Inflacija usporila u septembru: Hoće li država naći način da dugoročno obuzda cene?
Komentari16/10/2025
-07:01
Narodna banka Srbije saopštila je da je međugodišnja inflacija u septembru usporila na 2,9 odsto. Bazna inflacija takođe je usporila i u septembru je iznosila 3,9 odsto. Potrošačke cene u septembru smanjene su za 1,6 odsto, cene hrane i bezalkoholnih pića u proseku su niže za 4,5 odsto, dok je povrće jeftinije 14,9, a voće oko osam odsto. Postavlja se pitanje šta je najviše uticalo na inflaciju i cene. Profesorka Ekonomskog fakulteta u Nišu Snežana Radukić Euronews Srbija da su cene voća i povrća zbog nepovoljne sezone ove godine, uticale na značajni rast cena.
Osim nepovoljne poljoprivredne sezone, dodaje ona, cene hrane u svetskim razmerama su u avgustu ove godine zabeležile rekordni vrh u odnosu na prethodni period.
Prema njenim rečima, sve je to uticalo na rast cena hrane ako se posmatraju eksterni i neekonomski faktore.
"Sa druge strane, imali smo i uticaj tih ekonomskih faktora, koji se ogleda baš u primeni ove najnovije vladine Uredbe (o ograničenju marži), čije efekte sada treba da procenjujemo. Došlo je i do nekih distorzija na tržištu, odnosno do povećanja marži od dobavljača preko trgovinskih lanaca, pa sve do krajnjih potrošača, koji su uticale na rast cena prehrambenih proizvoda", rekla je ona.
Profesorka kaže da se vide početni efekti Uredbe koji su, dodaje, pozitivni, što se i očekivalo.
"Međutim, nas kao potrošače više zanima kakvi će biti i dugoročni efekti. Mnogi od nas se pitamo da li će ovakve mere države uticati na rast cena nakon prestanka ove uredbe, nakon šest meseci", rekla je profesorka.
Kakvi su efekti Uredbe?
Cene hrane u septembru jesu niže u odnosu na avgust, pa se postavlja pitanje koliko je to rezultat ograničenja marži, odnosno mere koju je uvela Vlada Srbije, a koliko to što u septembru stiže domaće voće i povrće, koje je sezonsko, pa je samim tim i jeftinije.
Povezane vesti
Radukić objašnjava da je tržište dinamički sistem i da se cene na tržištu formiraju pod uticajem ponude i tražnje.
"Ako cene rastu na tržištu, znači da ima tražnje. Sve dok ima tražnje, ima i rasta cena. Zbog toga imaćemo i inflatorni pritisak na cene u smislu različitih faktora, geopolitičkih ako su u pitanju energenti, poljoprivrednih sezonskih faktora ako su u pitanju poljoprivredni proizvodi i slično", rekla je ona.
Profesorka kaže da i ekonomski faktori utiču inflatorno na rast cena, na primer, povećanje plata, penzija.
"Možemo očekivati da će inflatorno delovati i da će povećati tražnju za tim proizvodima, pre svega prehrambrenim proizvodima i da će to imati inflatorni pritisak na ove cene. Ova Uredba je dala svoje kratkoročne efekte, ali videćemo kako će se to u dugom roku odraziti na tržište", naglasila je profesorka.
Cene hrane, ipak, nisu snižene onoliko koliko je najavljeno da će se desiti posle stupanja na snagu Uredbe od 1. septembra, budući da se govrilo o padu cena od 15 odsto.
"Čak se sa bojaznošću pričalo o tome da će najveći efekat (uredba) ostvariti u ovom prvom mesecu kada vidimo i da je Republički zavod za statistiku utvrdio da je to smanjenje cena od 4,5 procenata. Možemo da kažemo da treba dugoročno da se prati ta mera. Vidimo da cilj nije ostvaren, barem u prvom mesecu sprovođenja ove uredbe, ali je generalno pozitivno uticalo na cene prehrambenih proizvoda za početak", rekla je profesorka.
Ona je naglasila da dugoročno treba ispitivati uticaj ovih mera i posebno treba rešavati ne posledice, kao što su visoke cene, već i ekonomske uzroke koji su uticali na povećanje cena.
Povezane vesti
Navodeći da je Uredba doneta zbog ograničavanja trgovačkih marži, profesorka kaže da država sistemski treba da reši problem tako što će pospešiti konkurenciju na tržištu i na taj način uticati da cene budu zadovoljavajuće i za prodavce i za kupce.
"To bi trebalo rešiti donošenjem tih zakona koji će ograničiti ovakvo ponašanje na tržištu. Jer ako očekujemo samo da će efekti ovih mera ograničiti cenu hrane u ovih šest meseci, a posle šest meseci šta će se desiti, svi mi kao kupci smo u riziku i u opasnosti da ne dođe do naglog rasta cena. Znači, moramo očekivati sistemske promene, sistemska rešenja koja će zakonskim putem, regulatornim putem uticati na to da ne dođe do ovakvih zloupotreba marži na našem tržištu", rekla je Radukić.
"Cene energenata barometar za sve ostale cene"
Profesorka kaže da je došlo do smanjena cena pojedinih kategorija proizvoda, ali da pojedine kategorije proizvoda i dalje beleže rast cena.
FoNet/Velimir Ilić
"Glavne kategorije kod kojih je to zabeleženo u ovom periodu su komunalije, očekuje se rizik od povećanja cene energenata, neki prehrambeni proizvodi koji su inače skupi, nastavila je da raste njihova cena zbog rasta svetske cene kao što je kafa i slično. Možemo da kažemo da su efekti zbog toga ograničeni, jer nije došlo do pada cena svih proizvoda, već posebno onih proizvoda koji su bili sezonskog karaktera i cene su sezonski povećane kao što su voće i povrće", rekla je ona.
Govoreći o tome kako će cene energenata i poskupljenje struje od 1. oktobra uticati na cene svih ostalih proizvoda u narednom periodu, Radukić kaže da cene energenata imaju uticaj na sve ostale cene i barometar su za sve ostale cene.
"Tako se očekuje i rast cena usklađen sa rastom energenata, imajući u vidu i geopolitičke uticaje, i rizik sa poskupljenjem gasa, goriva, ali i da su cene struje i nekih komunalija u prethodnom periodu povećane. Moramo uzeti u obzir šta sve utiče na životni standard stanovnika. Ako je povećanje cena manje nego što je povećanje plata, mi smo ostvarili povećanje životnog standarda. Treba uzeti u obzir sve te okolnosti, sve te faktore i onda preračunati koliki je naš životni standard, s jedne strane, a s druge strane, dugoročna kretanja i promene u životnom standardu i naš subjektivni osećaj, da li smo ostvarili uštede u budžetu", rekla je profesorka.
Komentari (0)