoj meri agendu dostojanstvenog rada", istakao je Jovan Protić, nacionalni koordinator Međunarodne organizacije rada za Republiku Srbiju.
Ipak, najspornija tačka u pregovorima između sindikata i poslodavaca mogla bi biti, tradicionalno, visina zarade.
"Znači, kod rasta produktivnosti, u tom smislu i u tim procentima, treba da rastu i zarade, a ne da one budu samo plod želja ili, recimo, nekih cena koje rastu", rekao je Nebojša Atanacković.
Ristić ističe da poslodavci sve više insistiraju na tome da imaju diskreciono pravo da određuju zarade kako to žele
"Međutim, imamo i određene direktive Evropske unije o transparentnosti zarada. Zarade zaposlenih ne mogu da budu više tajna u Srbiji", rekao je Ristić.
Sve predložene izmene za sada su samo u fiokama poslodavaca i sindikalaca. Od najviših državnih zvaničnika mogle su se čuti najave o reformama zakona o radu, ali iz nekih sindikata poručuju da ih ne očekuju do kraja godine.
Detaljan prilog pogledajte u videu iznad teksta.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)