Sajam automobila i kupovna moć

Sajmovi automobila imaju predznak moći. To se odražava kroz kupovinu najskupljeg modela koji je izložen na Sajmu. Sajam u Beogradu obično ima kao kupca najskupljeg modela osobu iz sfere nekog biznisa, koji po pravilu živi u Beogradu i ima kao pozadinu i velike korporacijske grupe i široku lepezu poslova kojim se dotični bavi.

Na prošlogodišnjem Sajmu automobila u Nišu, kupac najskupljeg modela izloženog na Sajmu, bio je poljoprivrednik sa jugoistoka Srbije, koji se bavi proizvodnjom krompira. I živi na selu. Na Sajmu automobila u Nišu, ove godine, prvog dana kupljen je drugi automobil po vrednosti, u iznosu od više desetina hiljada evra, tačnije 70.000 evra. Kupca je doveo prošlogodišnji kupac najskupljeg modela. Svog kolegu, poljoprivrednika.

Ako pokušamo logično da razmišljamo i izvodimo zaključke, Sajam automobila u Nišu bi trebalo da bude, po logici stvari, namenjen ciljnoj grupi, poljoprivrednika. Ionako je Niš kao geografska odrednica, prestonica dijalektskog izražavanja. Kao najveći grad na jugoistoku Srbije. A poljoprivrednici su ljudi koji žive na selu. Znači, što bi u niškom slengu rekli, seljačka rabota.

Dobro je da seljačka rabota može sebi da priušti najskuplje automobile. Krompir, paprika ili kako je prosečan građanin Leskovca i okoline zove, pprika. Leti, dok se vozimo koridorom 10, krakom ka Solunu, prolazimo kroz Leskovačku kotlinu. Sa leve i desne strane auto puta možemo da vidimo velike zasade paprike ili u originalu, pprike. Pola su pod plastenicima, dok je druga polovina pod vedrim nebom i Suncem koje isijava na njivi, često i do 50 stepeni Celzijusa. Međutim, upadljivo je da se sva ta polja paprike na otvorenom uredno navodnjavaju. Plastenici, takođe. Zemlja kvalitetna, pa nagrađuje dobrim i kvalitetnim prinosima.

Nema dileme da poljoprivrednici mogu da imaju kvalitetan način života i uslove u kojima žive i rade. Ako mogu da kupuju najskuplje automobile na sajmovima, onda imaju i gde da ih voze. Za garaže ih ne kupuju. U to sam siguran. I ti automobili traže kvalitetne puteve. Seljačka logika nikada ne bi dozvolila da vozi skup automobil po selu ili gradu da ima i malo šanse da loš kvalitet ulica može da ošteti na bilo koji način automobil u vrednosti stana u Beogradu. Seljak ne baca uludo novac koji je zaradio na njivi i 50 stepeni Celzijusa. Zemlja smo seljaka, pisala je i Desanka Maksimović.

*Autor je zaposlen na Euronews Srbija i tekst predstavlja njegov lični stav.