Grande Panda iz Kragujevca osvojila Evropu: Izvoz dostigao 2,8 milijardi evra, koliko ostaje Srbiji?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Izvoz modela Fiat Grande Panda, koji se proizvodi u fabrici u Kragujevcu, dostigao je 2,8 milijardi evra, što je rast od 51,1 odsto, podaci su Republičkog zavoda za statistiku. Postavlja se pitanje šta ovaj podatak govori o usponu srpske automobilske industrije, da li su ova vozila postala jedan od najznačajnijih izvoznih proizvoda i ima li Srbija konkurenciju u regionu kada je reč o proizvodnji automobila.
Ekonomisti ocenjuju da ovakvi rezultati potvrđuju sve značajniju ulogu automobilske industrije u strukturi srpskog izvoza, ali ukazuju i na prostor za povećanje učešća domaćih kompanija u lancu snabdevanja.
Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije kaže za Euronews Srbija da proizvodnja automobila danas predstavlja jedan od najznačajnijih izvoznih sektora Srbije.
On, međutim, kaže da i dalje to nije najznačajniji pojedinačni izvozni proizvod Srbije, navodeći da su ispred automobila bakar i autodelovi.
"Ali činjenica je da to zajedno čini 25 odsto našeg izvoza. Mi smo posle dugo vremena uspeli da zabeležimo prvi put suficit u razmeni sa Italijom, zahvaljujući tome što većina tih automobila koji se proizvode u Kragujevcu upravo ide tamo", naglasio je Stanić.
On ocenjuje da je razvoj automobilske proizvodnje promenio i percepciju Srbije kao investicione destinacije što, naglašava on, otvara prostor i za privlačenje novih investicija u sektore sa većom dodatom vrednošću.
"Zahvaljujući tome, mi možemo da se nadamo u budućnosti i drugim investicijama više dodate vrednosti, ne samo u pogledu proizvodnje automobila, nego i drugih proizvoda koji imaju doprinos boljoj strukturi našeg izvoza", naveo je on.
Povezane vesti
Kako povećati neto izvoz
Statistika pokazuje da se ogromna većina automobila Fiat Grande Panda proizvedenih u Srbiji plasira na tržište Evropske unije.
"Tamo možete mnogo češće te automobile videti na ulicama italijanskih gradova ili, na primer, drugih gradova po Evropskoj uniji nego što je to slučaj u Srbiji", rekao je Stanić.
Jedno od ključnih pitanja za srpsku ekonomiju jeste koliki je domaći udeo u automobilima proizvedenim u Kragujevcu.
Stanić ocenjuje da taj udeo još nije na nivou kojim bi domaća privreda mogla da bude zadovoljna.
"Iako su naše firme u značajnoj meri uključene u te lance snabdevanja, posebno mikro, male i srednje kompanije, i dalje to nije na onom nivou što bismo mi želeli", rekao je on.
Prema njegovim rečima, danas je mnogo jeftinije za firme da uvoze robu iz prekookeanskih zemalja, iz Istočne Azije, nego da nabavljaju u Evropi.
Međutim, navodi Stanić, ta situacija se polako menja jer su u EU su svesni da je teško biti konkurentan Kini i uvode strateške dokumente i pravila kojima se daje prednost robi koja je proizvedena u Evropskoj uniji, odnosno u Evropi.
Tanjug/Dejan Živančević
Povezane vesti
"Samim tim, možemo očekivati da se u narednom periodu poveća taj takozvani neto izvoz, dakle, kada oduzmete od onoga što izvozimo ono što smo uvezli da bismo napravili te automobile, da to mora biti veće", rekao je sagovornik Euronews Srbija.
Stanić navodi da stranim investitorima na argumentovan način treba objasniti da time što oni, na primer, plaćaju relativno skuplju robu u Srbiji nego što bi je, na primer, po toj ceni uvozili iz Kine, oni se štite od tog rizika prekidanja ili zastoja u lancima snabdevanja, koji su u današnjim uslovima geopolitičkih kriza sve veći i samim tim može da dođe do ugrožavanja proizvodnje.
"Da se to ne bi desilo, odnosno da bi se taj rizik smanjio, potrebno je povećati domaću komponentu u njihovom proizvodnom procesu", naglašava on.
Koliko je Srbija konkurentna i koje su njene prednosti
Kada je reč o konkurenciji u oblasti autoindustrije, Stanić kaže da je teško da Srbija bude konkurentna zemljama koje su u EU poput Mađarske, Slovačke i Češke i koje su već deo jedinstvenog evropskog tržišta koje čini oko 450 miliona stanovnika.
"Međutim, ono što mi imamo kao prednost jeste to što ipak, u toj činjenici da nismo deo Evropske unije, ima i pozitivnih stvari, a to su naši sporazumi o slobodnoj trgovini koje koristimo, i dostupnost vanevropskog tržišta iz Srbije", rekao je Stanić i naveo da Srbija, između ostalog, ima sporazume o slobodnoj trgovini sa Egiptom, Kinom, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Evroazijskom ekonomskom unijom, Turskom.
On naglašava da Srbija unutar regiona Zapadnog Balkana nema konkurencije.
Među prednostima Srbije on navodi relativno niže troškove proizvodnje nego što su u Mađarskoj, Slovačkoj i Češkoj.
"Ne vidimo mi neku jaku konkurenciju što se tiče Bugarske i Rumunije. Mađarska jeste, pre svega, ali mislimo da tu možemo biti kompatibilni, možemo dodatno povećati saradnju sa Mađarskom i kroz saradnju u oblasti autoindustrije, ali ne da ovde bude sirovinska baza, kod njih finalna proizvodnja, nego da to bude na neki način u održivom smislu podeljeno. Činjenica je da je Mađarska dosta napredovala u poslednje vreme, ali ne treba zaboraviti ni druge članice Višegradske grupe, dakle Slovačku i Češku. I sa njima beležimo taj suficit, zato što dosta tih komponenti izvozimo u te zemlje", rekao je Stanić.
Koliko je Srbija spremna za transformaciju u autoindustriji
Automobilska industrija ubrzano se okreće električnim vozilima, baterijama, novim tehnologijama, pa se postavlja pitanje koliko je Srbija u tom smislu spremna za transformaciju.
Da prostor za to postoji smatra Stanić i naglašava da se to vidi na primeru Stellantis-a i proizvodnji Fiat Grande Panda na električni pogon.
"Imate tu i hibrida, ali činjenica je da mi i sa te strane pronalazimo mogućnosti da se prilagodimo. Naši ljudi koji ovde rade mogu da rade i na tim poslovima", rekao je on.
On je naveo da je Srbija svojevremeno model Fiat 500L izvozila na uglavnom američko tržište, a sada Fiat Grande Panda izvozi na evropsko tržište.
"Ono što je bitno, mi sa Kinom imamo odličnu saradnju. Jako je teško biti konkurentan u proizvodnji električnih automobila sa Kinom", rekao je Stanić.
On je naglasio da investicija koja se realizovala u Šapcu, odnosno fabrika humanoidnih robota nagoveštava veliku saradnju sa Kinom upravo u tim investicijama više dodate vrednosti, potencijalno i fabriku koja bi u Srbiji proizvodila kineske električne automobile.
Komentari (0)